ИН4С

ИН4С портал

Гудалом по Буљарици

Сједе два мушкарца на Ади Бојани. Поприпекло. Један мушкарац у одијелу, други је - го. Руњеш, за златном огрлицом, и томпусом. Познајемо Жељка из "Вијести". Голаћ је инвеститор. Шта причају, не можете прочитати са фотографије. Има стручњака који читају ријеч на фотографији. Десна рука голог мушкарца, замакла испод стола, а, лијева, глади томпушчину.
zatvor, spomenik,Nesporazumi, posluga, Policija, hunta,Zeta, svjedoci, Milo, , Ne, smeće

Бећир Вуковић

Пише: Бећир Вуковић

Фотографија. Свака фотографија је неверност оргиналу. Како очувати смисао оргинала.

Сједе два мушкарца на Ади Бојани. Поприпекло. Један мушкарац у одијелу, други је – го. Руњеш, за златном огрлицом, и томпусом. Познајемо Жељка из „Вијести“. Голаћ је инвеститор. Шта причају, не можете прочитати са фотографије. Има стручњака који читају ријеч на фотографији. Десна рука голог мушкарца, замакла испод стола, а, лијева, глади томпушчину.

Ево и друге фотке. Ада Бојана. Двије цијеле мушке фигуре гледају залазак сунца. Жељко је у одијелу, инвеститор је гологуз. (Видети докумнентацију „Вијести“).

Црногорски сељобер смуца се по погонима, стовариштима, водоводу, приградским каванама, адама, плажама, у вријеме ове грознице популизма и по ходницима домова култура, и одстоји, уз зид, цијело предавање каквог кавази историчара. Знамо и регионалне сељобере, али, вјерујте, 300 пута гори је црногорски сељобер. И, издало себе, и наћулило се. Српски, маћедонски, босанчероски сељобери, имају неког стида, видљивог, млате неку своју историју и родослове, и иде у цркву, лате, у лету, и попову руку ко међед лососа, и стрпају у уста, али црногорски сељобер прави је сератор.

Црногорски сељобер воли џез, а луди од српског фолклора. Ко Жељко – сељобер. Само црногорски сељобер воли џез, а мрзи трубу. И, то је могуће. Жељко би у Њу Орлеансу одржао предавање о џезу, без трубе. Сељобер задојен уз звук саксофона.

Не смета му концерт „Гудалом по Буљарици“ Елтона Џона и Мужа, а сметају трубачи из Гуче. Само да је замијенити Ч у З, и било би ОК. Којим гудалом по буља(рици). Није, зар, гудалчетом виолине, него – љемезом – гудалчином виолончела, па, по, буља(рици)…

Волим дивљу плажу Буљарицу. Но, како је кренуло наопако са новим читањем, ове године нисам навраћао у Буљарицу. Тек сам јуче на други начин прочитао Буљарицу. Умјесто да се Ада на Бојани назива – Буљарица на Бојани.

Од сељобера црногоских, у Алатници „Дакића“ није претекао ниједан шрафцигер. У дупета су завлачили лиме и шрафцигере, и, укочени, износили. (Написаћу причу о дакићевским „Гутачима лима и шрафцигера“).

Нигде сељобера, као у „Вијестим“. Са Магритовим огледалом, и кишом људића – фигурица са цилиндрима. Модерност се прелива преко националног (не можете модерно спратити у тор), ко што раде ‘модерни’ сељобери у “ Вијестима“.

Можете ли замислити да Жељко Ивановић – размишља. Ма, не можемо. Под б): можете ли замислити Жељка да сједи за столом, и пише. Ма, ајде, пушти нас, шта си навалио ко смрт на бабу.

Жељков највећи плакатни домет јесте, кад га његов фотограф – укоченог – слика испод четинара Горице, док Милу пружа руку. Још, током пријема, фотограф мора да покаже Жети фотографије (да их прелиста), и, да Он одлучи коју ће објавити. Послије сликања, за сељобера представа је завршена. Важно је да се сељо – слико.

Средином шездесетих, момци и ђевојке, ишли су на Илиндан на Ружицу, само да се сликају. Увијек, у пролазу, звизнем, и сликање – пропадне. А, Леко, неће ваздан шкљоцати. Сваком фотографу било је име Леко. Бијаше и шумар Леко. Од ’65, нема више Лека.

Укочени момак са руком на куку: виси каиш, бијеле чарапе, шклемпав. Све је то чисто и честито и невино при фоткама сељобера типа Жељка Ивановића. Неће га поза. Никако га фотографи не могу намјестити. А, кад га кријући сликају, кад је „природан“, Жељко луди по редакцији. Жељко Ивановић, и природност. Сада, форсира фотографију са кажипрстом преко браде. Ко, Пруст, несретан. Само, још мало, набацити сетности и меланхоличности. Са погледом под углом од 65 степени. Не би, тај, спустио – поглед. Не би тај, сељобер, погледао у објектив, жали се фотограф „Вијести“ у Шаховском клубу.

Преко пута „Вијести“, налази се Шаховски клуб, и јефтино пиво. Кад је фотограф љут, маше рукама не савијајући их у лактовима: ко пингвин послије лошег риболова. Шта је, јебо те, јеси ли опет сликавао уредника, Жељка. Шта си, ти, богу скривио…

Ма, не, шта бих, ја, имао против Жељка. Нека се фотографише, само да не пише.

У исто вријеме, појавила се фотографија и психоанализа. Али, камера није – око.

Прочитајте још:

Монтенегрини, одвојите се од прављења црних листи, расрбљивања и поалбањивања

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Гудалом по Буљарици

  1. … Nemilosrdno!
    Bećirovski, hiruški precizno!
    Hirurg! Koliko li je samo “ kancera“ svakojakog doslijen aperisao, broj im se ne zna.
    … Riječ je njemu skalpel, britka sablja, oštrija od one koju su u rukama držali mu slavne pređe!

  2. Riječ seljober žargonski označava čovjeka koji bježi od svog porijekla. Ruga se osobinama svojih predaka koji su bili pošteni ljudi i čestito obavljali svoj posao. Njihov pogubljeni potomak pokušava da bude nešro šro u svom biću i svom dnk nije. Ito radi na vulgarno primitivan načini tako postaje tragikomičan lik. Na žalost ovo je vrijeme uglavnom takvih. Seljobera…..

  3. Вијести подржавају Бечића Богдановића и Павићевића у подмуклим нападима на ДФ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *