Губитак избора
Владимир Ђукановић
Пише: Владимир Ђукановић
Пре неки дан сам изнео на Фејсбуку виђење да је прерано отварање шампањца и увереност у сигурну победу на наредним изборима већине функционера СНС нешто што нема упориште.
Чак сам написао да се не бих кладио у победу СНС, већ напротив. Добио сам лавину коментара. Занимљиво, подједнако сам нападнут и од присталица СНС, додуше у блажем облику јер су они тврдили како то пишем да бих мобилисао чланство, као и од опозиционих присталица које су коментарисале како ми је то Вучић рекао да напишем такође са мотивом да мобилишем чланство напредњака. Додуше, било је и оних који су писали како ме је ухватила паника, да је прпа и сличне бесмислице. Невероватно је како људи себи дају за право да интерпретирају нешто, очито видевши себе у мојој позицији.
Много је разлога због којих мислим да СНС неће преживети наредне изборе. Одмах да будемо начисто, јасно је да је СНС најпопуларнија пре свега због Вучићевог рејтинга као лидера, као што је једнако јасно да ће изборни резултат са готово стопроцентном сигурношћу ићи њој на руку. Проблем је што најискреније мислим да изборни резултат неће вредети пет пара те да је баш због те чињенице пад са власти неминован. Уосталом, зар заиста неко мисли да су гласови одлучивали на изборима у САД? Одлучивали су медији, а пре свега друштвене мреже. Плашим се да ће се нешто слично догодити и у Србији.
Претходно, да би сценарио успео, биће неопходно да се до лудила радикализује ситуација и да се медијски Србија подели како би се у међународним оквирима створила лажна слика о наводно бројчано јакој опозицији коју охола власт малтретира и не да јој да зине. То радикализовање свакако ће подразумевати сумануте акције које се граниче са тероризмом, попут лупања просторија СНС што смо недавно имали прилике у Новом Саду да видимо, пребијања њених активиста, протеста испред кућа и станова њених функционера, омаловажавања њених бирача, па чак и најгорег вређања. Уосталом, сетите се предизборне кампање у САД где се све то исто радило само према Трамповим присталицама. Они су проглашавани за примитивце, фашисте, сељачине, долазили су им испред кућа и малтретирали породице и све су чинили да живот конгресменима и сенаторима који су уз Трампа учине живот неподношљивим.
Не заборавите да су у Србији такође почели са тим кампањама, рецимо када су Весићу одлазили испред куће. Иначе, овај вид притиска није ни мало случајан. Напротив, циљ је да се најпре испровоцира реакција власти са једне стране, али и да се бирачима СНС унесе несигурност, па чак и страх, уз ону чувену опаску – размисли шта ће бити са тобом када твоји падну са власти. Такође, ту је и изазивање стида да се каже како подржаваш СНС, јер медијска харанга ће се до те мере подићи да ће људима, посебно у великим срединама, помало постати друштвено неприхватљиво да подржаваш Вучића и СНС. Практично, бирач СНС биће доведен у ситуацију да са најгором дозом стида иде на биралиште, плашећи се да не буде осуђен од комшија, без обзира што су и те комшије највећим делом бирачи СНС, али због агресивне медијске кампање, посебно оне преко друштвених мрежа, створиће се слика да је подршка Вучићу нешто што је срамота. Све ово неминовно доводи до сценарија да чак и ако Вучић и СНС победе, друштвене мреже ће пресудити другачије, јер победник је онај кога они одреде да је победио. Потом следи кампања како је власт покрала изборе, јер, Боже мој, како је могуће да буде другачије. А онда… Онда је крај! Међународни фактор спрема завршну егзекуцију.
Ипак, оно што највише брине је апсолутно одсуство свести код највећег дела људи у врху СНС да се ово може догодити. Све то додатно помаже да се власт изгуби, јер понављам, плашим се да изборни резултат ником неће бити битан. Да се не лажемо, неки у врху СНС чак и прежељкују да се овако нешто догоди. Но, како год, ја написах, па и рекох, те спасих душу своју. Додатно по овој теми немам намеру више да говорим.
Кад већ овеко прориче, требало би да обрати пажњу на оно што су Американци урадили и раде у Никарагви. Мада, тамо упркос свему власт ужива огромну подршку народа. Имали бисте је и ви кад би вам држава била више социјална а мање неолиберална. Овако, сами ћете себе закопати јер својом економском политиком фаворизујете странце, осиромашујете народ, креирате социјал-дарвинистички амбијент у ком је сваки вид солидарности сувишан, концентришете капитал у рукама сумњивих људи, шурујете са криминалцима, правите казнене одреде, отимате јавна добра, расипате наслеђени капитал итд. На крају ће се народ побунити зато што ће им бити бољи и црни ђаво само да вас више не гледа. А онда ћемо бити осуђени на нови круг аутошовинистичког пакла. Вашу неолибералну аутоколонијалност надопуниће жути евро-атлантистички аутошовинизам. Империја може са обома да живи. Ми не можемо. У томе је проблем.
(шарамо се)
…Уколико није циљ, један од прихватљиво расположивих, игре
«без алтернативе»
(Viola Odorata) од/до рата,
Оно (и ДСЗ) кад ти треба 4та трећина да разум(иј)еш — а ни та(д) ти није доста
#
Са друге (треће) стране годинама улазе људи из далеких крајева без икакве медицинске контроле и без папира. Носећи специфичну флору (и фауну).
+
Ипак, изнад свега,
Изгледа да је страХ пожељан, по (од) било којој страни
Очигледно овд(ј)е
Слава Богу