Grubač: Šta o Samodreži misle velikoalbanski aktivisti koji „štite“ crkve od Mitropolije?
1 min read
Crkva Svetog Jovana Preteče u Samodreži u kojoj je prema narodnom predanju pričešćena vojska Sv. cara Lazara pred boj na Kosovu, i u kojoj je sahranjen najveći i najvoljeniji srpski junak Miloš Obilić danas je u užasnom stanju.
U svjetlu poslednjih dešavanja, kada su Albanci pokušali mitropolitu Amfilohiju i sveštenstvu SPC da „zabrane“ održavanje liturgije na Svaču, reagovao je i naš kolumnista Vojin Grubač.
Na svojoj fejsbuk stranici prikazao je fotografiju u kakavom je stanju jedan od najvažnijih hramova srpske istorije, crkva Samodreža, i naglasio:
„Crkva Samodreža, poslije momenta kada je UNESKO predao na čuvanje ‘Kosovarima’!
Zbilja, šta na to kažu velikoalbanski aktivisti u Ulcinju, koji ‘štite’ crkve u toj opštini od Mitropolije!?!
Divno, zar ne!?!“
Podsjetimo, nije prvi put da je Samodreža na udaru albanskih ekstremista. Njena važnost za srpski identitet, duhovno osjećanje i istoriju oduvijek je trn u oku.
Kosturnice, za koje narod vjeruje da su zemni ostaci kosovskih junaka, Albanci su početkom 20. vijeka koristili za gašenje kreča. Sama crkva se 1981. godine, našla na udaru albanskih ekstremista, koji su je oskrnavili i oštetili njene freske.
Nakon NATO agresije na SRJ i dolaska francuskih snaga KFOR-a crkva Samodreža je krajem juna 1999. godine demolirana i zapaljena iznutra, takođe od strane albanskih ekstremista. Jedan od tada napravljenih grafita imao je iscrtano srce, unutar koga su bili natpisi: NATO, OVK i Francuska.
Samodreža se i tokom Martovskog pogroma nad Srbima 2004. godine, našla na udaru albanskih ekstremista, a danas je pretvorena u javnu deponiju i toalet, za ljude i stoku.
Otkud tolika tišina nad ovim tekstom?
Kultura sećanja pre svega…
ZAPANJUJUĆE – Kako je revolucionarna vlast poklanjala našu baštinu:
,, Nikola Kusovac upozorava da se na albanskim sajtovima već reklamira turistička ponuda obilazaka „Kosovarskih pravoslavnih manastira“. – Naša vlast stalno zaboravlja da je kulturna baština prvorazredno političko pitanje. Na primer, posle 2000. godine međunarodni predstavnik na Kosovu Karl Štajner došao je u Beograd i tražio da mu Narodni muzej kao znak dobre volje preda neolitsku figurinu koju su srpski arheolozi iskopali na Kosmetu. Uprkos mojim upozorenjima, naši političari su izvršili pritisak i muzej je dao artefakt Štajneru, koji ga je slavodobitno doneo u Prištinu, gde je napravljen politički spektakl povodom „povratka opljačkanog albanskog kulturnog blaga“.“
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0.487.html:353868-Ukradena-istorija-Bez-tapija-nema-ni-Srbije
Pitajte one crvene tranje Bora i Ramiza šta misle o ovome.Jadni Srbi hoćete li se ikada opametiti.
… Stoput me obradovao tvoj tekst Grubaču, i ovaj je, dakako, dobar, mada pi pravo pitanje moralo da glasi : Šta Srbi, i ovi i oni Srbi, misle o Samodreži!
Ne mislimo, jada nas znali, ničemu ne mislimo, pa ni o Samodreži!
… Veća je nama bruka i stamota!
Drugi bi je čuvao kao oči u glavu, jer, to je izviše crkva! … Svetilište srpsko!