Грађанска алијанса: Стање у медијима у ЦГ је за жалост а не за славље
1 min read
Илустрација
Стање у медијима у Црној Гори више је за жалост, него за славље и понос, истакла је координаторка медијског програма ГА Кристина Ћетковић, додајући да, док се у свијету прослављају датуми који славе новинарску професију, питање је да ли у Црној Гори датуми попут 3. маја треба да се прогласе данима жалости.
Према њеним ријечима, вишегодишња поларизованост у медијима из године у годину постаје све очигледнија и чини се суровија, о чему говори непостојање уједињеног тијела које би пратило примјену и указивало на кршење Кодекса новинара, који је крајем априла добио ново рухо.
„И даље власници и уредници црногорских медија одбијају да се уједине и да заједничким снагама примјењују аршине професије којој припадају, а по оној чувеној „ни по бабу ни по стричевима“. И даље вјерују да ће независна тијела која су основали моћи да утичу на професионализам новинара и новинарки који припадају њиховим кућама, те да је то искључиво питање њихових запослених а не њихове професије“, навела је Ћетковић.
Према њеним ријечима, иако су углавном сви медији, уз будно око ОЕБС-а, учествовали у креирању новог кодекса новинара и новинарки, изостало је формирање тијела које ће бити задужено за праћење и санкционисање оних који се оглуше о њега.
„Тако да „чуваре демократије“ нема ко да чува, односно да им скрене пажњу када прескоче границе слободе за коју би требало да се залажу“, додала је Ћетковић.
Како је рекла, изостаје и заједништво у борби за права која посједују. „Тако и даље не можемо очекивати слободу од људи који су итекако финансијски зависни од власника и оглашивача, с обзиром да се просјечна плата новинара и новинарки креће око 470 ЕУР, а имајући у виду да у појединим медијима плате касне и по неколико мјесеци“.
Ћетковић је питала како се може очекивати жељу и ентузијазам за борбу за права других од људи којима су права угрожена и који нијесу ни гласни, а ни уједињени у борби за побољшање својих права.
