Политика

„Грађанска акција“: Затражили од Радне групе да предложи непосредно гласање (ВИДЕО)

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Група грађана "Грађанска акција" затражила је данас од Радне групе за имплементацију препорука ОЕБС-а да предложи, како су саопштили, суштинску реформу којом је предвиђено да бирачи директно бирају одборнике и посланике, а не партијске листе.

Група грађана „Грађанска акција“ затражила је данас од Радне групе за имплементацију препорука ОЕБС-а да предложи, како су саопштили, суштинску реформу којом је предвиђено да бирачи директно бирају одборнике и посланике, а не партијске листе.

Независни одборник Скупштине општине Будва, Стеван Џаковић, казао је да овим предлогом исказују да су као грађани утемељени у Уставу Црне Горе тек када сви, како је навео, буду могли да бирају и буду бирани под истим условима.

„Ми грађани Црне Горе, као носиоци суверенитета, захтијевамо да непосредно бирамо посланике и одборнике, а не да то чине предсједници политичких партија умјесто нас“, поручио је Џаковић испред црногорског парламента.

Према његовим ријечима, основ да траже право да бирају одборнике и посланике налази се у приоритетној препоруци бр.1. која, како је навео, гласи да „Треба размотрити предузимање свеукупне изборне реформе са циљем усклађивања изборног законодавства интерно и са другим релевантним законима. Процес реформе треба да буде свеобухватан и завршен много прије следећих избора“.

„Основ да бирамо одборнике и посланике налази се и у приоритетној препоруци бр.3. која гласи: У складу са претходним препорукама ОСЦЕ/ОДИХР, услов боравишта и законске надлежности за гласање треба измијенити тако да су у складу са Уставом, као и међународним обавезама и добром праксом, као и у члановима 1 , 2, 16, 45, 83, 113 и члану 145 Устава Црне Горе“, навео је Џаковић.

Како је рекао, у члану 25. Међународног пакта о грађанским и политичким правима члан 25. тачка а) и б), као и у члану 3 Протокола бр.1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода такође се налази основ да бирају посланике и одборнике.

„Основ да бирамо одборнике и посланике налази се и у члану 3 Закона о потврђивању Европске повеље о локалној самоуправи, ставу 7.5 Документа из Копенхагена из 1990, као и у тачки 5 Кодекса добре праксе у изборним питањима, Венецијанске комисије“, истакао је Џаковић.

Он је позвао и Јавни сервис Радио-телевизије Црне Горе да, како је навео, грађанима укажу на право које као носиоци суверенитета „не могу да остваре у Црној Гори – право да бирају и буду бирани“.

Предсједник партије пензионера, инвалида и реституције ПИР Црне Горе, Момо Јоксимовић, рекао је да, када је прије 112 година „црногорски господар“ донио Устав, „омогућио је да се гласа за појединце“.

„Најдемократичнији избори били су 38. године када се гласало за поједнце а не за листе. Устав Црне Горе гарантује сваком грађанину да бира и да буде биран, а изборни закони данас који постоје и важе они то онемогућавају и нису у сагласју са Уставом. Зато тражимо од Радне групе да учествујемо у њеном раду, да се изборни закони морају усагласити са Уставом Црне Горе“, поручио је Јоксимовић.

Привредник Василије Миличковић оцијенио је да, уколико се не деси да грађани на свим будућим изборима не гласају отворену листу, „ми ћемо бити и даље робови“.

„Ово је наш протест. Ужасно, али је и то чињеница, да смо се писмено обратиили Скупштини, са жељом да учествујемо, а они нам нису дозволили ни под стрехом да се обратимо, него нас држе на кишу, као праве робове“, рекао је Миличковић.

Уколико се, како је навео, члан 82 + не усклади са чланом 45, „никаква шминка, нити измјене било којих других чланова, неће суштински промијенити изборни закон“.