Грабеж приватне црквене имовине и троловање хришћанства лажним црквама и лажним националним темама није нова појава у свијету.
Божидар Чармак
Пише: Божидар Чармак
Грабеж приватне црквене имовине и троловање хришћанства лажним црквама и лажним националним темама није нова појава у свијету.
Због тога се надам да ће овај текст послужити Њиховим Екселенцијама, дипломатским представницима у Црној Гори, као одговарајући аларм и упозорење на цунами у грабежу земље и корупције који је покренут у Црној Гори.
Грабеж приватне црквене земље постао је задњих година главно занимање ауторитарних режима.
У 2017. години Турска је одузела посједе и манастире Цариградској патријаршији и Јерменској цркви под иделошким изговором предаје на управу тзв. Турској православној цркви (слика у средини) која представља дугогодишњи тролски пројекат турске државе.
Дакле, јасно је да је Турској стало до хришћанства и православља таман колико и званичној Подгорици у Црној Гори.
Оно што нарочито брине је да је у озбиљним међународним круговима Црна Гора увелико позната као дестинација грабежа земље (иако се о томе довољно не пише), а најеклатантнији примјер је био случај Буљарице од прије неколико година. Иста влада је тада под изговором општих закона, праксе судова и органа покушала да отме приватну имовину Цркве и приватних власника на овом подручју, од којих су многи странци.
актуелни грабеж црквене имовине у Турској 2017. године претходи грабежу црквене имовине у Црној Гори”
Разлог повлачења Владе тј. Савјета за приватизацију којим руководи Премијер је био тај што у том тренутку држава није имала одговарајући степен власништва на кључном дијелу територије грађевинско-урбанистичког пројекта Буљарице, који је подразумијевао између осталог изградну преко 40 000 стамбених јединица. То би сада могло да се промјени у случају да се по основу Закона о слободи вјероисповјести држава на мјесто приватне имовине Цркве по аутоматизму упише као власник.
Обзиром да су инвеститори из Катара, регистровани на Кајманским острвима овако амбициозно наступили, логично је очекивати да би купци ових стамбених јединица долазили доминантно са Блиског истока, те да би ово значило и стални демографски прилив од најмање 120 000 људи, углавном са овог глобалног подручја, данас бременитог фундаментализмом, сукобима, насилним. активностима, али и новцем који потиче од разних коруптивних дјелатности, па често и тероризма.
“притисци ЕУ и ОЕБС-а само су дјелимично уродили плодом”
Доказ томе је и незванично инсистирање више чланова породице Ђукановић од прије неколико година да Црква “прода” дио који је за њих важан у Буљарици, на шта су добили одговор бар од једног црквеног великодостојника да он не може продавати нешто што није његово и што је народ завјештао Цркви, па макар то била и гола земља.
Врло је могуће да Влада и даље трпи притисак ових инвеститора ради реализације иза леђа јавности обећаног пројекта и да је данас на сцени план ”Б” по потпуно истом питању и другим сличним својинским питањима у Црној Гори. Врло могуће да овакав пројекат не би био усамљен на Приморју и широм земље.
Премијер Марковић у том правцу и сугерише да Влади није у првом плану окупирање храмова и слично, кроз закашњеле и дегутантне позиве на дијалог. Наравно, све то не значи да насилна окупација храмова неће бити непосредна тема у неком следећем блиском тренутку, прије или послије избора у зависности од политичке потребе.
Овакав план грабежа земље активно се у реалном времену спроводи у Турској, која је на идеолошкој платформи тзв.Турске православне цркве, отела посједе Јерменској цркви и Васељенској патријаршији 2017. године, и ако такве иницијативе има деценијама у назад.
Након више извјештаја и докумената ОЕБС а, Савјета Европе, Венецијанске комисије, 2017. и 2018. године, Турска је у 2019. Години вратила на управу овим Црквама сакралне објекте које је привремено под руководством државе и малициозног тумачења принципа “владавине права” заузела и предала тзв. Турској православној цркви. Међутим, огромни урбанизовани Црквени посједи су остали заувјек приграбљени и опљачкани.
<
Режиму у Подгорици је стало до тзв. Црногорске православне цркве, таман колико и Турској до тзв. Турске православне цркве, а вјероватно и нешто мање. Ови пројекти троловања Цркве се разликују само у томе што је Турски пројекат нешто старији од Црногорског, пошто се међусобно угледају као млађи на старијег брата .
Међутим, грабеж земље као институт модерног европског права је веома компликован за доказивање, јер подразумјева доказивање неправичних вађећих, позитивних правних аката и процедура државе, најчешће у области планирања простора, државне имовине, концесија, али као што видимо и других, па и вјерских закона и процедура.
Додатно је изазован случај када је грабеж земље допуњен злоупотребом идеолошких елемената, изазивања насиља и тензија, гдје је много захтјевније испитати оправданост одређене правне логике, процедура и малициозних материјалних рјешења.
Црногорски режим очигледно рачуна на исту западну подршку коју је прије неколико година добила Украјина за изазивање тензија и сукоба са Русијом, па због тога радикализује прилике у земљи и отворено улази у фашистичку националну идеологију која никада није имала значајну подршку у Црној Гори, али има свој опасан инцидентни потенцијал.
“ЕУ непрестано води борбу против грабежа земље, сложеног за доказивање”
Међутим, сукоб у Украјини је завршен углавном на штету саме Украјине, Порошенко је неславно завршио епизодну владалачку каријеру са шачицом радикалних националиста и фашиста, а заједнички интереси ЕУ и Русије су у великој мјери преживљели украинску трагедију кроз повратак руских парламентараца у европске институције, привођења крају великих заједничких енергетских пројеката и слично.
Међутим, режим у Подгорици се крупно прерачунао, обзиром да сукоби у Црној Гори нису у интересу ни једној од ових страна.
Због тога, очигледно диктаторском режиму у Црној Гори није битан ни углед, ни елементарни интерес његовог главног дневног међународног упоришта НАТО пакта, на чему усиљено инсистира, много више за сада него НАТО пакт на том истом режиму, пошто НАТО пакт у пропаганди ширења нарочито држи до тезе извјесне производње сигурности, предвидивости и стабилности.
Истом овом режиму једнако није битан ни углед Европске уније коју у недостатку подршке сопственог народа, вјешто конфронтира са утицајем САД-а када му је то потребно ради одржавања власти.
Слична је ситуација и са савезништвима која је исти режим изградио у Русији, а која је вјештачки охладио и замрзао због добијања јаче подршке на Западу кроз улазак у НАТО пакт, а све ради очувања личне имовине режимских кругова стечене корупцијом.
Потпуно је чудно да рецимо Британска амбасадорка у Црној Гори нема одговарајући сензибилитет за питање приватне својине која једним опскурним, успутним актом у једном вјерском закону постаје државно власништво.
Када је Европски парламент 20.02.2009. године донио резолуцију Зелених по извјештају госпође Маргарет Аукен на штету чланице ЕУ због грабежа земље у покрајинама Андалузије и Валенсије, управо су Британски европски парламентарци били заговорници овакве резолуције, јер су у грабежу земље у Шпанији страдали и многи њихови грађани.
Дакле, грабеж земље никада није контролисан процес, који селективно удара на појединце, већ увијек потреса темеље приватне својине и модерног, демократског економског уређења.
Топло препоручујем Њиховим Екселенцијама, страним представницима у Црној Гори, да још једном размотре своје ставове, сензибилитет и начин извјештавања својих влада и међународних организација у најбољем интересу оних влада и организација под чијим агреманима раде.
Ово посебно истичем јер су многе западне земље и међународне организације на добром путу да буду грубо избламиране одигравањем споредне улоге у Црној Гори и буду злоупотребљене од стране црногорског режима, који је у одлучној мјери изгубио повјерење у Црној Гори и постао пријетња безбједности ове земље. Не треба заборавити да је Црна Гора земља која географски, политички и безбједоносно почива на улазним вратима, не само Истока, већ прије свега Запада, нарочито у политичком и безбједносном смислу.
Без обира на пуно разлика у ставовима и мишљењима, сматрам да су ставови Запада и Истока међународне заједнице по питању троловања хришћанства, грабежа приватне црквене земље и објеката и бројних других вриједности и принципа у Црној Гори, потпуно подударни са интересима црногорског народа који је на већ више од једног мјесеца на својим улицама.
Чињеница је дакле да се значајни заједнички интереси, као и интерес мира у Црној Гори у битном подупиру и подржавају. Нико не жели овакву државу и овакав режим у свом дворишту: нити Рим, нити Београд, нити Загреб, нити ЕУ, нити друге међународне адресе.
Са друге стране, турски, а тиме и балкански Ислам има своју империјалну, османску садржину, културолошки сукобљену са блиско-источним Исламом који у дубини почива на племенској архитектури, која је врло непредвидива, ексцентрична и знатно подложна свакој врсти злоупотребе, о чему свједоче сталне ратне и терористичке турбуленције овог региона, а чију значајну миграцију у Црној Гори планира режим под маском инвестиција. Дакле ово нису инвестиције у туризам, већ у политичке и безбједоносне миграције на штету Црне Горе и ширег региона, а у корист корумпираног режима у Подгорици.
Коначно, подсјетио бих на став Стате Департмент-а у САД, као и свих других релевантних међународних адреса, да је суверено право државе да доноси законе, па исто тако и да их мијења, повлачи и осуђује, као и да суверено мијења власт која одлута од националних интереса, интереса безбједности и демократије коју носи њен народ, спреман да издржи све притиске и да до краја остане у одбрани својих и међународних вриједности.
Због тога као појединац, колега и пријатељ, молим дипломатске представнике у Црној Гори, интелектуалце, колеге, активисте, политичаре, бизнисмене, црквене великодостојнике и духовна лица свих провенијенција, моралисте, борце за људска права на Западу али и Истоку, иностране власнике земље и непокретности у Црној Гори, да укажу својим владама на грабеж земље, на троловање хришћанства и других темељних духовних традиција, да укажу на ове тешке чињенице својим дипломатским представништвимаа код нас, јер то угрожава не само националну безбједност у Црној Гори, већ и сам политички углед ових утицајних међународних организација и држава, посебно у географској и политичкој и безбједоносној констелацији у којој Црна Гора представља улазна врата у Западни свијет и граничног сусједа Европске Уније.
4 thoughts on “Грабеж црквене имовине, нова ера црногорске корупције”
РОБЕРТ ТКОЧ: Ђукановићева похлепа је бесконачна!
Маја 1999. године, најбољи амерички астролог урадио је хороскоп Мила Ђукановића. Објављен је у ревији Исток октобра 2002. (број 68). И тада, и данас, мислимо да нико никад није написао бољи портрет Мила Ђукановића. Процијените сами…
Пише: Роберт Ткоч (астролог)
Човјеку је суђено да буде подвгрнут искушењима, али је увијек слободан да бира између добра и зла. Онај који је благословљен високим квалитетима, може, али и не мора, изабрати да усавршава дар који посједује. Господин Ђукановић је још веома млад и има пуно времена да изабере бољи пут.
Он је могао да се замонаши, или да живи као борбени интелектуалац, или да се озбиљно посвети неком филозофском питању. Тај пут чека Ђукановића, кад год одлучи да напусти феминизирани и луксузни живот. Међутим, мале су шансе за то, јер и за његову лошију (немужевну) страну постоји предодређење у његовој судбини (на несрећу његовог народа).
У актуелној политичкој ситуацији, очигледно је да се Ђукановићева мушка природа изражава у Србима, које је изабрао за противнике, и који, према томе, оличавају оно што је најбоље у њему, док он игра женску улогу, стално говорећи о миру потребном региону, и миру који је сачувао у својој Црној Гори.
Као млад човјек, неискушаван поразом, он је открио да многе животне радости долазе кроз женске ствари. Опуштен и луксузан живот, уживање у храни, слатко вођење љубави, кокетирање са дивним створењима – примамљује га. Док трају ова једноставна задовољства, остаци младалачког заноса неће га бољети.
Проблем настаје кад задовољства почну да вапију за још више новца – за фину одјећу, за забаву, за скупе сатове и аутомобиле, за луксузне куће, за будућност, за небројене друге ствари.
Како вријеме буде одмицало, Ђукановић неће моћи да увиди разлику између лијепе принцезе, своје изворне женске стране, пуне љубави и чистоте, и старог тролачија чија је пожуда бесконачна.
Интересантан астролошки факт – хороскоп НАТО-а и хороскоп Ђукановића имају идентичан проблем – аспект незајежљиве похлепе, са свим у њиховом карактеру што прати такву жељу. Ђукановићева жеља да заступа материјалистички Запад – прости је израз његове похлепе. А за ову похлепу, он ће учинити било шта, чак ће уништити свој карактер и карактер свог народа.
Ђукановић покушава да задржи могућност богаћења само за себе. То је његов приоритетни циљ, иако он објашњава да жели богатство за свој народ. Он не разумије да је његов народ већ богат: посједује дубоку и посебну духовну традицију, часне мушкарце и жене, увјерење да су идеали изнад пуког опстанка, чисту и поносну свијест о искону.
Богатство за којим Ђукановић жуди – амерички долар – може да га доведе једино до апсолутног духовног сиромаштва какво већ посједује Америка.
Ако овај човјек настави са грешкама, он ће постати свој најгори непријатељ. Као Александар Велики који је освајајући Персијско царство, и сам постао – Персијанац. Облачио је одјећу раскошних боја, као Персијанац, јео одабрана јела, као Персијанац, захтијевао је да свако пред њим пада ничице, као Персијанац. Они су савладали снагу његове младости. Дакле, ко је освајач? Ко је кога освојио?
Ђукановић је свој материјализам прогласио својим пријатељем, и он то и јесте. Али, ако промијени своју дефиницију и увиди да га то уништава, материјализам ће га напустити и постати његов непријатељ. Тада би постао ближи својој правој природи.
Али, он се мора промијенити врло брзо, јер такву одлуку подржава његова снажна нација. Црна Гора није женствени почетник, она је увијек држала затегнути лук према злом агресору. Црну Гору може да води једино човјек који као огледало користи свој снажни карактер.
Свако ко оствља земљу Цркви у овом случају је то Митрополија ,или само парохији или само једној јединој Цркви мислим цркви ако физичком објкету у већини сучајева стоји и Његова жеља -опрука или звјет ,па рецимо да му се једном годишље служи ЛИТУРГИЈА ,да ту цестицу земље искључиво користи црква рецимо Светог Николе у Стараом Бару или нека друга,да се то имање поклони рецимо Цркви Свте Недјеље у Каменаре, а да се приход од земље ако се изда под ренту даје цркви.Разних опорука има преко којих Митрополит и да хоће нити смије нити може лако прећи без договора са вјерницима и парохијнима .Е сада да погледамо као би они чију су преци оствили земљу у Буљарици реаговали да неко из Саудиске Арабије абио члан ИССзлогласне војске гради станове гдје ће насењавати и зарћивати новца на тој остављеној земљи,да видимо како би Митропилит или неко друго изашао пред народ и опрвдао то баш тако ,нијесам баш нешто у то сигуран.Имамо случајева гдје је више пута мољен и што би рекли кумљен да дио земље уступи одређеном инвститору да се рецима та и та црква поправи, приведе намјени а тек тада се инвеститор упише у лист непокретности,и то земље која је припадала одређеној цркви у епрхији а уједно и Митрополији,па је Митрополит много пута оклијева икао је знао и цркву и народ чију су преци ту земљу оствили тој истој цркви.Дакле лако се власти односе према нечему што и не знају ,па сами мисле да ће то овако лако проћи ,неће сигурно им то проћи, а и инвестироима треба послати писмо да знају како год радили и колико год градили све ће им бити однешено јер су упозорено да цестица земље на којој граде није ни Милова ни Монтенегра ни Црне Горе,него дата Цркви.па нек се покушају договрити ако мисле да могу,ако неће и неморају ионако ће им све бити однешено.
Дакле стври су одавно јасне породица Ђукановић( зато је лично Он наредио овај закон) и поред свег а што имају и што су покрали све им је мало,то је проклетство које ће их смјетити онако гдје одавно припадају,народу су дозлогрдили виде ли они то,овај народ има неку историју,не неку него дугу и велику,овај народ се неда баш лако продати за нечије хирове и извитоперене жеље и обећања,инвазија лжних инвеститора из Турске на Примореј,они нијесу дошли на силу,али нијеу дошли ни што нас воле или мрзе,њима је неко обећао нешто па нека им да у карју одакле је он,а колико држи до нечега то се види из свађе с сопственим стрицем, па тамо нек им поклања своју земљу.
Исти случај имамо и код Вучића,само је Србија већа земља а има доста земље којоу она једнако крчми као овај,ово су кукавичја пилад и зато је овдје такво стање.Овај пут су се и један и други преварили јер њихове радње и њихова “способност” је познат многим истражним органима широм свијета,џаба емисије за и против једног и другог ствари су свакоме јасне једино дан хапшења није,али и он јету врло близу,као каже онај наш барт:тика так тика так,так татааааааааа…….!
Ma pisi ti tekstova koliko hoces! Nivo tvoje politicke pismenosti i znanja je da si posao za Milacicem, bivsim izmedju ostaloga i sljedbenikom Mirasa Dedeica.Svi koji ista znaju, znaju da je Milacic bio protiv ucesca mitropolita Amfilohija na protestima koje je organizovao Front 2015 godine.Ovo Srbe u Crnoj Gori ubi: muvlje sjecanje ili sjecanje ribice iz akvarijuna.
РОБЕРТ ТКОЧ: Ђукановићева похлепа је бесконачна!
Маја 1999. године, најбољи амерички астролог урадио је хороскоп Мила Ђукановића. Објављен је у ревији Исток октобра 2002. (број 68). И тада, и данас, мислимо да нико никад није написао бољи портрет Мила Ђукановића. Процијените сами…
Пише: Роберт Ткоч (астролог)
Човјеку је суђено да буде подвгрнут искушењима, али је увијек слободан да бира између добра и зла. Онај који је благословљен високим квалитетима, може, али и не мора, изабрати да усавршава дар који посједује. Господин Ђукановић је још веома млад и има пуно времена да изабере бољи пут.
Он је могао да се замонаши, или да живи као борбени интелектуалац, или да се озбиљно посвети неком филозофском питању. Тај пут чека Ђукановића, кад год одлучи да напусти феминизирани и луксузни живот. Међутим, мале су шансе за то, јер и за његову лошију (немужевну) страну постоји предодређење у његовој судбини (на несрећу његовог народа).
У актуелној политичкој ситуацији, очигледно је да се Ђукановићева мушка природа изражава у Србима, које је изабрао за противнике, и који, према томе, оличавају оно што је најбоље у њему, док он игра женску улогу, стално говорећи о миру потребном региону, и миру који је сачувао у својој Црној Гори.
Као млад човјек, неискушаван поразом, он је открио да многе животне радости долазе кроз женске ствари. Опуштен и луксузан живот, уживање у храни, слатко вођење љубави, кокетирање са дивним створењима – примамљује га. Док трају ова једноставна задовољства, остаци младалачког заноса неће га бољети.
Проблем настаје кад задовољства почну да вапију за још више новца – за фину одјећу, за забаву, за скупе сатове и аутомобиле, за луксузне куће, за будућност, за небројене друге ствари.
Како вријеме буде одмицало, Ђукановић неће моћи да увиди разлику између лијепе принцезе, своје изворне женске стране, пуне љубави и чистоте, и старог тролачија чија је пожуда бесконачна.
У одређеном тренутку, Ђукановић ће доћи до раскрнице на којој ће морати да се одлучи или за мушки, аскетски пут монаха-ратника, или ће ићи на руку материјалистичком у себи. На несрећу свог народа, он ће изгледа изабрати ово последње.
https://www.youtube.com/watch?v=8KOJz8Y3ynk
Ово ми је зас Блажа и мене
https://www.youtube.com/watch?v=9VYEbNNeQp8
А ово за Аца
https://www.youtube.com/watch?v=2sV-ArhCdeQ
Ово је за Едина ,Он ће се договрит с његовим
Интересантан астролошки факт – хороскоп НАТО-а и хороскоп Ђукановића имају идентичан проблем – аспект незајежљиве похлепе, са свим у њиховом карактеру што прати такву жељу. Ђукановићева жеља да заступа материјалистички Запад – прости је израз његове похлепе. А за ову похлепу, он ће учинити било шта, чак ће уништити свој карактер и карактер свог народа.
Ђукановић покушава да задржи могућност богаћења само за себе. То је његов приоритетни циљ, иако он објашњава да жели богатство за свој народ. Он не разумије да је његов народ већ богат: посједује дубоку и посебну духовну традицију, часне мушкарце и жене, увјерење да су идеали изнад пуког опстанка, чисту и поносну свијест о искону.
Богатство за којим Ђукановић жуди – амерички долар – може да га доведе једино до апсолутног духовног сиромаштва какво већ посједује Америка.
Ако овај човјек настави са грешкама, он ће постати свој најгори непријатељ. Као Александар Велики који је освајајући Персијско царство, и сам постао – Персијанац. Облачио је одјећу раскошних боја, као Персијанац, јео одабрана јела, као Персијанац, захтијевао је да свако пред њим пада ничице, као Персијанац. Они су савладали снагу његове младости. Дакле, ко је освајач? Ко је кога освојио?
Ђукановић је свој материјализам прогласио својим пријатељем, и он то и јесте. Али, ако промијени своју дефиницију и увиди да га то уништава, материјализам ће га напустити и постати његов непријатељ. Тада би постао ближи својој правој природи.
Али, он се мора промијенити врло брзо, јер такву одлуку подржава његова снажна нација. Црна Гора није женствени почетник, она је увијек држала затегнути лук према злом агресору. Црну Гору може да води једино човјек који као огледало користи свој снажни карактер.
Свако ко оствља земљу Цркви у овом случају је то Митрополија ,или само парохији или само једној јединој Цркви мислим цркви ако физичком објкету у већини сучајева стоји и Његова жеља -опрука или звјет ,па рецимо да му се једном годишље служи ЛИТУРГИЈА ,да ту цестицу земље искључиво користи црква рецимо Светог Николе у Стараом Бару или нека друга,да се то имање поклони рецимо Цркви Свте Недјеље у Каменаре, а да се приход од земље ако се изда под ренту даје цркви.Разних опорука има преко којих Митрополит и да хоће нити смије нити може лако прећи без договора са вјерницима и парохијнима .Е сада да погледамо као би они чију су преци оствили земљу у Буљарици реаговали да неко из Саудиске Арабије абио члан ИССзлогласне војске гради станове гдје ће насењавати и зарћивати новца на тој остављеној земљи,да видимо како би Митропилит или неко друго изашао пред народ и опрвдао то баш тако ,нијесам баш нешто у то сигуран.Имамо случајева гдје је више пута мољен и што би рекли кумљен да дио земље уступи одређеном инвститору да се рецима та и та црква поправи, приведе намјени а тек тада се инвеститор упише у лист непокретности,и то земље која је припадала одређеној цркви у епрхији а уједно и Митрополији,па је Митрополит много пута оклијева икао је знао и цркву и народ чију су преци ту земљу оствили тој истој цркви.Дакле лако се власти односе према нечему што и не знају ,па сами мисле да ће то овако лако проћи ,неће сигурно им то проћи, а и инвестироима треба послати писмо да знају како год радили и колико год градили све ће им бити однешено јер су упозорено да цестица земље на којој граде није ни Милова ни Монтенегра ни Црне Горе,него дата Цркви.па нек се покушају договрити ако мисле да могу,ако неће и неморају ионако ће им све бити однешено.
Дакле стври су одавно јасне породица Ђукановић( зато је лично Он наредио овај закон) и поред свег а што имају и што су покрали све им је мало,то је проклетство које ће их смјетити онако гдје одавно припадају,народу су дозлогрдили виде ли они то,овај народ има неку историју,не неку него дугу и велику,овај народ се неда баш лако продати за нечије хирове и извитоперене жеље и обећања,инвазија лжних инвеститора из Турске на Примореј,они нијесу дошли на силу,али нијеу дошли ни што нас воле или мрзе,њима је неко обећао нешто па нека им да у карју одакле је он,а колико држи до нечега то се види из свађе с сопственим стрицем, па тамо нек им поклања своју земљу.
Исти случај имамо и код Вучића,само је Србија већа земља а има доста земље којоу она једнако крчми као овај,ово су кукавичја пилад и зато је овдје такво стање.Овај пут су се и један и други преварили јер њихове радње и њихова “способност” је познат многим истражним органима широм свијета,џаба емисије за и против једног и другог ствари су свакоме јасне једино дан хапшења није,али и он јету врло близу,као каже онај наш барт:тика так тика так,так татааааааааа…….!
Ma pisi ti tekstova koliko hoces! Nivo tvoje politicke pismenosti i znanja je da si posao za Milacicem, bivsim izmedju ostaloga i sljedbenikom Mirasa Dedeica.Svi koji ista znaju, znaju da je Milacic bio protiv ucesca mitropolita Amfilohija na protestima koje je organizovao Front 2015 godine.Ovo Srbe u Crnoj Gori ubi: muvlje sjecanje ili sjecanje ribice iz akvarijuna.
Бриљантно! Свака част за текст!