• Политика

Грабар Китаровић: Још ће воде протећи Дунавом док Србија и Хрватска постану пријатељске

1 min read

8 година ‎ Бета

Председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић изјавила је јутрос у Вуковару, на 26. годишњицу пада тог хрватског града, да су у односима Србије и Хрватске направљени неки помаци, али и да ће "пуно воде протећи Дунавом док две државе постану пријатељске"

Председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић изјавила је јутрос у Вуковару, на 26. годишњицу пада тог хрватског града, да су у односима Србије и Хрватске направљени неки помаци, али и да ће „пуно воде протећи Дунавом док две државе постану пријатељске“.

„Пуно сам пута рекла да ће још воде протећи Дунавом пре него што ће Хрватска и Србија моћи да кажу да су пријатељске земље. То, међутим, не значи да не смемо да разговарамо. Наравно, наша је одговорност да разговарамо и решавамо отворена питања, посебно болно питање несталих као хуманитарно питање које морамо решити што пре“, рекла је Грабар-Китаровић на питање о односу Србије и Хрватске.

Председница је рекла да се данас у Вуковару треба поклонити жртвама, али да пре свега треба обезбедити будућност града и да људи у њему остану.

Хрватски државни врх присуствује у Вуковару обележавању 26. годишњице пада тог хрватског града у који су после тромесечне опсаде ушли припадници тадашње Југословенске народне армије (ЈНА) и српских паравојних формација.

И ове године Дан сећања на вуковарске жртве 1991. године одвија се под слоганом „Вуковар место посебног пијетета“.

Премијер Андреј Пленковић изјавио је новинарима уочи почетка комеморације у кругу вуковарске болнице да ће се Хрватска увек сећати оних који су за њу дали животе.

„Трагедија која се догодила након скоро 90 дана континуираног гранатирања великосрпске Милошевићеве агресије била је прекретница у међународном признању Хрватске. Након више од седам година Хрватска је овде поновно заокружила своју територијалну целовитост“, рекао је премијер.

Он је истакао да и даље треба наставити изградњу модерног демократског и инклузивног друштва.

Председник Сабора Гордан Јандроковић оценио је да су односи Србије и Хрватске оптерећени „великосрпском агресијом“ и додао да Хрватска жели да и Србија призна агресију, што како је рекао, иде споро. Он је, међутим, додао да је Хрватска спремна да помогне Србији на њеном европском путу, под условом да и Србија прихвати европски начин размишљања.

После комеморативног скупа у дворишту вуковарске Опште болнице, организована је колона сећања до 5,5 километара удаљеног Меморијалног гробља жртава Домовинског рата где ће највиша државна и остале делегације полагањем венаца и паљењем свећа одати почаст погинулима. Учествују и бројни градјани из свих делова земље.

Вуковар је 1991. био 87 дана, од августа до новембра, под опсадом ЈНА и паравојних српских формација, а Дан сећања на жртву Вуковара установљен је одлуком Сабора у знак сећања на 18. новембра када је сломљена одбрана града.

Према подацима вуковарске болнице, током тромесечне опсаде погинуле су 1.624 особе, а рањено више од 2.500. Око 5.000 људи одведено је у логоре у Србији, а из града је протерано око 22.000 Хрвата и осталих несрба.

Из вуковарске ратне болнице ЈНА је извела рањенике, међу којима су били и цивили, који су убијени на Овчари у ноћи од 20. на 21. новембра 1991. Из масовне гробнице на Овчари ексхумирано је 200 особа, а још се трага за посмртним остацима њих 70-так.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: