Говор

Пише: Слободан Савовић

Моја домовина је Црна Гора. И зато имам право да тражим да она буде најбоља на свијету.

Када су архитекте наше државе потписали Устав и декларацију о независности 2006 године они су заправо потписали признаницу коју ми заправо требамо уновчити, а то је равноправност свих Црногораца.

Ова признаница садржи обећање да свим људима, Црногорцима, Србима, Албанцима, Бошњацима, Муслиманима, Хрватима и осталима загарантовано право на живот, слободу и срећу. Без обзира да ли су неки богати а други опет сиромашни.

Данас је јасно да моја домовина Црна Гора није одговорила на оно што стоји у овој признаници, бар што се тиче искрених патриота који су вјеровали и даље вјерују, а нијесу се снашли у транзиционој пљачки своје домовине и који још наивно вјерују у друштвене вриједности као што су правда, рад, или признате друштвене заслуге за свој рад.

Моја домовина је некима својим поданицима дала чек на коме пише без покрића.

Изгледа да је за те поданике банка праведности банкротирала. На нама је да подсјетимо нашу домовину Црну Гору да је сада вријеме да се дозволи да праведност постане стварноср за све њене грађане. „Са овим увјерењем бићу способан да од брега очајања, начиним камен надања.

Са овим увјерењем ми ћемо бити способни да нескладности наше нације претворимо у звуке предивне симфоније…“ Др. Мартин Лутер Кинг.
Признајем, ја нијесам плагијатор. Парафразирао сам и на крају цитирао дјелове говора Мартина Лутера Кинга одржаног поводом марша на Вашингтон 28.8.1963, године.

Тиме сам хтио да покажем двије ствари. Црна Гора је неолиберално друштво које има готово исте проблеме које је имала Америка тада и има сада. Умјесто расне, наше друштво има националну и сталешку подвојеност.

С тим што када партиократска елита одлучи да некога позове у виши друштвени сталеж, онда се види тек да међу том мањином вриједи само лични материјални интерес, а никако нешто друго. За ниже сталеже резервисали су предрасуде и подјеле.

И као што је у Америци важило неписано правило, ако си црнац онда си корисник социјалне помоћи, дилер и евентуално у најбољем случају добар спортиста, тако данас у мојој домовини лансира се стигма да ако си Србин аутоматски си за Русију, а она је против Црне Горе.

Ако си Црногорац онда си по дифолту за НАТО и Америку! И код нас је извршена подјела друштва на добре и лоше момке. А сви заједно по нео линералном концепту даље сиромашимо и материјално и духовно.

Кад Мајкл Пенс на крају свог говора каже Бог вас благословио, онда то наша елита дочека са аплаузом. Сад замислимо да неки наш јавни званичник то понови или јавно у камеру каже „Помаже Бог „  нико му не би одговорио, него би га стигматизовали и напали да је четник. Ето. То осликава сво лицемерје које нам је сервирано као модел друштвеног понашања. То је признаница без покрића.

И ми у Црној Гори смо имали свој политички марш. Марш на Цетиње. Када је садашњи Предсједник државе полагао заклетву. Признајем да ми је била част што сам са Марком Милачићем и другим младим слободним људима препјешачио 33 километра до Цетиња да покажем својој дјеци да се нијесам помирио са лицемерјем и свођењем мога и њиховог живота на пуке бројке.

Свеједно да ли су то бројке на жиро рачунима, или бирачким списковима. Марширао сам тада као што то чиним и сада, да бих тражио од моје домовине да буде најбоља на свијету, јер ја имам признаницу да сам равноправни грађанин моје домовине.

Имам уставно право да не пристајем на све те подјеле и пљачке које се крију иза наших подјела. Имам право да се борим против свих реформи које то заправо нијесу. Због тога ћу увијек подтжавати све слободне људе који се јавно буне . Увијек ћу марширати са њима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: