ИН4С

ИН4С портал

Горчин Стојановић: Пикси селектор?!

1 min read
Дакле, ствар је, сложили смо се у овој шпелунки, изгледала сасвим пристојно, понуда за будућност делује обећавајуће. Остаје једно питање: да ли је Пикси наш Дел Боске? Ја мним да би могао бити. Или ти, почем, мислиш друкчије, што би рекао Ксантипин супруг?

Драган Стојковић Пикси

пише: Горчин Стојановић

( наслов у „Блицу“: ”Показна вежба” )

Ако је то била аудиција за Драгана Стојковића – обострана аудиција, наиме – одмах ваља рећи да је прошла добро. Ако је била показна вежба оног што је (било) могуће а није чињено, и то је изгледало пристојно. Да је служило сврси пријатељске утакмице, служило је. Да је имало за циљ прекинути известан цирцулус витиосус, коло около селектора, имало је, па је и остварило: ко оно беше селектор и како оно бејасмо играли у квалификацијама. Потоње додатно појачава аморалност поступка уклањања претходника. Али коме је до морала нека иде у цркву, рекао је човек кога су убили. Он је био ироничан – ако где нема морала, нема га у цркви. Па зашто га онда очекивати у некаквом удружењу око ког се врти велики новац?

Било како било, буде ли Драган Стојковић, кодно име Пикси, изговара се Пиксе, а значи „најбољи српски фудбалер“, постао селектором фудбалске репрезентације Србије, имаће обиље материјала за рад. Крстајић, а подозревам да је рад Бобета Павковића на систему био одсутно важан, поставио је игру као предлог за уживање. Три зналца, Тадић, Сергеј МС и Адем, узму да комбинују у троуглу, отварајући се један другом, а има и бокова, не увек изврсних, али увек присутних с једним чистачем – а кад ту буде био Матић, то значи још једна линија мајсторства у прегледу игре, а, богами и под ногом – ето то је тај фудбал који волимо да гледамо. Дилема је филозофске природе: је ли лепше у души трпети панику због одбране са тројицом позади и, уопште, бранити се, па шта буде – или подићи се противу мора беда и борбом учинит им крај путем идеје да је фудбал игра у којој они који знају с лоптом могу да уживају један у другом, а то значи и у себи самима, те да кроз хедонистички приступ покушају да победе. Нема сумње да је потоње блиско оним срцима која још мисле да је фудбал лепа уметност, а не досадан посао. И нема сумње да међу прве спада Драган Стојковић, у монаштву назван Пиксе.

И како би рекао почивши председник Србије, ако не умемо да се бранимо, ајд онда да нападамо. Или како је већ рекао. Јер то што смо се ту и тамо успешно бранили, не значи да нам то иде. Али то што нисмо хтели да играмо тежећи мајсторству, то је наш грех. Уосталом, у старој Југославији, а и у свим њеним државним изданцима још владају две школе мишљења: она која презриво отписује пас-игру као „умирање у лепоти“, а заправо оправдава неописиву количину медиокритетства на терену, као и она која мисли да је боље славно погинути него нечасно преживети. Клупски фудбал већ одавно нема такву дилему – тамо где се игра фудбал за велике новце неопходно је играти с простом кројфовском мишљу да „ако ми имамо лопту, онда они не могу да дају гол“. Још ако се игра лепо, тим боље. У провинцијама попут наше још се, дакле, могу наћи они који тврде да постоје играчи који не могу играти заједно. Та је паланачка мисао ускратила свет многих овдашњих лепота. Уосталом, тако су тврдили и за Месија, Суареза и Нејмара. Или Кристијана, Бензему и Бејла. А повест игре нас учи како је боље имати у истом тиму Пиксија, Мијата и Дејана Станковића, на пример, него их немати. Ваља питати становнике питорескне француске вароши Ленс, као и Немце који су имали довољно година 1998. Укратко, било је лепо гледати тројицу оних који најбоље знају с лоптом и тако заборавити на тврдњу претходног селектора како му не треба један одличан играч јер има другог. Глава боли од мањка, не од вишка.

Него, вратимо се одбрани. Ту можда нема толико материјала за крпљење колико је трошна та грађевина. Јесте, лакше је гледати одсуство грча у игри са четворицом, јесте, јасно је да је то ствар коју се не може уиграти за три дана и кроз сате седење у авиону, ту је аутоматизам понављања неопходан, али ту има крупан проблем који, да се не лажемо, гласи: је ли капитен још увек врхунски фудбалер? Нећемо даље у болну тачку, да не кваримо весеље.

Дакле, ствар је, сложили смо се у овој шпелунки, изгледала сасвим пристојно, понуда за будућност делује обећавајуће. Остаје једно питање: да ли је Пикси наш Дел Боске?

Ја мним да би могао бити. Или ти, почем, мислиш друкчије, што би рекао Ксантипин супруг?

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

9 thoughts on “Горчин Стојановић: Пикси селектор?!

  1. Navijacu za Srbe na svjetskom.Ali ,nemogu ppdnijeti navijace koji se blasfemisu,skaradenisu,sovinistisu itd,a pogotovo po CG.A i zbog Gorcina izmedju ostalog.Za Hrvate posle njih,ali njihovi navijaci su jos gori sa bajom malim knindzom i onim drugim,kako se zove..Dalje ,Argentina ,naravno Messi.

      1. Kako mislis ja sovinista?Valjda mislis na crnogorski sovinizam ,koji se pojavio odjednom i razorio pola Balkana i unesrecio par stotina hiljada jadnika+ razorio porodice ,ekonomije itd.Ako mislis na taj ,onda si u pravu .

  2. Stojanoviću, bilo bi baš, baš dobro da vas izaberu barem jednu godinu fudbalskim selektorom, pod uslovom, da obećate da nas nećete više nikad, tako nabijeđeni, gnjaviti vašim fudbalskim opservacijama. Zadovoljstvo je pratiti vašu pozorišnu i filmsku djelatnost.

  3. Fudbal.nekada su govrili naivaznija sporedna stvar na svijetu,polako se i to mijenja,sad je postala najbogatija sporedna stvar na svijetu i ne samo to nego i politicka.A da ovo kod nas ima veze sa politikom skoro je vise nego sigurno,jer i politika i mafija su prisutni i u Zvezdi i u Partizanu,narvno i ostalim klubovima.
    Nekada se fudbal igaro za minoran novac ,aili i tada rivali UDBA I KOS su se utrkivali ko ce vladati i Srbijom i Jugoslavijom,a u fudbalu smo postigli taman toliko koliko s Jugoslacvijom.
    Sve ovo sto se desav sa Musinom i posle toga je toliko smijesno taman koliko i vlast u Srbiji i smjena od Tadica pa do Vucica,ali svako voli da kaze sta misli pa neka izvoli,zasto i nebi ,ne strucno misljenje ,to nebih,ali koji smo majstori i koje uspjeh smo psotigli znamo.
    Gdje smo danas ,onamo gdje zasluzujemo,a u Rusiji cemo proci onako kao smo zasluzili .kladim se da necemo nikoga pobijditi niti proci u drugi krug,a to je pravda,jer ako je Tole Karadzic otjerao Antica a Kokeza Muslina,da li da vucemo paralele ko je bolji Kardzic ili Kokeza,mozda mozemo jer zajednicko im je da neznaju nista .Muslin nije „kooperativan“ i „slepo“ sprovodi svoje zamisli po kojima u nacionalnom timu nema mesta za igrače koji nisu ispunili njegove kriterijume, ali su po meri mešetara. Kao argument je poslužio slučaj Sergeja Milinkovića Savića, člana italijanskog Lacija.

    Ovaj mladić, ponikao u fudbalskoj školi Fk Vojvodina sigurno korača zvezdanim stazama. Sa titulom svetskog prvaka osvojenog sa reprezentacijom Srbije do 20 godina na Novom Zelandu 2015 godine, rano se otisnuo na internacionalnu scenu i ubrzo na sebe skrenuo pažnju najboljih evropskih klubova. „Zapalio“ je Italiju! Njegov transfer u ovom periodu se ceni na 70.000.000 evra!

    Ovakav fudbaler nije ispunio Muslinove kriterijume za reprezentativnu selekciju na početku kvalifikacionog ciklusa!? Ali i bez njega, Muslin je doveo nacionalni tim do cilja! Ko je onda u pravu i da li je izostavljanje Sergeja Savića Milinkovića iz reprezentacije cena za smenu selektora? Šta je vrednije: dolazak na cilj u opštem interesu ili zadovoljenje pojedinačnih interesa na uštrb opšteg? Kod razumnih, dilema ne postoji! Ali, da li je srpski biti razuman?

    Slavoljub Muslin je uradio ono zbog čega mu je poveren mandat. Da li se to može reći za rukovodstvo Fudbalskog saveza Srbije? Da li Slaviša Kokeza može da se „pokriva“ plasmanom na Svetsko prvenstvo u odnosu na stanje u kući fudbala?

    Bivši golman Partizana: Mafija vlada srpskim fudbalom!!
    Bivši golman Partizana Nikolas Asprogenis izjavio je da je napustio srpski fudbal jer su mu „mafijaši nudili pare da namesti utakmicu“.
    ovo su samo neki od naslova koji su istinit,mi se kao cudimo, a u skupstini nam sjede gori i veci kriminalci od ovih u FSS,i nikome nista.
    Mozda je to i neka pravda ,da se svako odmakne od tih okuzenih gadova,da nam fudbal dodje a hoce, na jos gore grane,i da se ovaj zaludjeni narod posveti necemu drugome a ne samo da broji tudje pare.
    Da li treba naredno ljeto da provedemo u nekoj zebnji ili iscekivanju sta ce bit u Rusiji,ne,jer sigurno nece biti nista,ali nece niko ni zaliti,sem mafije ,koja jedino moze da izgubi,pardon i politika ,ukoliko ima razlike kod nas izmedju ove dvije stvari!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *