Гојковић: Превлаку смо предали, Арзу смо продали, а Мамулу „издали“

На засиједању Скупштине Црне Горе које траје до краја ове седмице између 56  тачака, расправљаће се и о давању у закуп од 49 година острва Ластавица са  тврђавом Мамула. За реализовање овог закупа неопходна  је сагласност Скупштине  Црне  Горе.

До сада  су се у  складу  са  процедуром  Скупштине  Црне  Горе изјаснила  два скупштинска одбора, Одбор за економију, буџет и финансије и Законодавни одбор.

„Ни на  једном радном тијелу Скупштине, надлежно  Министарство одрживог  развоја, туризма и  просторног  планирања,  то  јест  Влада Црне  Горе  нису  добили  подршку за  овакав уговор“, саопштио је посланик Обрад Гојковић.

Каже да је за  очекивати  да  Влада  буде  упорна и да лобирањем  какво се не памти у  Скупштини,  покуша да  провуче  овај  уговор  кроз  скупштинску  процедуру.

„У  тренутку  када  штрајкују  радници  Бијеле  гдје су неспособношћу  те  исте  Владе  направљене  штете  које  је  тешко  и  израчунати, посредно  и  непосредно, штрајкују  Боксити у Никшићу, стечаји пријете или су већ уведени у стотинама црногорских  предузећа, Влада  Црне Горе инсистира  на  уговору  и  ангажује  огромну  админстрацију  и  опсједа  Скупштину  Црне Горе. Преведено, све  ово  није  важно, наша  будућност  у  Црној  Гори  зависи  од  равно  23  собе  које  ће  Ораском  направити  на  Мамули, и то по  уговору  који  није у складу  са  законима  Црне Горе“, додао је Гојковић.

„Колико је мени познато Хрватска  која  има  преко  хиљаду  острва, то није  себи допустила,  а Црна Гора која  их  има  само  неколико,  лишава  могућности  будуће  генерације  да  Ластавицу и Мамулу  доживљавају  као  своје“.

Гојкович истиче да је јасан  циљ  и  инвеститора  и  Владе Црне  Горе, не  дозволити  ни најмању  могућност  да  неко сјутра  макар стојећи  и  на једној  нози може дотаћи  Мамулу  ако  то не  дозволи  власник.

„Понижавајуће је  за  једног  посланика, а ја сам то у другом  мандату, доказивати  да неко ко је потписивао приватизације Боке, Првоборца, Мјешовитог, Јужног  Јадрана, ПКБ-а, а сада то исто ради у Бијелој и Институту, то не ради случајно.
Предложеним  уговором о  Мамули  крши  се  низ  закона. Предлагач  се  позива  на  закон о државној имовини  покушавајући  да  избјегне  чињеницу  да  је  Мамула  културно  добро и  превасходно  заштићена  Законом  о  заштити  културних добара. Чланом  62 тог закона  дозвољено  је  давање  у  закуп  културних  добара,  али  најдуже  на  три  мјесеца. Дужи  уговорни однос  између  државе  као  власника  и  некога  коме  уступа  културно  добро могућ  је  само  концесијом, али  је  чланом  59  јасно  да  Мамула  има  статус  меморијалног објекта, спомен-обиљежја и знаменитог мјеста и тим чланом је јасно речено да са таквим статусом не може  бити  предмет  концесије“, наводи се у саопштењу.

Уговором  је  такође  предвиђено  да  Ораском  може  дати  у  подзакуп  Мамулу  и  да  може  заложити  уговор  за  добијање  кредита.

„Непоштовањем кредитних обавеза од стране Ораскома, банка која је додијелила кредит би имала право да преузме права и обавезе из уговора. На тај начин би био уведен нови инвеститор, па се поставља питање која је сврха тендерских услова, који су претходили, јер се на овај начин инвеститор може мијењати више пута годишње“, каже Гојковић.

Према његовом мишљењу могућа промјена инвеститора потпуно дискредитује тврдње из Министарства да је једини могући заинтересовани Ораском због пројекта на Луштици и да Мамула нема перспективу за друге инвеститоре.

„У  једном  од  одговора  Министарство  је  јасно  навело  да на  Мамули  није  предвиђен  јавни  интерес,  што  указује  и на  кршење  закона  о  Морском  добру  и  праву  на  слободан  приступ  морској  обали. Држава  се обавезује да и на  копну  обезбиједи  простор  који  ће  служити  потребама  инвеститора,  а  о  којем  се  простору  ради и под којим условима нико не  зна, али  се преузима  обавеза  изгласавањем  овог  уговора. Овом тачком уговора као и неизвјесним тачкама уговора којима се инвеститору гарантује инфраструктура до тачке А на Арзи, инвеститору се оставља могућност да одмах по потписивању уговора потенцира спорне ситуације и неизвршава своје обавезе.“

Додаје да Институције Општине Херцег Нови нису ни на какав начин званично учествовале у досадашњој процедури која је слиједила после јавне расправе, иако Министарство стално истиче да је сједницима Тендерске комисије присуствовао један представник Општине, не желећи да му наведу име, као да је то њихово дискреционо право, не водећи рачуна да се ради о пар екселанс процедури која мора бити транспарентна.

„У Општини Херцег Нови не постоји документација у виду одлуке или рјешења да се неко именује са обавезом да заступа Општину Херцег Нови у припреми тендера или касније тендерској процедури. Да не би било забуне, дио из наслова у којем се каже да смо “издали” Мамулу, не односи се на издавање у закуп, већ о нечем што је исто тако важно као и спорност економске оправданости овог уговора, али о том би се тек могло дискутовати, јер се поједини локали у Херцег Новом издају за исту суму као цијело острво Ластавица и тврђава Мамула“, закључује Гојковић у саопштењу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: