Гојазна свака десета дјевојчица
1 min readПрема подацима које је Институт за јавно здравље доставио Дану, у Црној Гори је гојазно седам одсто дјеце млађе од пет година.
Резултати Иницијативе за праћење дјечје гојазности, која је спроведена 2016. године у Црној Гори међу 1.754 дјеце до седам година, нешто мање од једне петине дјечака је предгојазно, тачније 18,1 одсто, а нешто више од једне петине је гојазно 22,8 одсто.
Сличан је и проценат дјевојчица са прекомјерном тежином, јер је скоро једна од десет дјевојчица гојазна, тачније 17,7 одсто.
Из ИЈЗ-а истичу да ухрањеност одређене популације представља један од показатеља здравственог стања становништва и одражава поремећаје који су настали услед више фактора дјеловања.
“Прекомјерна тежина и гојазност доводе краткорочно до кардиоваскуларних проблема, повећане склоности инфекцијама и лошем самопоуздању, а дугорочно до гојазности, дијабетеса, других метаболичких поремећаја и хроничних незаразних обољења. Гојазна дјеца често имају повишене вриједности крвног притиска или повећане вриједности масноћа у крви, а у животу раније и чешће оболијевају од хроничних масовних незаразних болести. Гојазност дјецу чини несрећном, стигматизованом и нарушава им самопоуздање”, упозоравају из ИЈЗ.
Директорица ОШ „Саво Пејановић” из Подгорице Биљана Кривокапић оцјењује за Дан да се темељ за цјеложивотно добро здравље поставља још у дјетињству.
“Међутим, на основу података ИЈЗ-а да до године има 22,8 одсто гојазних дјечака и 17,7 одсто дјевојчица закључујемо да заиста јесте у складу са оним са чиме се и сусрећемо у пракси, тј. у школи. У данашње вријеме све више се посеже за брзим оброцима, чак и у школским кантинама најчешће се продају слаткиши и грицкалице. Такође, сједјење испред рачунара је погубно по здравље, јер се дјеца не крећу, а боравак у природи је све мање заступљен у њиховим дневним активностима”, наводи Кривокапићева.
Она истиче да школа може знатно утицати на побољшање здравља младих и сузбијање гојазности у идеалном тренутку, прије него што проблеми завладају у много већој мјери.
“Оно што видимо као главни проблем у исхрани дјеце, током боравкау школи, јесте што се у највећој мјери конзумирају слаткиши, грицкалице и сокови. Такве „оброке” треба свести на најмању могућу мјеру и не куповати их дјеци. На тај начин ће се спријечити навикавање дјеце да уживају у слаткишима”, савјетује Кривокапићева.
Она наводи и да је у ОШ „Саво Пејановић” обезбијеђен продужени боравак за ученике И, ИИ и ИИИ разреда, који у школи могу боравити у интервалу од 7 до 16 часова.
“Примијетили смо да дио родитеља припреми оброк за своје дијете, док дио њих то надомјести неким слаткишем или грицкалицом. Управо водећи рачуна о здрављу ученика и разумијевања да родитељи можда и не стижу припремити оброк за своје дијете, од недавно смо у поиуду уврстили и ручак који се састоји од главног јела, салате, хљеба и дезерта. Након неког периода, оно што смо могли да примијетимо јесте да дјеца нијесу љубитељи салата, као и неких куваних јела, а да су банана и јабука дефинитивно омиљено воће”, казала је Кривокапићева.
Кривокапићева додаје и да је увођење часова исхране и физичке активности, који могу бити саставни дио и у учионици и ван ње, један од главних начина које школе могу користити за позитиван утицај на здравље дјеце.
“У циљу побољшања физичке активности код дјеце требало би развити сигурне пјешачке и бициклистичке руте до школе. Једна од отежавајућих околности која је на снази од марта 2020. године, а због појаве вируса корона, јесте да се часови физичке културе не изводе у школи, што свакако не иде у прилог здравом развоју и расту дјетета”, поручује Кривокапићева.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: