Годишњица упокојења Ђорђа Роша, јединог цивила сахрањеног на хиландарском гробљу
Дана, 3. марта 1977. године се упокојио Ђорђе Рош, значајна личност српске историје и културе и велики добротвор Свете царске српске лавре Хиландара на Светој Гори, који је спречио прелазак осиромашеног манастира Хиландара у грчке руке након Другог светског рата.
Ђорђе Рош, херој, београдски индустријалац, бранилац Београда 1915. године, ратни пилот са Солунског фронта и изразито велики добротвор, почива поред монаха на хиландарском гробљу. Почивање цивила на монашком гробљу није карактеристично за Атос, будући да се на светогорским гробљима претежно сахрањује искључиво монаштво. Осим братства, у изузетним приликама се сахрањују и манастирски радници без породица.
Рош је за време комунизма био емигрант и често је боравио на Светој Гори. Приликом посете 1961. године, затекао је манастир Хиландар у веома тешком стању. У преломном тренутку, са искреним мотивом да помогне, Ђорђе Рош је основао Комитет за обнову манастира Хиландара. Активно је доприносио раду Комитета до краја живота.
Захваљујући средствима које је прикупљао по читавом свету (на иницијативу принца Томислава Карађорђевића), изграђена је и савремена хиландарска библиотека. Хиландару је поклонио и неколико вредних слика Паје Јовановића, које се и данас чувају у манастирском свечаном салону.
Упокојио се изненада на путу ка Светој Гори, у оближњем месту Неа Рода. Желео је да буде сахрањен у породичној гробници у манастиру Раковица у Београду, међутим тадашњи режим то није дозволио. Управо зато су, нарочито захвални за све што је учинио, хиландарски монаси направили изузетак и сахранили Ђорђа Роша на монашком гробљу.
Међутим, он свакако није једини цивил чији земни остаци почивају у Хиландару. Он је тренутно једини цивил чији се гроб налази на хиландарском гробљу, док се у наосу саборне цркве у Хиландару и манастирској костурници налазе кости још неколицине цивила.
Иначе, породица Рош је чувена немачка породица. Отац Ђорђа Роша, Себастијан Рош је прешао у Србију на позив краља Милана Обреновића као стручњак за изградњу железнице. Убрзо је примио православну веру; породично су прослављали чак и крсну славу, Св. великомученика Георгија (по ком је Ђорђе и добио име).
