Годишњица смрти српског нобеловца Иве Андрића
Иво Андрић
Књижевник и нобеловац Иво Андрић преминуо је на данашњи дан 1975. године на Војномедицинској академији у Београду.
Иво Андрић рођен је 9. октобра 1892. године у Доцу код Травника.
У Вишеграду је завршио основну школу, а у Сарајеву Велику гимназију, најстарију средњу школу у БиХ.
У октобру 1912. започиње студије у Загребу, одакле прелази у Беч, ге слуша предавања из историје, филозофије и књижевности. Због слабих плућа и честих здравствених проблема, писац ускоро напушта престоницу Аустрије и наставља студије у Кракову.
Андрић је као гимназијалац био припадник покрета „Млада Босна“ и борац за ослобођење јужнословенских народа из Аустроугарске монархије.
Затечен Првим светским ратом, убрзо напушта студије, вративши се у Сплит, где га полиција хапси и одводи у тамницу. Прво у Шибеник, а затим у Марибор, након чега му је одређен кућни притвор у Овчареву, одакле прелази у Зеницу.
Писац је студије завршио у Грацу. У јуну 1924. године одбранио је докторску тезу „О развоју духовног живота у Босни под утицајем турске владавине“, а две године касније постао је ванредни члан Српске краљевске академије у Београду. Њен редовни члан био је до 1939. године.
Андрић је иза себе оставио богат књижевни опус. Своју књижевну каријеру започео је као песник. Први књижевни рад, песму „У сумрак“, објавио је 1911. у „Босанској вили“. Током боравка у мариборској тамници интензивно пише прозу, а 1918. следи дело „Екс Понто“.
После Првог светског рата Андрић се запослио у Министарству спољних послова у Београду. Служба га је у раној фази одвела у дипломатију у Ватикану, Трсту, Букурешту, Грацу.
Радио је у дипломатској служби Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а затим Краљевине Југославије, и у Риму, Марсељу, Паризу, Бриселу, Женеви, Мадриду и Берлину.
Тада објављује и збирку песама у прози „Немири“ и приповетке „Ћоркан и Швабица“, „Мустафа Маџар“, „Љубав у касаби“, „Мост на Жепи“, „Јелена, жена које нема“.
Уочи Другог светског рата, 1939. године, због неслагања с политиком власти у Београду, напустио је амбасадорско место у Берлину, вратио се у Београд и посветио писању.
Књижевну величину и признатост у свету Андрићу је донео прозни опус: романи „Травничка хроника“, „На Дрини ћуприја“ и „Госпођица“, настали 1945. године, као и роман „Проклета авлија“ из 1954. године.
За роман „На Дрини ћуприја“ писац је крајем 1961. године добио Нобелову награду за књижевност. Иво Андрић је први и до сада једини писац са ових простора који је одликован овим највишим књижевним признањем.
Умро је на Војномедицинској академији у Београду 13. марта 1975. године, у 82 години. Сахрањен је у Алеји великана на београдском Новом гробљу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nije za objavu,samo cekam sta cete uraditi sa mojim komentarima,da li su toliko stetni kao i u Srbiji.Ja nisasm naveo izdavaca ,doduse naveo sam „placenike“,do kojih ja ne drzim mnogo,sto ne znaci da i njihove lose ili dobre knjige ne citam.Deda ima vremena za opismenjavanje.Vi ste jedini ostali koji objavljuju moje komentare.“Pitali jednog bradatog dedu sta znaci kad neko nosi bradu.Postoje tri vrste brade;brada zalosti,brada mudrosti i brada gluposti,kaze deda,nastavice se..’Puno pozdrava redakciji !
E,ljudi moji,nema kometara.Ja sam u neku ruku nepismen ,ali cu prokometarisati ovaj clanak.Nedavno sam procitao biografiju naseg IVE(U POZARU SVETOVA)od nekog valjda nemca DILETANTA i novinara(?), cuj Mihaela Martesa,to je moje misljenje,razlicito od nekih: Muharema Bazdulja i izvesnog diletanta Miljenka Jergovica.Ova spodoba zamera IVI; JUGOSLOVENSTVO I PANSLAVIZAM,sa kakvim pravom jedan natovac moze da kometarise ideju jednog Srbina i nobelovca.E sad ,taj novinar se trudio (svaka cast)da detaljno opise zivotni put i deo emotivnog zivota(?) naseg Ive ,ali je sve ucinio kako to svaba moze da omalovazi ivino jugoslovanstvo i panslavizam i nazalost po meni to je svabska podvala.Sve je uredu sto se tice izdavaca i lose knige treba objavljivati uz ili bez preporuke placenih ,ne
znam kako da ih nazovem , danas se to valjda zove promotera gluposti.Knjiga je zanimljiva uz moj nepismini komentar.He,izdavac je moja omiljena kuca,samo sto sam ja nepismen i citam malo izmedju redova.Ovaj klipan Martens pise uvredljive clake o Peteru Hadkeu,dobra je ova knjiga,jer sam otkrio jednog svabu placenika protiv Srba i Slovena.
ИВО АНДРИЋ ЈЕ ПРЕМИНУО 7. МАРТА 1975.Г.
ТА ЈЕ ВИЈЕСТ ДОШЛА „ПОД ЕМБАРГОМ“ У СВЕ РЕДАКЦИЈЕ, ПА И У РЕДАКЦИЈУ ПОДГОРЧКЕ „ПОБЈЕДЕ“ У КОЈОЈ САМ ТАДА РАДИО, АЛИ КАКО ЈЕ ИСТОГА ДАНА ПРЕМИНУО И ТИТОВ РЕВОУЦИОНАР, ВЕЉКО ВЛАХОВИЋ,
ВЛАСТИ СУ ПРЕДНОСТ ДАЛЕ ВЕЉКУ. ДАНАС ЗА ВЕЉКА МАЛО КО „БРИНЕ“ И У САМОЈ ЦРНОЈ ГОРИ, А АНДРИЋ СЕ КАО ВЕЛИКА СТВАРАЛАЧКА ПОЈАВА ИЗУЧАВА НА СВИМ СВЈЕТСКИМ УНИВЕРЗИТЕТИМА.
Bravo rodjace za ovaj podatak.odusevljen sam reagovanjem.Malo je danas ljudi koji shvataju velicinu Ive Andrica i drugih velikana nase knjizevnosti i danas se javljju mediokriteti ,koji bi umanjili znacaj nasih pisaca,cak neke stvaraoce proglasavaju,ne smem da upotrebim tu rec….