ИН4С

ИН4С портал

Годишњица славне Подгоричке скупштине: Ујединили Србију и Црну Гору

Podgoricka skupstina

На данашњи дан прије 96 година Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори, познатија као Подгоричка скупштина, изгласала је историјску одлуку о уједињењу Црне Горе и Србије.

Одлуку о уједињењу изгласало је 160 посланика Подгоричке скупштине, а тај документ је предвиђао да се Црна Гора уједини са Србијом у једну државу под династијом Карађорђевић.

Према одлуци Подгоричке скупштине, црногорски суверен краљ Никола, који је раније побјегао из земље, збачен је са престола.

Одлука Подгоричке скупштине од 26. новембра о уједињењу Црне Горе са Србијом била је увод у проглашење заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра у Београду.

Подгоричка Скупштина је засједала је од 24. до 29. новембра, а најважнија сједница одржана је 26. новембра када је донијета историјска одлука о уједињењу Краљевине Црне Горе и Краљевине Србије, као и одлука о детронизацији династије Петровића.

Признање међународне заједнице

Међународна посматрачка комисија, састављена од више чланова из различитих држава, саопштила је да су одлуке Подгоричке скупштине одражавале већинску вољу становништва тадашње Црне Горе.

Podgoricka skupstina 2

Портал ИН4С интегрално преноси тачке извјештаја који је сачинила међународна посматрачка комисија састављена из више чланова из различитих земаља, поводом избора за Подгоричку скупштину и генералног стања у Црној Гори:

1) Трупе које су се налазиле у Црној Гори су биле југословенске, а не србијанске: њихов број у цијелој земљи не прелази 500 људи: оне нијесу биле уплетене у узборе и збивања око божићне побуне;

2) Избори су били слободни пошто 500 официра и војника југословенских нијесу могли десетинама хиљада Црногораца наметнути своју вољу;

3) Избори су били демократскији него они практиковани за вријеме владавине бившег краља Николе;

4) Сви Црногорци су били за уједињење са Србијом и не желе повратак раскраља Николе, којега држе за издајника земље;

5) Побуна је проузрокована од стране неколико агената бившег краља, а који су потпомогнути агентима италијанским; могли су обманути неке необавијештене личности;

6) У земљи је владао мир, кривци ће бити осуђени од стране редовних судова;

7) Захтијева се да одбјегли побуњеници код Италијана у Сан Ђовани Ди Медуи и Котору буду предати француском генералну Венелу и да одговарају за рушење телефонских жица и пљачку војничких намирница. Број затворених личности се пење од прилике на једну стотину. Сви сељаци су пуштени на слободу.

Побуну финансирала Италија

Црна Гора је на почетку Првог свјетског рата стала на страну савезника, да би 1916. године била окупирана од Аустроугарске. Краљ Никола и црногорска Влада емигрирали су тада из земље, а 1918. године у Црну Гору долазе савезничке и српске трупе које је ослобађају од аустроугарске окупације.

Црна Гора није учествовала на Мировној конференцији у Версају послије Првог свјетског рата.

Podgoricka skupstina 3

Краљ Никола послао је Париској конференцији захтев да се поврати независност Црне Горе, али његова молба је одбијена.

Након одлуке Подгоричке скупштине о уједињењу, у Црној Гори је избила такозвана божићна побуна присталица свргнутог краља Николе и конфедералног југословенског уједињења, а финансирала је Италија.

Ту побуну, уз помоћ савезника, угушиле су присталице уједињења, а оружане борбе црногорских комита настављају да трају све до 1924. године када они прихватају амнестију краља Александра Карађорђевића.

Црна Гора и Србија биле су у разним облицима заједничке државе 88 година, односно све до референдум 21. маја 2006. година, на којем је, уз бројне нерегуларности и крађу гласова, изгласана црногорска независност.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

17 thoughts on “Годишњица славне Подгоричке скупштине: Ујединили Србију и Црну Гору

  1. Вјековни сан сваког Црногорца да живи у заједничкој држави са својим народом, испуњен је озваничењем уједињења на Подгоричкој скупштини прије 96 година. Вјерујем и да Монтенегринима данас играју дамари, а да нијесу свјесни зашто: е па браћо драга то се преци у вама усхићују великим дјелом Подгоричке скупштине! Као што и плачу над свима који су отишли у србомрзитељство, захваљујући преваги задњице над образом, што је тренд цивилизације у којој живимо.
    Но, слабих је било увијек, а ја ћу док живим славити оно што ће неминовно поново бити УЈЕДИЊЕЊЕ и заједеницу мог народа!

  2. Двадесет први мај 2006. године је највећа мрља у историји Црне Горе и ништа је на свијету не може спрати, чак ни поновно уједињење! Срамно и стидно!

  3. Do 2005 sam mislio da je Crna Gora silom i malverzacijama prisajedinjena Srbiji tj Kraljevini SHS.Zbog toga sam bio za nezavisnost.
    Nakon svega,siguran sam da je Podgorička skupština bila rezultat težnje najvećeg dijela crnogorskog naroda u namjeri da se izvuče ispod skuta autokratske Nikoline vlasti kao što je i ova današnja.
    Dok je narod skapava od gladi i struga resu da pretekne ,“gospodar“ je pika` biljar sa diplomatskim korom i oblijeta evropske dvorove da udomi mnogobrojne sćeri koje imadijaše.
    Zabog svega mu naposletku i nije bilo povratka u Crnu Goru.
    Jer „Nafaka je na narodu,a ne na glavarima“

  4. Живела уједињена Србија !

    24 Новембра 1918 године је Сремска скупштину у Руми донела одлуку о присаједињењу Срема (подручје све до Славонског Брода) Краљевини Србији. 25 Новембра Новосадска скупштина донела је исту одлуку о присаједињењу Барање, Бачке и Баната. 26 Новембра Подгоричка скупштина уједињује Црну Гору са Србијом ! Живела наша уједињена отаџбина ! 24-25-26 новембар да се прогласи државним празником у Србији и Црној Гори !

  5. Шта то велиш Шпадијеру у капу ти се црногорску „истеретим“. Најзначајнији догађај у историји Црне Горе, истина не баш дугој историји, упоређујеш са догађајем из 1941-ве када су ти преци за шаку макарона прихватили фашизам и послали бабу и мајку да увесељава италијанску пјешадију под јорганом.

    Што се тиче бројности и димензија отпора Подгоричкој скупштини, за закључак о томе нам је довољан назив под којим је догађај упамћен – „побуна“. Дакле не устанак, како се обично назива отпор народа нечему што му је наметнуто већ мала локална буна катунских пробисвјета, криминалаца и полуписмених „бригадира“ финансирана из италијанског буџета.

    1. Sekula imaš znanje, što pokazuješ u ovom drugom dijelu komentara, koji pokazuje plod dobrog obrazovanja. Takođe imaš pravo što si se usprotivio upoređenju Podgoričke skupštine i kvinsliškog sajma na Cetinju 12.jula.
      Ali sve to pada u vodu, kada pokažeš elementarno nevaspitanje i „isteretiš“ se u crnogorsku kapu, jednu od zamisli velikog Njegoša, sa jasnom kosovskom simbolikom i obavezom pregnuća koju ta simbolika nameće. Tu već pokazuješ nevaspitanje i nepoštovanje za nešto što je svetinja, ne samo Crnogorcima, već u sličnim ili istim varijantama Hercegovcima, Krajišnicima i Ličanima!
      Hoćeš da vrijeđaš Montenegrine, a pogađaš svakog istinskog Srbina iz Crne Gore.Na tebe je ova asimilatorska politika komunista i njihovih sljedbenika iz DPS-a ostavila trag koji je željela, primio si se Sekula, što uz nevaspitanje i nepristojnost kreira jedno obično, iskompleksirano – ništa!

    1. Sale odličan link, puna zahvalnost na njemu: Preporučujem svakome da ovo pročita, a evo jednog izvoda koji mi je odmah ukazao da se radi o valjanom i istorijski kredibilnom dokumentu.
      „…Za uzvrat, uzdao se u nagradu Beča – proširenje Crne Gore i premeštanje prestonice sa Cetinja u Prizren. Naravno, to je značilo da se Crna Gora ne bi suprostavljala ni evenutalnoj austrougarskoj okupaciji Srbije.
      S ovakvim opredeljenjem, kralj Nikola će tumarati bespućima dve ratne godine, 1914. i 1915. U ta bespuća će povesti i Crnogorce…“

  6. Све се креће, све се окреће. Опет ћемо бити једна земља, као што смо један народ.

  7. Veliko poštovanje za učesnike Podgoričke skupštine. Imali su više razuma i političkog znanja nego današnje generacije Crnogoraca. Sjajno za portal IN4S što je objavio i zaključke međunarodnih posmatrača, čime je na najbolji način demantovano da je ujedinjenje bilo nasilno i protivno volji većine tadašnjeg stanovništva Crne Gore.

    1. Баћку се овај Вуксановићев посао стварања фиктивних и ништавних српских организација исплатио – лого по лого пуна капа 🙂

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy