Годишњица НАТО злочина у Мурини: Никад заборавити – никад опростити (ФОТО)
1 min read
У Мурини је данас обиљежена деветнаеста годишњица од када су се разорни пројектили НАТО пакта сручили на лимски мост и недужне мјештане ове варошице на сјеверу Црне Горе.
У НАТО бомбардовању Мурина, једном од најтежих злочина током агресије на СР Југославију, страдало је шест цивила, од чега троје дјеце.
НАТО авијација је без икакве објаве и објашњења са десетак пројектила бомбардовала мост на Лиму у самом центру насеља. Страдали су цивили који ни на који начин нијесу учествовали у ратним дејствима, међу њима двије дјевојчице и један дјечак.
Погинули су ученици Основне школе „Петар Дедовић“ Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Јулијана Брудар, радник школе Вукић Вулетић, пензионер Манојло Коматина и домаћица Милка Кочановић.
У нападу су тешко повријеђени Жељко Белановић, Светлана Зечевић и Тина Миловић, а лакше Мирко Шошкић, Данило Јокић, Васко Чејовић, Слободан Миросављевић и Славко Мирковић.
Мост на Лиму је оштећен, а није било ниједне куће у окружењу која није претрпјела штету. Страдали су и погон текстилне конфекције, стари хотел, мјесна продавница, као и Дом културе.
Утврђивање одговорности ондашњих руководилаца НАТО-а пред надлежним међународним и националним судовима за утврђивање њихове индивидуалне одговорности, представља моралну обавезу надлежних институција и цивилног сектора.
Актуелна црногорска власт годима се срамно односи према невиним жртвама НАТО бомбардовања у Мурини.
Елементарни ред је био да црногорска влада 30. април прогласи даном жалости, јер је у НАТО бомбардовању Мурина страдало шест становника, међу њима и троје малишана који су тек били закорачили у живот, али од тога није било ништа.
Полагање вијенаца
Молебан невиним жртвама служило је свештенство епархије Будимљанско-Никшићке и Митрополије Црногорско приморске.
У име мјесне заједнице Мурино присутнима се обратио предсједник Бранислав Оташевић а бесједе су одржали др. Божидар Бојовић и историчар Горан Киковић.
Поред породица страдалих и великог броја грађана Мурине и околних села, вијенце су положиле и бројне делегације.
У име предсједника ДНП-а Милана Кнежевића вијенац је положила делегација на челу са послаником Милуном Зоговићем.
Вијенце су положили и представници Организације бораца НОР Тиват (југославенска опција) на челу са предсједником Матом Бргуљаном, представници Српског националног вијећа, Бораца ратова од 1990. године, Мировног покрета ‘Не у рат, не у НАТО’ и других анти-НАТО организација.
Од страних дипломатских мисија на скупу у Мурину су присуствовали и представници Амбасаде Руске Федерације у Црној Гори.
Такође су их положили и представници Нове српске демократије, ученици ОШ „Петар Дедовић“, представници Општине и скупштине општине Беране, као и представници удружења Слобода Народу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nemojte se ljudi svađati ako boga znate. Imajte poštovanja bar prema ovim žrtvama. Znamo mi u Srbiji da je Milošević bio zlikovac a najviše prema nama srbima ali znamo i da je NATO jedva dočekao da nas napadne i nije birao žrtve. Ali to nije tema, nije ni politički korektno od rusog ambasadora što je došao na pomen, seme im se rusko satrlo….izdajničko. Nisu hteli da nam isporuče opremu za avione, ni raketne sisteme S300 i Buk m1. ali su zato njihovi brodovi redovno prevozili vojne zalihe NATO-u na Sredozemlju.Gamad izdajnička a toliko smo ih molili da nas prime u savez sa njima….a oni nas odbili. Draga naša braćo, ni nemamo nikog drugog osim nas jednih i drugih. Večni pokoj nevinim žrtvama i večna sramota Miloševiću, NATO-u i Rusima.
Молим редакцију да, уз допуштење аутора (ако је неопходно), објави овај текст:
http://itd0.mycdn.me/image?id=770290433554&t=20&plc=WEB&tkn=*sYYVBIPXMdpiu-2lsQ2PiTrDRE4
па…
+
…“Quo vadis, Domine?
Quoniam relinqui populum Meum, Romam vado iterum crucifigi…“
да чујемо владику Николаја, Светог Владику Николаја
(Кроз тамнички прозор, једна од беседа и још две)
Господе, узми душу моју од мене, јер ми је боље умрети него живети! Тако је два пута вапио Богу про рок Јона. Први пут када га је Бог послао великом граду Нинивији да виче да ће пропасти због грехова својих. Чувши то Нинивљани, покајаше се и поправише се, те Бог промени суд свој и сачува град Ниниву због покајања. Јер се покајаше горко од цара до просјака, и ударише пост на себе и на стоку своју, да ништа нико не једе него да се каје док се Богу не ражали и не опрости им грехе њихове. И виде Бог, и промени суд свој, и не уништи Ниниву.
А Јони то не беше драго, па викну Богу: Господе, узми душу моју од мене, јер ми је боље умријети него живјети.
Потом се догоди да Јона изађе у поље, а Бог учини те израсте велика тиква изнад Јоне, који се одмараше, те чињаше хлад, над лицем Јониним. И Јони то беше веома угодно. Али одмах други дан заповеди Господ те црв уђе у тикву и подгризе је, па тиква се брзо спаруши и усахну. И неста угоднога хлада над главом Јонином. Те завика опет Јона: Господе, узми душу моју, од мене, јер ми је боље умријети него живети. Јер беше Јони жао тикве која се сасуши и пропаде.
А Господ који зна и мисли наше најтананије у срцу нашем, чу и вику Јонину и разумеде, па му онда рече: Теби је жао тикве а мени да не буде жао Нинивије града од сто и двадесет хиљада и више душа?
О, браћо моја, како је ово велика наука за све нас у овом колену људском! Пример Јонин пример је неправичности људске, као што је пример Томин, пример неверовања. Ha сведоцима и живим примерима учи Бог људски род.
Шта ти то говориш Јона, вели Господ. Зар теби жалије једне бесловесне тикве, која је јуче узрасла а данас усахнула, а није ти жао стотину хиљада живих људи, који ни су тикве него људи као и ти?
Шта ти говориш, Европо, рекао би данас човекољубиви Господ, зар теби да буде жалије пропаст људских рукотворина, слика, китова, хаљина, разних справа, машинерије, па и кућа и дворова и градова од креча и камена, а није ти жао живих људи твоје браће а моје деце! Ко ти разврати и помрачи ум, да цениш оно што је јевтино више него оно што је скупо? Ко те превари ако не она змија што превари Еву и Адама, ко те превари да цениш више дела људска него дела Божија? И оно што је мртво него оно што је живо? И оно што је намењено блиској пропасти више него ли оно што је намењено вечности?
Ви сте свакако чули за једну стару земљу која се назива Европа. Они од вас који раније нису чули за њу, осети ли су је на својим леђима као самар окован шиљатим ексерима изнутра слично јежу споља. Тај јарам носили сте ви и родитељи ваши и деца ваша у два маха по три годи не. Многи од ваших најближих и најмилијих помрли су од рана а ви сви, који сте збацили онај јарам, изашли сте тешко рањени и окрвављени.
Зашто су људи чинили тако с људима? Као пробуђени од тешкога сна ви се сад питате: Зашто су нас тако мучили кињили и убијали? Зашто и зашто? Питајте пророка Јону и он ће вам јасно одговорити: Зато што су ценили тикву више него хиљаде и хиљаде људи. Зато што су им људи били јевтинији од траве. А свима нама је позната њихова философија о простору и заузећу. Да се протегнемо, да заузмемо. Шта да заузмемо? Баште, винограде, њиве, ливаде, шуме, реке, планине… Али, викнућете ви Срби заједно с Богом у ужасу: како ћете то учинити кад тамо живе хиљаде и хиљаде људских бића, браће ваше, која признају једног и истог Творца и Оца, свога и вашега? Како?
Лако ћемо, одговарају они. Сасвим лако. Људе ћемо огњем спалити а њихове шуме и винограде и њиве присвојити. Људе ћемо покосити а њихов купус оставити да рас те за нас. Људе ћемо похватати, па са њих свући одело за нас а њих голе потопити у воду. Људе ћемо уништити као гусенице а њихово добро и злато заграбити за нас. Људе ћемо потровати отровним гасовима, а њихово жито и вино и јелеј задржати за нас. Људе ћемо најурити у пустињу нека помру од глади, а ми ћемо сести за њихову трпезу и јести и пити и веселити се.
Ај, браћо моја, нису ово празне речи нити претеране претње. Све се ово догодило на наше очи и с нама као и с многим другим. Шта се догодило? Догодило се оно што пише Свето писмо Божје. Спалили су Ниниву многољудни град Божји, а сачували тикву јер им је тиква била потре бна а људи непотребни. Да ли се Бог с тим сагласио? Господе Боже, јеси ли Ти створио тикве ради људи или људе ради тикви? Христос одговара тикве су ради људи и ислам одговара: тикве су ради људи. Незнабожачки народи вичу: тикве су ради људи. Сва звездана васиона на свој начин јавља: не само тикве него и звезде су ради људи. Али људождерска Европа, држи да она зна боље од свију и говори то није истина, него су људи ради тикве, јер тиква је скупоценија од људи. Због тога ми морамо ратовати тј. убијати милионе људи да би могли имати милионе тикава.
Чујеш ли ово Србине? Ти сељаче знам да чујеш, не знам да ли чују твоја господа, твоји учењаци и твоји политичари које ти добро храниш и појиш? Знам да они не чују. Да су имали уши да чују и очи за Бога, не би о твоме трошку трубили у уши твојим синовима и кћерима: ти ква je скупља од човека; то је искуство политичке економије. А ти, Србине ако желиш добра себи и деци својој затисни уши када људождери говоре о политичкој економији а отвори их добро кад чујеш да се говори о Јеванђељу Христа Бога твога. Амин.
Од свештеника је потекла саблазан на Западу, од свештеника је почела пропаст Запада, од оних свештеника који, скврнише светињу и извртоше закон (Соф. 3, 4). Није ли и јеврејски првосвештеник Арон сам салио златно теле у пустињи и пустио народ да се клања телету, и то мртвом, уместо живоме Богу.
Скоро хиљаду година црква Христова на Истоку, и на Западу била је једна црква, са истим умом и истим срцем и истом свешћу о дужности. Али на крају прве хиљадугодишњице од рођења Спаситеља света као да је оковани сатана пуштен из пакла да вара овај свет. А начин сата нин није као начин Христов. Почињући зидати царство Божје међу људима Христос је изабрао најпростије и нај незнатније људе. Сатана пак увек је презирао мале и не знатне а дејствовао преко првака, вођа, старешина и главешина, првосвештеника, филозофа, краљева, државника, научника, уметника и тако даље.
На крају прве хиљадугодишњице сатана је ударио преко првосвештеника западне цркве, њега наустио да се одели од Источне православне цркве, и надувавши у њ дух гордости наставио га да се завади са свима краљевима и кнежевима свих хришћанских народа, да око шта него ни око шта: око столице и почасти и првенства и власти. To јест око свега онога што је Спаситељ ставио на последње мес то на најнижу нумеру свога метра, што је тај првосвештеник дословно извршио.
Оделивши се од Цркве православне он је стао скврнити светињу и извртати закон Божији. Скврнио је светињу ти ме што је одбацио пост као непотребан и завео дворски нечисти живот у својој кући. Извртао је закон Божији, и закон вере и закон владања (јер то двоје сачињава Божији закон за спасење људи). Изменио је Символ вере, олакшао подвиг спасења код својих верника тиме што је, све оно што се сматрало тешким заменио лакшим: новчаним прилозима и малим бројем кратких молитава. У току вре мена он, као да је рекао Христу: морамо знати ко је први у царству Твоме. Питање које су ти поставили синови Заведејеви Ти ниси правилно одговорио. Рекао си како тобож ко хоће да буде први нека буде слуга свима и као да је Син Человјечески дошао, не да њему служе, него да он служи, и — најзад да би заблуда била већа — опрао си прљаве ноге рибарима. Историја је доказала да си погрешио. Народи су стока глупа. Та стока пре свега тражи вођу и главара, тражи првога изнад свију, тражи непогрешнога. To je основно и главно у сваком друштву и у сва ком народу. Ти то ниси могао знати, јер си мало живео у овом свету, млад си умро, и јер ниси студирао психологију маса. Међутим, ми првосвештеници учили смо велике школе, путовали много по свету и живели два пута дуже од тебе. Зато ред је да ти оставиш нама да према своме огромном искуству решимо ово питање. Ти буди на небу што год хоћеш а нама остави земљу. Ти буди Бог на небу а ми Бог на земљи; Ти непогрешан на небу а ми непогрешни на земљи. Видећеш Ти на крају крајева, да је овај наш практични програм несравњено бољи од Твога идеалистичког и младићског програма. Послушај ти нас старце, који се ево хиљаду година с твојим именом рвемо, као и са овим поганим светом. Да си слушао старце, Ти не би ни био распет на крст.
Тако је сатана морао шаптати првосвештенику Запада а тако је првосвештеник најпре морао шаптати Христу a после свој шапат објавио целом свету у виду нове догме о својој непогрешивости, то јест, о себи као тријумфалном Христу на земљи и као опуномоћеном представнику Бога Саваота пред људима, коме је Бог дао два мача, један мач — да поставља и потврђује краљеве народима земаљским а други мач — да их обара и сургунише.
Шта је била последица тога? Било је оно што пророк Јеремија виче од имена Божијега: Тешко пастирима који пасу сами себе… Претилину једете, вуном се одије вате, кољете товно, стада не пасете. Слабијех не кријепите, болесне не лијечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите него силом и жестином господарите над њима. И распршта се стадо немајући пастира (Језекија 34, 2 5). Гибали су се западни народи под оваквим пастирима у недоумици шта ће и куда ће. Видели су ти народи да они који њима говоре о царству небесном грабе за себе царство земаљско. И који њима саветују да се не богате, са ми се богате. И то на крваве начине; и који њих одвраћа ју од властољубља грабе и купују власт на све стране. Гибали се и колебали народи хришћанског Запада пред овом саблазни као трска пред суровим ветром. Најзад су народи Запада одбацили свога архипастира, а они који су били учени и богати одбацили су и веру Христову због непојамног антихришћанског става својих првосвештеника. Дотле је вођ цркве био и вођ културе. А кад је завада настала, онда културом Запада почео је управљати световњак. Са тана је играо двојну игру: са првосвештеником против краљева, против научника, против културе и првосвештеника, a са краљевима против првосвештеника и са носиоцима културе и науке и уметности и политике (не само против првосвештеника и клира) него и против саме вере у њеним основима. Дрскост с једне стране изазвала је дрскост с друге стране. Пакост је родила пакост; презрење је искресало презрење. Једна крајност дозвала је другу крајност. И тако, као што наш песник каже: „Све је пошло ђавољијем трагом“. Пркос је завладао на обе стране: пркос цркве против државе, вере против науке и обратно, свештеника против грађанина и обратно. И тај пркос је пожњео горке плодове, најгорчије, у наше дане.
Зато, Србине, знај ово и запамти и ходи мудро као и оци твоји. He дај свакоме да буде пастир. А кад имаш до бре пастире то ти је небески дар већи од целога света. Поштуј добре свештенике своје као дете родитеље своје, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи. Поштуј a не ружи, по туђем примеру; исправљај га а не дели се од њега. Јер црква је важнија од свега осталога, пошто је само цркви обећана верност, а не државама и културама. Амин.
Бог је наш, браћо, Бог слободне деце а не робова. Христос је сишао на земљу не да силом регрутује људе него да прибира добровољце у своју војску. Ко хоће, хоће; ко неће, не мора. Само што онај ко неће да буде добровољац Христов, постаје регрут сатанин, хтео он то или не хтео. Јер је Христос рекао: Ко није са мном, против мене је. А вођ свију оних који су против Христа од искони јесте онај мрачни адски генерал сатана.
Српски народ је добровољно пошао за Христом, по слободном избору своме а не по сили. Јер није се крстио једнога дана по заповести или закону нечијем него се пос тепено крштавао кроз неколико векова. Борбу за слободу српски народ је ставио одмах уз борбу за крст часни. А то значи да је српско гесло од памтивека: вера и слобода. Кад кажемо вера, ми мислимо само на Христову веру, на веру православну. А кад кажемо слобода, ми мислимо на слободу код људи, по речи апостола Павла Богољупца који вели: купљени сте скупо, не будите робови људима (I Коринћанима 7, 23).
Према нашем народном геслу морамо увек ценити судбу нашега народа. Кад смо се борили за Крст, и очекивали Слободу од Бога као дар за борбу за Крст, тада нам је долазило васкресеније. Тешки крст робовања сијао би се као сунце а слобода би давала топлоту као сунчани зраци. Тада смо знали да смо од Бога помиловани и да је Крст Христов победио нечастиве враге наше и да је дошла од Бога дарована а од нас жуђена слобода. А кад би се чаша опет преврнула, па Крст потамнио а слобода побегла од нас, тада смо знали, да нас Бог за грехе наше кажњава и да је туђинска тиранија загосподарила над на ма. Као кад сунце помрча и месец изгуби свој сјај.
Нема народа у свету који је тако просто и јасно знао да објасни све што га снађе, било добро или зло, као што је српски народ а то је због тога што ниједан народ осим српског нема једно такво позитивно и јасно гесло: За Крст часни и Слободу златну, које би било мерило свих догађања и свих збивања.
Мерећи тим мерилом оно што нас је снашло у Другом светском рату, ми брзо долазимо до овог непогрешног закључка: пострадали смо због тога што смо Крст оставили а слободу одвојили од Христа; те се као месо одвојено од соли усмрдела слобода наша. Ово што ја говорим неће разумети безбожници. Њима не вреди ни говорити. Јер њима говорити и шљунку свирати на обали мора, исто је. Нити ће они разумети нити ће их пак избрати. Али ви ћете разумети моје речи, ви који знате за Бога и за душу; ви којима је позната воља Божја из Светога Писма — Судба српска из историје српске. Поругали смо Крст, упрљали смо слободу — и пали смо под бич Некрста и под тиранију Робова.
Уздисали смо за слободом као самртници, гакали смо за слободом као чавке. Борили се за слободу с мачем преко набујалих гробова браће своје, и молили се Богу за слободу са сузама. А кад је слобода дошла, ми смо се играли с њом као са мајмуном у циркусу. Ама нисмо је држали ни један једини дан за светињу! Него смо од јутра првога дана почели заигравати с њом као са шареном женом из циркуса. И света Небеса гледала су двадесет годи на нашу комедијашку игру са слободом као са женом из циркуса. И гнев Господњи скупио се над нама као што се у лето скупљају густи градобитни облаци. А милиони српских младића који су животе своје положили за слободу нашу гледали су с неба шта ми радимо и вапили су Светоме Сави: Оче наш, Саво, буди Свети Илија, па измоли од Христа да удариш громовима ово комедијашко и циркуско поколење које је свету слободу претворило у шатраџијску бесрамницу.
Слобода је слобода од злих људи а служба благоме Богу. Онај први део ми смо разумели, овај други нисмо. Разумели смо да је слобода ослобођење од злих људи, али нисмо разумели да је слобода служба благоме Богу. И због овог неразумевања и неслушања цркве о томе, ми смо изгубили слободу. Јер нисмо служили Богу него својим телесним страстима. То је била слобода тела а ропство духа. На супрот ропству под тућином, када је дух био слободан а тело оковано. Свугде се угађало само телу и свуда се огорчавао дух. Свуда се служило само лично себи, нигде Богу. То није била „слобода славе деце Божје“, како вели апостол Павле него ухваћени бели голуб па ритнут у катран (Рим. 8, 21). Или по речима апостола Петра, али не онога Петра кога папе римске славе као свог прађеда, него онога дивнога сина Јониног а брата Андрејевог који нас опомиње да нам слобода не буде покривач пакости него прилика да послужимо Богу као слуге Божје (I Петр. 2, 16).
О, Господе, Исусе благи, згрешисмо са оцима нашим. Гинусмо за Крст, погазисмо Крст. Страдасмо за слободу а омаловажисмо слободу. Но помилуј нас због нашег при знања и покајања. Ако има шта добро код нас Твојих грешних Срба то је што за сваку невољу своју не кривимо друге но себе. То не чине незнабожци и јеретици. То чине само прави православни хришћани. Због тога и само због тога помилуј нас и спаси благи Господе наш. Амин.
влак у снегу
https://www.youtube.com/watch?v=V-Cb9x70gYQ
Шта на ову тему има да каже црвени преварант Бечић.
njihove a i naše suze za poginulim neka vam budu kletve
Ко је ово наредијо и урадијо сјеме му се утрло.
Tadasnja vlada je upoznata sa svim mjestima bombardovanja , a zna se ko je bio na celo vlade . Sjeti te se zaplijenjena 2 APlinka na granicnom prelazu Debeli brijeg . Jedan APlink koji je prosvercovan , postavljen je na Ljubovicu i sluzio je za ometanje RTS satelitskog programa a usmjerenog snopa prema zgradi VOJNE KOMANDE . BOG JE VELIKI I SVE VIDI .
Ovo su uradili Njihovi sadasnji sveznici ,a nasi bivsi!Blizi se dan kada ce Crna Gora ovakva kakva jeste danas ,nikakva i bez obraza ,drzati ovdje u ime drzave Montengro proslave i kriviti vlast Savezne Jugoslavije sto je provocirala Nato ,pa su bili primorani da nam ubijaju ,starce zenu i djecu,a sve je za to kriva (po njima) „sovinistocka politika Beogrda“.
Brzih dan ce Djukanovic i ostali smrda,tako ovdje vrsiti prolsave,a narod ce to gledati aplaudirati i klimati glavom.
Da bi se ovo mjesto dostojno obeljezilo, treba podici jednu malu kapelu za pokoj dusi njihovih i oprostaj grehova , na sjecanje i ova zlocinu, i ujedno zastitilo od takvih idiota i pomagaca ubica !
Tih dana se na mitinzima po Crnoj Gori skandiralo: “Gađajte i nas, nijesmo gubavi!“ Na tim mitinzima su se okupljali isti ljudi koji danas podržavaju DF. Vjerujem da si i ti bio nervozan jer nas ne gađaju. Vojska se na svaki način trudila da isprovocira bombardovanje Bara, prvenstveno luke i rezervoara za gorivo nedaleko od luke. Logika razmišljanja je bila “što je gore, to je za našu političku opciju bolje“. Ali i tada vas je Đukanović, kao i svaki put, izvozao i prošli smo sa minimalnim žrtvama. Nije mi samo jasno zašto živiš u toj mrskoj Nato državi, zašto ne ideš u Rusiju i uživaš u životu koji nama nudiš?
Šta se sve moglo čuti Komlene na mitinzima predsjedničkog kandidata DPS a.
Nista tebi nije jasno,tesko i da moze,takav ti je mentalni skolp,ali i ti si clan ove zajednice,bolje reci stanovnik,ili jedan od stanovnika,jedan broj u statistic,i nista drugo.
Ja sam dosao da 1999 branim tu drzavu iz ove Nato drzave isto kao oni izdajnici pod Medovom ,i opet cu doci,a ti zivis na grbaci i mojoj i ovakvih kao ja ,koji joj je sve platio sto se platit moze,jedino vazduh nemogu,a bih rado ,nego je zagadjen osiromasenim uranijumom,pa se ne isplati,i pored najbolje namjere.
Kad drugi put nesto oavko pametno napises ,upotrbi zadnjicu posto se i njom vodis kroz zivot,nemoj naprezati to malo mase u glavi koje ti sluzi za odrzavnje ravnoteze,moze doci do pucanj kapilara,a to je opsano!
Vidm da si kao neki stari kaludjer ,da vidis unaprijed ,i da su tvoje misli duboke i dalekosezne,kad jedna zemlja ima takve straoce i briznike,njena sudbina je sigurna,sto me samo raduje,nazalost je tako,kad nesto krene u nepovrat ili provaliju takvi se ugalvno sklone od iste ili bjeze,kada to prodje izlaze kao lesinari posle katstrofe da pkupe ignule zivotinje i hrane se umsrdjelim mesom,to je tvoj domet i tvoja pamet.
Govrili si komunisti u svojoj bogohulnoj propagandi :“ plati majci milijeko s kojim te je podoila pa je mozes s oprostenjem i J….. “ .Tako i ti ,svoju si isplatio,ovakvim pisanje (mislim na Montengro) ,sad je mozes i….?Samo pazi malo je pusti da predahne jer i ona ima dusu,kao i sve drugo,iako u to nevjerujes,nemoras nije obaveza!
Nikad nemogu prezaliti sto na Ktroljskoj raskrsnic ne zvrsismo jednom zauvjek sa vasim vodjom,ali nedadose,vjerovatno Bulatovic,a danas drze slovo kako je trebalo,bio je opkoljen nebi saraf ostao od kola, a ne neko njegov obezbedjenje koje je bilo opkoljeno Tigrovima,prolaziosam iz Radovica gdje nam je bila jedinca i stao i izasao iz mojeg bijelog renoa 4 i tada najgoreg auta u Crnoj Gori i cekam,imao samo pun rap municije,Vojsk opkolila vodju i cek ase nardjenje,steta sto tada ne zavrsimo posao,mogao sam i je niko mi nije mogao naredit nemjoj ,ali nijesam,bilo je i vecih mudonaj i bolji 90% od mene pa nijesu,zasto nijesmo,zato sto smo bili kukavice,sto drugo,ili je to Bog udesio ,da mu vi sudite,vi koji ste bili u patike adidas na Cetinej budca i sadasnja snaga drzve,userm vi se na istu po sto puta!