• Изабрано

Глупост нема граница, али има своје потписнике: Чиргић, Радоман, Шћеповић и Батрићевић

1 min read

4 седмице ‎ ИН4С

Фото: Илустрација ИН4С

Аутори с М портала — Аднан Чиргић, Александар Радоман, Ђорђе Шћеповић и Бобан Батрићевић — у свом најновијем заједничком „анализаторском бисеру“ под насловом „Чији је послодавац Миајло Бацковић?“ још једном су показали како се академска титула може користити као димна завјеса за чисту идеолошку глупост.

„Интелектуалци“ из поменутог тима уозбиљено тврде да је свештеник Српске православне цркве, отац Миајло Бацковић, на скупу у Морињу „јавно признао“ да СПЦ управља Владом, Скупштином и Предсједништвом Црне Горе. Њихов „доказ“? Реченица у којој о. Мијајло каже:

„Поручујем свима онима којима смо ми дали плату да сједе у Скупштини, Влади и Предсједништву, да знају да то што смо им дали можемо и да им узмемо.“

И ту, наравно, „научни“ умови са М портала откривају „параполитичку организацију“, „црковну агентуру“ и „организовану криминалну групу“.

Само што, нажалост по њих, нису разумјели ни елементарно: отац Миајло је као грађанин ове државе говорио,као човјек који, баш као и они, плаћа порез, гласа на изборима и има уставно право да критикује власт.

„Само они који су приватизовали државу и њене институције могу помислити да говорим у своје име или име наше Цркве. Заиста немам коментар, остављам мојим ‘јеванђелистима’ да раде свој посао“, кратко је изјавио отац Миајло.

Оно што аутори текста очигледно не разумију — или не желе да разумију — јесте да свештеник није престао бити грађанин оног тренутка кад је обукао мантију. Устав Црне Горе не познаје категорију „грађанина другог реда“ по основу вјере или позива.

Дакле, кад свештеник каже: „Ми смо вас бирали, ми вас можемо и смијенити“, он не говори у име „параполитичке организације“, већ у име народа који је изабрао власт. То се зове — демократија.

Али, за Чиргића и друштво, изгледа да је демократија дозвољена само кад им се свиђа ко говори. Иронија је у томе што исти ти „борци против црквене окупације“ већ годинама примају плате од државних институција, „марионета“ које сада оптужују.

Научна звања су, случајно или не, стицали у Србији, а онда својим студентима у Црној Гори проповиједају о „штетном утицају Србије и СПЦ“. Ако је то „научни приступ“, онда заиста можемо само констатовати да је глупост добила универзитетску лиценцу.

Да не буде недоумице: отац Мијајло Бацковић је говорио на протесту поводом постављања срамне плоче у Морињу, на мјесту гдје нико није страдао, и том приликом позвао државне функционере да се подсјете ко их је бирао и коме полажу рачуне. Није позвао на неред, није пријетио, није позивао на рушење институција. Упозорио је, као грађанин, да власт припада народу.

У нормалној држави, такав став био би доказ политичке зрелости. У Црној Гори по мјери М портала и њихових аутора то је, међутим, доказ „параполитичке завјере“.

М портал и његови коаутори нека брину о ономе што је тема СДТ-а последњих пар дана,и нека не “бацају прашину” у очи црногорској јавности..

А што се тиче оца Мијајла Бацковића — он је, свим својим дјеловањем, показао више грађанске свијести и одговорности него сви његови критичари заједно.

Да закључимо: глупост нема граница, али има своје потписнике — Аднан Чиргић, Александар Радоман, Ђорђе Шћеповић и Бобан Батрићевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: