• Колумне

Гледање

6 година ‎ ИН4С

Једног двадесет деветог новембра с краја деведесетих одвели су његову светост патријарха Павла на пријем поводом дана Републике. Без обзира што у том тренутку није постојала држава чија се државност обележавала

Мишо Вујовић

Пише: Мишо Вујовић

Једног двадесет деветог новембра с краја деведесетих одвели су његову светост патријарха Павла на пријем поводом дана Републике. Без обзира што у том тренутку није постојала држава чија се државност обележавала.

Тај празник славила је велика СФР Југославија установљен на Другом заседању Авноја у Јајцу где су званично постављени њени темељи. Савезна Република Југославија је вегетирала на тим тековинама, скраћена на основно издање, од две чланице Србије и Црне Горе, оддржавотворне стварањем неприродне творевине зване Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, на чијим темељима је настала та комунистичка Југославија са даном републике 29. новембром симболом нестанка Краљевине.

Без обзира што је Црква имала негативан став према том догађају и самој свечаности, неко је успео да убеди патријарха Павла да се појави на пријему код тадашњег председника скраћене Југославије Слободана Милошевића.

Већ следећег дана кренула су саопштења опозиционих странака, огласила се и сама црква констатацијом да је патријарх Павле обманут.

Други су тврдили да се ради о манипулацији режима који је покушавао да колико толико релаксира затегнуте односе између државе и цркве. Сабор СПЦ на челу са патријархом Павлом, између осталог, тражио је смену председика СРЈ Слободана Милошевића.

Реаговали су наравно и сатиричари. Тада актуелни Коракс објављује патријарха у још сићушнијем издању како поред умањеног Милошевића љуби руку од бахатости надувене Мире Марковић.

Пред смирај тог турбулентног дана између осталих реаговања на његову посету, предочена му је и наведена карикатура:
“Ево ваша светости како поједини медији цинично и мало поспрдно гледају на ту вашу несмотрену посету”, забринуто ће један угледни епископ.
“Види Бог је видео. Она ме овде гледа а тамо ме ни погледала није”, показујући на новину уз осмех се окренуо и пошао низ ходник без и једне гримасе узбуђења или немира. Поновио је само : “Није ме ни погледала”.

Након посете председника Путина у неким таблоидима осванула је фотографија из храма Светог Саве на којој је преко пута председника Русије и патријарха Иринеја стајала Цеца Ражнатовић, пионирски загледана у Путина.

Обливена радосним осмехом ловила је његов поглед. Председник Русије након целивања иконе био је концентрисан на излагање академика Мухина.

Међутим, њен новинар је објавио у тиражном таблоиду наслов: “Путин није скидао очи са Цеце”, након чега је по интернету прокуљака машта:
“ Бленуо као теле у шарена врата”,
“ Умало да јој тражи аутограм”..

Цеца је као и обично била добро постављена, у центру пажње, Путин је фотографисан из профила, национална дива анфас. Без обзира на њен осмех и претходно постројавање полиције за селфи, како би рекао патријарх Павле: “Па он је није ни погледао, Бог га видео”.

Трик настаје када се са фотографије елиминише академик Мухин главни мајстор постављања мозаика у кога Путин и Патријарх гледају док их извештава о активностима на уређењу храма.

Овакви јефтини “трикови” нису само последица помањкања укуса, већ постају тренд да се и најозбиљнијим догађајима убаци по мало сензационалистичког и провокативног.

Срећна околност је што и Карлеуша није Путинов фан, рекли би злобници.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: