Гласаћу за будућност Црне Горе јер је волим!

Пише: Ј.М.

Нијесам имала прилике да доносим велике и важне одлуке за својих двадесетседам година живота јер је некако све било испланирано, како захваљујући родитељским очекивањима, тако (не)захваљујући држави у којој сам се родила, школовала и некако запослила.

Бирачко право остварујем од 18те године и ни ту нијесам имала, бићу искрена, велику аутономију, иако сам, увијек гласала онако како бих и сама одлучила, јер су ме код куће научили како треба. И није ми било важно, признајем, као сад што ми је. Ваљда сам сад достигла зрелост која ми помаже да увидим гдје живим и како живим.

Рецимо, вратио ме је са врата храма Христовог васкрсења у Подгорици један подгојени полицајац јер су “мјере такве”, а ја, вјерујте ми, трговала у Волију три минута прије тога и нико ме није ни мрко погледао. Са годинама сам утврдила колико је значајно што живим у еколошкој држави, нека је сиромашна, бар је еколошка, кад оно – нека Тара тече како Мило каже, неће она како она ‘оће.

Посао сам тражила од двадесетдруге године до недавно и замислите, у јавној установи ми госпођа враћа документа и каже “штета али знаш како то иде”.

Имала бих да набрајам али ме то растужује, депримира и буди у мени бијес па само да вам кажем шта сам одлучила.

Гласаћу за Будућност Црне Горе у нади да ћемо ријеке пустити да теку својим током, цркве оставити црквама, послове компетентнима, државу народу. Гласаћу у нади ме неће попречивати погледом кад се потпишем на ћирилици, јер тако једино лијепо пишем.

Гласаћу у нади да ће моје дијете остати овдје јер “сунце туђег неба гријати нас неће”. Гласаћу за Будућност Црне Горе јер је волим.

Другу немамо, боља нам треба, поправимо је заједно 30. августа. Нека ово буде наша прва, велика, важна одлука.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: