Глас разума у времену европске политичке лакомислености – Милановић: Савети ЕУ Украјини носе смртоносну цену
Зоран Милановић
У тренутку када се европски политички простор све чешће претвара у хор једнообразних порука и моралних парола без последица по оне који их изговарају, изјава председника Хрватске Зорана Милановића из Братиславе делује као редак пример политичке зрелости, интелектуалне искрености и – пре свега – одговорности.
Милановић је, без уобичајене дипломатске амбалаже, изговорио оно што многи у Европи мисле, али не смеју да кажу: савети који из појединих кругова Европске уније стижу Украјини да „не прихвати“ одређене мировне услове имају конкретну, крваву цену. Ту цену, како је упозорио, неће платити ни Берлин ни Париз, већ Украјинци и Руси – у људским животима.
Управо у тој реченици садржана је суштина његовог става: лако је бити непомирљив када се рат не води у сопственом дворишту. Милановић није улазио у то шта Украјина треба да одлучи, већ је повукао јасну, морално неопходну линију – нико са стране нема право да туђи рат користи као полигон за сопствене политичке или идеолошке пројекције. Такав приступ, како је истакао, има „дијаболичну црту“, јер иза њега не стоје они који ће сносити последице.
Посебно значајан део његовог наступа односи се на критику идеје о коришћењу замрзнуте руске имовине за финансирање Украјине. Милановић је ту показао разумевање правне и финансијске архитектуре међународног поретка, упозоравајући да је реч о сувереној имовини и опасном преседану. Његова аргументација је једноставна, али тешко оборива: ако је таква мера била оправдана, зашто није спроведена одмах, већ тек на измаку четврте године рата? Управо тај временски јаз, како је нагласио, разобличава правну и логичку слабост целе идеје.
Милановић није говорио из позиције идеолошког противљења, већ из перспективе политичке одговорности. Указао је да чак ни Европска централна банка не подржава такав потез, свесна дугорочних последица по поверење у европске институције и финансијски систем. Његова критика није усмерена против Европе као заједнице, већ против начина на који се одлуке доносе – без демократске контроле и без одговорности оних који их иницирају.
Посебно упечатљив део његовог говора односи се на опис стања унутар саме Европске уније. Европа, по Милановићу, остаје простор слободе и кретања, али не сме постати вертикални систем у којем одлуке формално доносе сви, а суштински – неколицина. Та „креативна скепса“ према неизабраној бирократији није антиевропска, већ управо супротно – дубоко европска, јер почива на идеји одговорности и плурализма.
У том контексту, није случајно што је Милановић као позитиван пример издвојио Словачку, земљу чије руководство, по његовим речима, још увек „мисли својом главом“. То је порука која превазилази билатералне односе и указује на све ређу појаву сувереног политичког расуђивања унутар ЕУ.
Sve tačno , brisel ne voli političare koji misle svojom glavom !
On jedno,Plenković drugo ! No to je njihova taktika,a u CG mi na žalost nemamo jednog Milanovića,no su se ova dva naša total usrala od Ursule. Bez pelena,ne idu u Brisel,a koji brend koriste,to morate njih pitat !