ИН4С

ИН4С портал

Глас Холмије једини часопис са сјевера Црне Горе промовисан на Сајму књига у Београду

1 min read
У организацији Удружења писаца Поета Београд и Српског историјско културног друштва ”Никола Васојевић” Беране 25. октобра 2019. године на 64.међународном сајаму књига у Београду на штанду Удружења писаца Поета одржана је промоција књиге ”Русија и Црна Гора кроз вјекове“ аутора Горана Киковића и о часописа за књижевност, историју и културу ”Глас Холмије”, који излази на српском језику и ћириличном писму у Беранама

Горан Киковић на Сајму књига

У организацији Удружења писаца Поета Београд и Српског историјско културног друштва ”Никола Васојевић” Беране 25. октобра 2019. године на 64.међународном сајаму књига у Београду на штанду Удружења писаца Поета одржана је промоција књиге ”Русија и Црна Гора кроз вјекове“ аутора Горана Киковића и о часописа за књижевност, историју и културу ”Глас Холмије”, који излази на српском језику и ћириличном писму у Беранама.

О књизи историчара Горана Киковића из Берана ”Русија и Црна Гора кроз вјекове“ и о часопису за књижевност, историју и културу ”Глас Холмије”, који излази на српском језику и ћириличном писму у Беранама а чији је главну и одговорни уредник управо професор Горан Киковић, говорили су књижевници Веселин Џелетовић и Бранислав Оташевић, пјесник Драгомир Дале Ћулафић и аутор књиге и главни и одговорни уредник Горан Киковић.

Међународни београдски сајам књига једна је од најстаријих и најважнијих књижевних манифестација у региону. Његов основни циљ је пружање могућности издавачима, ауторима, књижарима, библиотекарима, дистрибутерима књига, компанијама за мултимедију и другим актерима, да успоставе контакте, размене искуства, склопе пословне договоре и остваре друге видове пословне и културне сарадње. Сви издавачи из Србије и најугледнији издавачи из региона на Сајму представљају своју годишњу издавачку продукцију.

Под слоганом “Писмо=глава” од 20. до 27. октобра 2019. године  трајао је 64. Међународни београдски сајам књига на коме  је учествовало више од 500 домаћих и страних излагача. Почасни гост  ове године је  био Египат. Најбољи издавач по оцени жирија сајма ”Лагуна” из Београда. ‘

О књизи и часопису је уводно слово дао књижевник Веселин Џелетовић,предсједник Удружења писаца Поета и однедавно и члан издавачог савјета часописа ”Глас Холмије”, који је и водио програм промоције.Он  истакао да подржава часопис ”Глас Холмије” и рад његовог главног и одговорног уредника историчара Горана Киковића који се у Црној Гори кроз писану ријеч бори за историјску истину о српском постојању на тим просторима. Много је важно да постоје овакви часописи који објављују многе непознате историјe, преноси Савез Срба из региона.

Киковић: Истином против фалсификата

Историчар Горан Киковић је истакао да учествује годинама на овом сајму који је највећа смотра писане ријечи на Балкану и шире. Нама је важно да се овдје читаоци сретну са квалитетним књигама које отварају видике људима. Тренутак у којем живимо осуђује нас на непрестану борбу за егзистенцију и суочавање са урушеним вриједностима, а управо је књига симбол неприхватања наметнутих компромиса и површног сагледавања свијета. Београдски сајам књига је прилика да се још једном подсјетимо истинских вриједности и књизи дамо значај који завређује. Зато и ове године Бранислав Оташевић и ја смо дошли да промовишемо часопис ”Глас Холмије”, који је основан као брана фласификатима који су у Црној Гори на дјелу јер, се жели промијенити идентитет и оно што смо били кроз вјекове. Ипак, највећи непријатељи овом науму су многобројни историјски извори и пописи становништва који указују да је српско национално одређење у Црној Гори било апсолутно већинско до 1945. године и да црногорске нације до те године није било. Социјалистичка власт је то народно опредјељење фактички ставила ван снаге и прокламовала црногорску нацију. Све је то урађено плански, ради разбијања српског утицаја и карактера Црне Горе у будућности.Зато је и улога историчара и јавних дјелатника да се истином боре против фалсификата.

Аутор Горан Киковић је истакао разлоге због којих је написао књигу ”Русија и Црна Гора кроз вјекове“  да је ово књига прилога и докумената настала ”са жељом да успостави паралелу између прошлости и садашњости у односима између Русије и Црне Горе односно да надвладам најраспрострањенију савремену лаж у Црној Гори која се јавно изговара повишеним гласом који је саобразан са глупошћу њеног садржаја – како нам Русија никад није помагала. Моје истраживање је кренуло анализом драгоцјене књиге ”Црногорске финансије” др Мирчете Ђуровића, који је документовао велику финансијску помоћ Русије држави Црној Гори у времену од 1711. до 1916. (Мој фељтон на ову тему објавио је дневни лист ”Дан”). Истина је да је пуна два вијека Русија давала бесповратну помоћ Црној Гори и без устезања сам овој књизи додао објашњење које одговара историјској истини – да руске помоћи и заштите није било ни Црне Горе било не би.

Треба овдје подсјетити и на Албанску голготу и да је она смањена захваљујући Руској интервенцији. Наиме руски Цар Николај Други Романов спасио је Србе од тоталног погрома у Првом свјетском рату, а у питању је један свијетли примјер безусловне помоћи браће Русâ српском народу и краљевини Србији 1914-1916. године . Цар Николај Други Романов ушао је у овај глобални конфликт у Први свјетски рат само због Србије, иако је његова држава била потпуно неспремна за то; још увијек нијесу биле залијечене ране револуције из 1905. године, што ће резултирати Фебруарском и Октобарском револуцијом 1917. године чиме су Романови збачени са власти.

Важно је напоменути и то да су Руси упутили ултиматум Британији и Француској да мора да прихвати и збрине српску војску која се повлачила преко Албаније ка Скадру крајем 1915. и почетком 1916. године, иначе Русија излази из рата, јер нема сврхе да у њему остаје ако више нема Србије, због које је у сукоб и ушла. Лондон и Париз, иако су претходно хтјели да оставе Србе на цједилу, брже-боље су прискочили у помоћ” – закључио је Киковић, који се захвалио Удружењу писаца Поета из Београда, који их сваке године у Београду братски дочекују.

Оташевић: Ово је борба Киковића за историјску истину

Књижевник Бранислав Оташевић  је рекао о часопису сљедеће: ”Резимирајући вријеме и учинак овог часописа, циљ његовог оснивања је постигнут, што потврђују и многи познаваоци писане ријечи.  Баш онако како је то речено у редакцијском коментару при штампању првог броја овог часописа. Цитирам: ”У временима поремећеног система вриједности, кад носиоци новог глобалног поретка настоје да  потисну традиционалне културне и историјске вриједности и умјесто њих на видно мјесто истакну нешто што нема додирних тачака са урођеном духовном  снагом и традиционалном културном и научном баштином српског народа, група скромних и вриједних ентузијаста, окупљена око Српског историјско-културног друштва ”Никола Васојевић” из Берана  покренула је  часопис ”Глас Холмије”, како би дала допринос очувању свега напредног, по чему смо се кроз вјекове препознавали у цивилизованом свијету”. И тако, од оснивања часописа изашло је 40 бројева, чијим посредством су наши бројни читаоци ширег региона обогаћени дешавањима на простору сјеверног дијела Црне Горе и шире”.

О књизи је говорио резензент књиге Бранислав Оташевић, публициста и књижевник, предсједник Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању за Црну Гору са сједиштем у Андријевици, који је истакао сљедеће: ”Горан Киковић, већ афирмисани и познати историчар, активни друштвено-политички радник и истраживач историјских збивања не само у родним Васојевићима него и шире, написао је и припремио за штампу књигу ”Русија и Црна Гора кроз вјекове” коју сам са задовољством прочитао и препоручујем за штампу, јер ће овај рукопис, у то сам сигуран, употпунити сазнања радозналих о односима Црне Горе и Русије кроз вјекове.

Оташевић је рекао да Киковић пишући лаким допадљивим стилом, користећи бројне досад објављене књиге и радове познатих и афирмисаних стваралаца, је вјешто и зналачки компоновао свој рад и оставио читаоцима значајно дјело о црногорско-руским односима и руској помоћи Црној Гори коју је она, кад мање кад више, слала Црној Гори кроз вјекове и потврдио стару познату тезу ”да руске помоћи заштите није било ни Црне Горе било не би!” Црногорско-руски односи на дипломатском плану почињу већ 1711. године, у вријеме владавине владике Данила, а хроничари и историчари су записали да се Црна Гора у руским изворима помиње на самом крају 17. вијека 1698. године, а Помиње је руски државник Толстој. Снагом упорног истраживача Киковић од тада прати збивања и дешавања, плиме и осјеке у односима двије државе, одласку Црногораца у Русију и доласку Руса у Црну Гору, било ратника и војника, било истраживача и научника какви су били. Коваљевски, Ровински, Башмаков и др. О руској помоћи Црној Гори Киковић је користио дјело др Мирчете Ђуровића ”Црногорске финансије која демантује злонамјерне приче – ”Русија нас никада није помагала”. О руско- црногорским односима помогли су му рукописи Јована Пламенца који пише да се велики број Црногораца селио у Русију. Ратовали су Црногорци за рачун Русије. У руској војсци било је тридесет генерала и адмирала досељеника из Црне Горе. Митрополит Сава Петровић, пошто се завладичио, ишао је у Русију да тражи помоћ. Захваљујући Русији Његош није оскудијевао у материјалним средствима. Њему је нешто и преостајало, што је било депоновано у Русији и неким аустријским банкарским кућама. Послије Његошеве смрти Русија шаље помоћ као и раније. Све то Киковић у своме рукопису педантно, аргументовано пише. И послије смрти књаза Данила Русија је са мањим прекидима слала помоћ, чак је и повећавала, помагала отварање школа, слала помоћ за богоссловију и дјевојачки институт.

Присутне је на крају поздравио кратким говором о часопису Глас Холмије Драгомир Дале Ћулафић,који је рецитовао своју пјесму посвећену завичају. Он је рекао да даје пуну подршку часопису Глас Холмије у његовом уреднику Киковићу који у овом часопису поред историје и културе афирмише књижевнике и пјеснике из завичаја Васојевића и шире.

 

<
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

2 thoughts on “Глас Холмије једини часопис са сјевера Црне Горе промовисан на Сајму књига у Београду

  1. Комлене крм.. један …лијепо сам ти рекао да почиње сезона свињокоља а ти опет рок…!!

  2. Je li to onaj sajam na kome je prošle godine zvijezda sajma knjiga bila Kija Kockar? Stvar je dobrog ukusa ne biti na takvim manifestacijama.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!

<