ГИ Сачувајмо Сињајевину: Од Кривокапића и Ињац тражимо да укину одлуку војном полигону на Сињајевини

Грађанска иницијатива Сачувајмо Сињајевину упутила је допис премијеру Здравку Кривокапићу и министарки одбране Оливери Ињац, са захтјевом за састанак на којем би се разговарало о рјешавању проблема војног полигона на Сињајевини, те успостављању заштићеног подручја на тој планини.

Њихов допис преносимо у цјелости:

Наша организација поздравила је прву обострану комуникацију коју смо путем писане коресподенције остварили са представницима Владе, али сматрамо да та комуникација мора прећи на већи ниво.

Министарство одбране обавијестило нас је да је одлучно да питању војног полигона на Сињајевини, “приступи на стручан и одговоран начин, односно да се научна и стручна јавност консултује и да се утврде све чињенице од значаја за рјешавање предметног питања”.

С обзиром на овакав став министарства и Владе Црне Горе, а у очекивању укидања одлуке о војном полигону на Сињајевини донесене у септембру 2019. године, Грађанска иницијатива Сачувајмо Сињајевину поново апострофира да полигону никако не може бити мјесто на Сињајевини, која се иначе налази у оквиру међународно заштићеног УНЕСЦО подручја – транзиционог подручја (зоне) Биосфериног резервата “Кањона ријеке Таре”.

Указујемо да због намјере Министарства одбране и Владе Црне Горе да Сињајевину користи као војни полигон, до сада није завршена законска процедура успостављања заштићеног природног добра на подручју Сињајевине, а у складу са Просторним планом Црне Горе до 2020. године.

Опште је познато да је „Студија заштите и успостављање заштићеног природног добра на подручју Сињајевине“ урађена од стране Агенције за заштиту природе и животне стредине у јулу 2016. године у оквиру пројекта „Сињајевина“.

За реализацију овог пројекта општине Мојковац, Колашин, Жабљак, Шавник и Даниловград добиле су средства од Делегације Европске Уније у Црној Гори кроз Међуопштински развојни грант програм.

У оквиру ИПА пројекта „Успостављање Натура 2000 у Црној Гори“, који је финансиран од стране Европске Уније са три милиона еура, подручје Сињајевине је на основу ЕУ стандарда у области заштите природе идентификовано као потенцијално подручје од посебног интереса за птице.

Такође, током израде „Студија заштите и успостављање заштићеног природног добра на подручју Сињајевине“, у 2015. и 2016 год, на подручју Сињајевине су идентификована станишта и врсте са додатака ЕУ Директиве о стаништима. Такође, Црна Гора је дужна да спроводити обавезе из Бернске конвенције с обзиром да је подручје Сињајевине, тачније Бабји зуб (Торна) и Градиште, идентификовано као једно од подручја у оквиру Емералд мреже код нас.

Одлука о успостављању војног полигона на Сињајевини донијета је без икакве релевантне студије о друштвеном и еколошком утицају такве акције, без отворене и јавне расправе и суштинских преговора са директно погођеним становништвом. Одлука о инаугурацији војног полигона у срцу насељених, а еколошки непроцјењиво вриједнихих пашњака, произвољна је, представља кршење Устава Црне Горе и Међународних закона о животној средини, као и Архуске конвенције УН-а, чији је Црна Гора потписник.

Као други највећи планински пашњак Европе Сињајевина представља екстремно риједак полопривредни (сточарски) потенцијал, а њен јединствени биодиверзитет производ је миленијума коадаптације традиционалних људских активности и динамике природног свијета. Сињајевина је мјесто гдје се све до данас одржао вјековни пастирски идентитет и култура јединствене вриједности. Данас ова планина представља подручје брзог развоја одрживог еко-туризма, етно-туризма и планинарења. Сњегови Сињајевине представљају главни извор воде за ријеке Тару и Морачу које припадају црноморском и јадранском сливу.

У овом контексту, истраживачки пројекат „Inspiring rural heritage: Sustainable practices to protect and conserve mountain landscapes“ (ИРИС), који финансира Европска Унија, а у чију је реализацију укључено више европских универзитета као и Универзитет Црне Горе, обухватио је и Сињајевину. Наиме, пројекат се спроводи у пет држава у периоду од 2020. до 2024, а Сињајевина је једна од пет еврпских тачака истраживања јер је међународно позната по својој изузетној природној и културној вриједности.

Сигурни смо да ће Влада Црне Горе и Министарство одбране узети у обзир међународна и независна искуства када је у питању овако специфично подручје какво је Сињајевина, те да ће тијесно сарађивати са европским научним тимом који руководи пројектом ИРИС.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: