Геополитичка битка: Шта прогон Додика открива о глобалној борби за Балкан?
1 min read
Напад на Милорада Додика, предсједника Републике Српске, представља директан атак на Дејтонски мировни споразум и права српског народа у Босни и Херцеговини. Политички процеси који се воде против њега, укључујући и покушаје да се за њим распише потјерница, нису ништа друго до наставак западне политике рушења вођа који бране суверенитет својих народа.
Додик је одавно трн у оку западним центрима моћи. Његово инсистирање на поштовању Дејтона, очувању права Републике Српске и одбијање да се поклони диктату Вашингтона и Брисела, учинило га је метом коју Запад жели да елиминише по сваку цијену. Најновији удар долази кроз инструисане судске процесе које предводи нелегални високи представник у БиХ, Кристијан Шмит, човјек без легитимитета, али са мандатом да спроводи западне интересе.
Међународна заједница, која на папиру позива на поштовање права и закона, у пракси не преза од политички мотивисаних хајки на Додика. Њихова главна мета није само он као појединац, већ читав концепт аутономије Републике Српске. Оптужбе које му се стављају на терет су ништа друго до покушај укидања институционалне независности Српске и њеног потпуног стављања под контролу Сарајева и њихових западних ментора.
Ово није само питање Додика, већ дио шире геополитичке игре која се води између Запада и Истока. Западни центри моћи, предвођени Сједињеним Државама и Европском унијом, настоје да консолидују свој утицај на Балкану, користећи различите механизме притиска – од економских санкција до политичких процеса. Истовремено, растући утицај Русије и Кине у овом региону представља озбиљан изазов за западне интересе. Руски лидер је најавио јуче да ће кинески предсједник Си Ђинпинг бити главни гост на прослави, 9. маја у Москви, истичући да ће заједно прославити ову годишњицу – и побједу над нацистичком Њемачком и побједу над милитаристичким Јапаном.
С друге стране, Европска унија губи своју подршку, коју је одувијек имала, од стране САД. Могло би се казати да је Европи сада важно, више него икада, да се избори са свим “непослушним лидерима”, не би ли на тај начин задржала макар привидну снагу и јединство. Додикова блискост са Москвом и Пекингом само додатно компликује односе.
Стари континет маргинализован и „патетичан“! САД гаје презир према Европи и њеном „шлепању“?
Предсједник Републике Српске бира да буде отворено близак са Источним блоком, док је Федерација под диригентском палицом Запада. Јасно је да је Балкан био и остаје један од кључних геополитичких фронтова.
Neoliberalni fasisti biju poslednje bitke, nadamo se nekim boljim i slobodnijim vremenima u skorijoj buducnosti, da vidimo koliko ce moci da izdrzi fasiticka evropa bez jeftinih sirovina i bez americkih misica.