Гени имају знатно већу улогу у дужини живота него што се мислило
Geni, DNK (Foto: Pixabay)
Гени које насљеђујемо имају већу улогу у одређивању дужине живота него што се раније сматрало, показује нова студија.
Досадашња истраживања закључивала су да генетика има удио од шест до 33 одсто у томе колико дуго човјек живи, али ново истраживање објављено у часопису Сциенце подигло је тај проценат и до 55 одсто.
„Дужина живота је несумњиво обликована многим факторима, укључујући начин живота, гене и, што је важно, случајност. Узмите, на примјер, генетски идентичне организме одгајане у сличним условима који умиру у различито вријеме“, каже Бен Шенхар, главни аутор студије са Вајцмановог института за науку у Израелу.
„У нашем раду покушали смо да одредимо колики дио варијација међу различитим људима може да се припише генетици. Наша студија је покушала да раздвоји факторе дуговјечности на генетику и ‘све остало’. То ‘све остало’ чини око 50 одсто укупног утицаја“, наводи Шенхар.
Истраживачи су анализирали историјске податке из студија на близанцима и утврдили да фактори попут смрти изазваних насиљем, несрећама и заразним болестима нијесу били узимани у обзир.
Узрок смрти није био наведен, већ само старост у тренутку смрти. Тако, ако један близанац умре у 90. години природном смрћу, а други у 30. години због заразне болести, то може оставити погрешан утисак о улози насљедних особина у дужини живота.
Истраживачи су поново спровели анализу, узимајући у обзир чињеницу да се рањивост на инфекције и падове повећава како људи старе. Резултати су и даље показали да генетски састав доприноси око 50 одсто очекиваног животног вијека.
„Број до ког смо дошли није извучен ниоткуда“, рекао је Шенхар, који се бави истраживањем физике старења, преноси РТЦГ.
„Ако погледате студије близанаца о готово било чему код људи, добијате тих 50 одсто. Ако погледате насљедност узраста у којем наступа менопауза, што је процес везан за старење, она је такође око 50 одсто“, истиче Шенхар.
Он је указао и на стогодишњаке.
„Ти људи не долазе једва до стоте. Не, они имају заштитне гене који их штите од штетних посљедица старења“, закључује Шенхар.
