„Генерал Дража Михаиловић“ премијерно приказан у Бањалуци
генерал Дража Михаиловић
У Културном центру Бански двор у Бањалуци приказан је документарни филм Милосава Самарџића о команданту Југословенске војске у отаџбини Драгољубу Дражи Михаиловићу. Аутор је грађу за филм прикупљао 30 година у архивима Србије, Њемачке и Сједињених Америчких Држава.
Двочасовни документарни филм “Генерал Дража Михаиловић” садржи један од одговора на питање зашто су Западни савезници 43. изневјерили Равногорски покрет и успоставили сарадњу са Комунистичком партијом Југославије. Према ријечима аутора Милослава Самарџића, рјешењу те недоумице претходио је његов истраживачки рад дуг три деценије.
– Бирали смо најексклузивније податке, архивске филмове, документа и фотографије. Људи су много изненађени садржајем. Мислим на оне који су гледали само конвенционалан програм – изјавио је Самарџић.
Приказивање филма у Бањалуци организовало је Српско сабрање Баштионик. Његов предсједник Предраг Адамовић каже да им није циљ да наметну своју верзију приче о генералу Михаиловићу, него да што више људи напусти предубјеђења, наметнута комунистичком идеологијом, наводи Искра.
– Жеља нам је била да приказивањем овог филма широј јавности прикажемо једну истину о херојству, савезништву и части Југословенске војске у Отаџбини и генерала Михаиловића – рекао је Адамовић.
Основ филма “Генерал Дража Михаиловић” чине историјска грађа из војног архива у Београду и скупоцјени документи из архива у Фрајбургу и Вашингтону које су откупили српски исељеници.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
zato sto ste vi uzeli augarskog kaplara za komndr, zato sto ste indoktrinirani od isti tih nemaca da rusite pravoslavlje, veru predaka, zato sto ste vi kao i vasa ideologija neprirodna pojava………….
PAKLENO KOMUNISTIČKO NAREĐENjE
Ovaj nespaljeni dokumenat, jer je naređenje glasilo da se po pročitanju odmah spali pronađen je u komunističkoj arhivi koju je zaplenila borbena jedinica potpukovnika Nikole Popovića, posle strahovitog okršaja, početkom meseca marta 1942. godine u selu Radovče. Tom prilikom, komunisti do nogu potučeni, ostavili su sve:i bežali kako je ko stigao samo da spasu gole živote, na čelu sa poznatom krvopijom Mošom Pijade, jednim od grobara Crne Gore. Ovo poražavajuće naređenje objavio je u Pitsburgu, u „Amerikanskom Srbobranu“, elitni ravnogorski borac pok. Radivoje N. Brajović, drugog avgusta 1955. godine, u 1128 broju. Ovo prenosimo sa njegovim pismenim odobrenjem,
Zapleljeno tajno naređenje donosimo doslovno kako je objavljeno:
VRHOVNA PARTIZANSKA KOMANDA
Strogo Pov. broj 39 od 27. 12.41. g.
POLOŽAJ
Svima partizanskim komandantima i pol. komesarima na položajima. .
Ličnost Draže Mihailovića i njegov oštri duh jasno je uvideo pravo stanje stvari i znao je jasno i razgovetno da prikaže jugoslovenskim narodima a pogotovo srpskom sa kim i u kom pravcu jugoslovenski partizani vode borbu. Pored ovoga njegova ličnost i hrabrost okupila je oko sebe sveukupni srpski narod i svs najbolje borce; zbog čega moral, pouzdanje i vera u pobedu slabi svakog dana kod naših borbenih jedinica, a tim pre što svi rezultati naših dosada vođenih borbi sa četnicima, zabeleženi su kod ove komande kao posve ravni nuli. Posledice ovakvih po našu stvar poražavajućih neuspeha bez obzira na iznete činjenice odnosno autoriteta Mihailovića, vođstvo ove komande u mnogim pravcima može sa pravom prigovoriti partizanskim komandantima i pol. komesarima, a naime: što se nisu do sada striktno pridržavali komunističke ideologije i da su se u do-sadašnjim vojnim i političkim akcijama kao i u pravcu propagandističkom u svemu pokazivali kukavički i nesposobni svojih zadataka i položaja za koje su se za ove dane punih dvadeset godina spremali. Tačnije rečeno: sa njihovim radom i nesposobnošću doveli su partizanski pokret u neizbežnu situaciju, pružajući time četničkoj organizaciji većeg podstreka protiv naših borbi i daljeg našeg opstanka kao organizacije. Zbog gore konstatovanih nepobitiih fakata, ova komanda odnosio njeno vođstvo određuje za u buduće jasno svoj stav po vojnoj i političkoj liniji u slsdećem: S’ toga, a pod pretnjom smrtne kazne
NAREĐUJEM:
1. Da se komandanti i pol. komesari, oficiri, podoficiri, kaplari i vojnici svih rodova imaju bezuslovno u buduće u svim pravcima pridržavati i pokoravati komunističkoj ideologiji, sprovodeći je u što većem obimu u svima slojevima jugoslovenskih naroda. ;
2.Dražu Mihailovića i njegove vojne i političke saradnike treba što pre likvidirati (vidi naredbu ove Komande od 11. dec. 1941. g., pod strogo pov. broj 14).
3.Protiv okupatora komunističke jedinice ne mogu se boriti, zato što je okupator i suviše jak, štoje sposoban i spreman da uništi jednim zamahom našu celokupnu organizaciju, ako to njegovi interesi budu zahtevali. Snage. okupatora su vrlo jake i svaka naša borba protiv okupatora unapred je osuđena na propast.
4.Takođe i sa ustašama besmisleno bi bilo sa naše strane da se vodi ma kakva vojna akcija s’ obzirom na njihovo moderno naoružanje od strane okupatora, a drugo što ustaše u ovom po nas zgodnom vremenu istrebljuju srpski narod koji je u ogromnoj većini protiv nas. Naš zadatak nije u tome da se organizuje borba protiv okupatora i ustaša, jer bismo u tom slučaju potpuno oslabili sasvim uzaludno za završnu fazu borbe naše za oslobođenje kada će nam snaga biti najpotrebnija. Okupatora ima da skrše i oteraju iz naše zemlje svetski događaji i Sovjetski Savez, naša majka. Živso SSSR! Za nas je komuniste najvažnije u gome: organizovati pokret i prikupiti snage lrotiv četnika.
Četnici su naš prvi neprijatelj, protiv koga treba upotrebiti sva moguća i nemoguća sredstva radi njihovog uništenja, jer na drugi način njihov otpor ne može se slomiti.
Da bi se kod okupatora mogao izazvati veći gnjev i reakcija
protiv srpskog naroda, komandantima stavljam u dužnost da kod svojih područja i borbenih jedinica izaberu najpouzdanije i na jhrabrije drugove kojima staviti u zadatak, da s’ vremena na vreme iz zaseda ubijaju po jednog ili više okupatorskih vojnika, kako bi okupator na osnovu toga lreduzimao efikasne relresalije lrotiv neposlušnog srpskog naroda i njegovog vođstva.
5. Da komandanti i polit. komesari najhitnije preduzmu na svojim teritorijama sa smrtnim kaznama za sva ona lica za koja bi se i najmanje steklo ubeđenje da su protiv naše vojne i političke stvari. Za ovaj zadatak potrebno je: da komandanti blagovremeno pribave u što većem broju četničkih amblema koje staviti na raspoložene onim drugovima koji budu određivani za ova likvidiranja, s’ tim da iste upotrebe, preobuku se u četnike, upadnu u selo, poharaju ga do gole kože, i pobiju ugledne domaćine koji su naravno štetni lo našu organizaciju, Svako u selu misliće da su to četnici i da čine po naređenju njihovog vođstva represalije.
7.Komandanti imaju bezuslovno da na svojim teritorijama spreče narodu bez obzira na veroispovest, posećivanje crkava i manastira, a njihove sveštenike u koliko pojedinci ne bi ma iz kojih razloga želeli prići našoj borbi, odmah takvog likvidirati.
8.Komandanti će u najvećoj diskreciji odaslati svoje kurire (ženske) u gradove – kuriri imaju da se jave našim poverenicima sa čijim imenima komandanti raspolažu i da od trgovaca i imućnijih ljudi pod pretnjom smrtne kazne zatraže prema njihovom imovnom stanju pomoć u finansijskim sredstvima za naš pokret. U koliko se pojedina lica ne bi htela ovome potraživanju odazvati, takvu osobu javno žigosati kao okupatorskog saradnika i špijuna, a u svoje vrema nad njima izvršiti likvidaciju,
9. Da komandanti i polit. komesari ulože sva svoja znanja i silu da što više pridobiju uz komunističke jedinice što mlađe, ženskog pola, kako bi mogle poslužiti našim drugovima za prirodne seksualne potrebe. Ovo je potrebno u što kraćem roku učiniti, radi podizanja morala kod naših drugova prilikom presudnnh borbi. One ženske, koje bi eventualno ostale u drugom stanju treba neophodno likvidirati, pogotovo što kao takve ne bi mogle izdržati naše tako česte otstupnice, a ne smemo ih ostavljati u pozadini, pošto bi naš neprijatelj takve slučajeve dobro iskoristi u propagandne svrhe lrotiv našeg pokreta.
10. Komandanti na svojim teritorijama upotrebiće prinudnu mobilizaciju za sve oie mladiće od 14-18 godina koje zadržati do daljeg naređenja pri komandama s’ tim da ih pol. komesari vežbaju sa oružjem i jednovremeno obučavaju u pravcu Lenjinove nauke.
11. Da komandanti narede svojim organima da od seljaka prikupe žita, stoke i po mogućstvu što više odeće. i obuće radi snabdevanja naših jedinica.
12. Za sve sne drugove, za koje bi se doznalo da stvaraju paniku među drugovima bilo u pozadini ili pak na frontu, takve treba odmah na licu mesta streljati.
Jednovremeno objavljujem, da je vođstvo ove komande dobilo obaveštenje od strane našeg druga Staljina o tome:
a) Da naš pokret ne može snabdeti sa ubojnim oružjem i drugim ratnim materijalom, pošto ga za to sprečavaju mnogi politički razlozi.
b) Sve naše borbe i uspesi objavljivaće se redovno preko moskovskog radija, radi upoznavanja svetskog javnog mnjenja, kao i podizanja potrebnog morala i potstreka kod naših drugova.
v) Da će drug Staljin naš pokret i borbe posle završenog rata u svemu podržavati na političkom polju.
g) Čak šta više skreće nam pažnju i jednovremeno preporučuje, da cilj naše borbe i propagande isključivo bude konstruisan protiv organizacije Mihailovićeve radi potlunog uništenja tog pokreta. Ovo utoliko pre treba učiniti, pošto će jugoslovenska komunistička partija posle okončanja rata imati važan zadatak kao glavni centar na Balkanu, o čemu će ovo vođstvo blagovremeno dobiti za to potrebne direktive i uputstva direktno od strane NKVD-a.
Na kraju upozoravam sve partizanske komandante i polit. kome-sare da se bezuslovno imaju u celosti po svim iznetim tačkama u ovoj naredbi najstrožije pridržavati, tj. postupati i pokoravati se istoj da u buduće komandanti traže ma kakvo u duhu iste objašnjenje uzimajući u obzir gubljenje za to u vremenu i da je za dalji opstanak naše organizanije vezana i sudbina celokupnog Balkana. Potpisati će lično s’ vremena na vreme kontrolisati i uveravati se na licu mesta da li komandanti u potpunosti postupaju po izdatim direktivama u vezi ove naredbe i ako u krajnjem slučaju budem utvrdio da zaisga pojedini komandanti stvar sabotiraju sa tolerancijom u korist Draže Mihailovića i njegove organizacije, za takvog komandanta ima da usledi isključivo smrtna kazna.
Mi imamo prečišćen plan po kome idemo i od koga ne otstupa-mo ni za jednu tačku.
Prijem ove naredbe s’ pozivom na gornji strogo pov. broj putem sigurnih kurira potvrditi, a komandanti po prijemu k’ znanju lično imaju da je zapale.
Smrt fašizmu, sloboda narodu.
p.z. Vrhov. Part. Komandanta
.Nač. Štaba Đen. štab. Puk.
A. JOVANOVIĆ
Neki su ulazili, ali većina nije htela, pa su optuživani za „privrednu sabotažu“ i
osuđivani na višegodišnju robiju. Uz to je, kao sporedna kazna, sledila konfiskacija
celokupne imovine. Tako su Kazneno-popravna gradilišta dobijala besplatnu radnu
snagu, a SRZ besplatnu zemlju i poljoprivredni inventar. Vladimir Dedijer u svojoj
knjizi „Izgubljena bitka Josifa Visarionoviča Staljina“ kaže: „Na dan 1. 1. 1949. u
Jugoslaviji je bilo 1.318 seljačkih radnih zadruga, a već decembra iste godine 6.492 ili
328.849 domaćinstava“. Može se zamisliti kako je, i na koji način, postignut taj
„uspeh“.
Svetozar Vukmanović-Tempo, u jednoj izjavi 1989. godine, govoreći o
seljačkim radnim zadrugama, kaže: „Bio je to nesrećan potez kojim smo hteli da
dokažemo da smo veći staljinisti od drugih zemalja realnog socijalizma“.
I Josip Broz, u razgovoru sa Dedijerom 1. 7. 1952., kaže: „Mi smo kapitalnu
grešku napravili što smo pošli ruskim putem u stvaranju zadruga, drugo ime, a metod
isti“. Na Dedijerovu primedbu da u Jugoslaviji nije bilo Sibira, Tito kaže: „Bilo je,
dole, na terenu, svašta. Da smo imali Sibir, slali bismo ljude tamo“. („Kulaci“ su
verovatno „krivi“ što su popunili sve zatvore i robijašnice, pa su drugovi morali da
smisle za ibeovce Goli otok.)
Možda kao krunski dokaz da su pojačane represije prema selu i seljacima bile
prvenstveno u cilju dodvoravanja razgnevljenom „drugu“ Staljinu, govori i sledeći
podatak: Staljin je umro 4. marta 1953., a samo osam dana posle njegove smrti, 12.
marta, Savezno izvršno veće je usvojilo predlog Zakona o amnestiji „privrednih
sabotera“. Taj zakon je Skupština Jugoslavije usvojila već 21. marta. Amnestirani su
svi „kulaci“ od daljeg izdržavanja kazne, ali im nije vraćena konfiskovana imovina.
Državne vlasti ni tada nisu htele da priznaju da su ljudi u 99 posto slučajeva nevino
robijali, nego je ispalo da im je velikodušno oprošten deo kazne. Samo su dva
poslanika, Radovan Mijušković i Miloš Moskovljević, bili za to da se amnestiranima
vrati konfiskovana zemlja. Kolika je to, tada, u to vreme, bila poslanička hrabrost
neka ukaže podatak da je tek sada, posle 37 godina, to pitanje došlo na dnevni red.
„Argument“ za nevraćanje zemlje je bio, da su „kulaci“ bili krivi i da bi to bila šteta
za seljačke radne zadruge, koje su dobile tu oduzetu zemlju.
Međutim, bez obzira na „miraz“, SRZ nisu mogle da prežive, pa je ubrzo i taj
staljinistički izum otišao u „muzej gluposti i nesreće“. Ali je zemlja, umesto da bude
vraćena vlasnicima, „udata“ u takozvani društveni sektor. A „kulaci“, čak i njihovi
unuci, i do dan danas vuku „rep“ i dogodi se, recimo, da nekom mladiću, kada
konkuriše za vojnu školu ili onu za unutrašnje poslove, DB prikači „zavičajnu
karakteristiku“ – da mu je deda osuđivan kao „privredni saboter“.
Najveće represije prema seljacima vršene su, bez sumnje, u Vojvodini. Nešto
„bolje“ je prošla „uža“ Srbija i Slavonija. Kazivanja svedoka govore da je represija
bila i na Kosovu i Metohiji, bez obzira da li su tamošnji seljaci nosili keče, šajkaču ili
crnogorsku kapu. Naročit cinizam; od Šiptara je, recimo traženo da predaju određenu
količinu svinjske masti.
Pored svih nedaća i obaveza u Crnoj Gori je, kao „pride“, sprovođeno
uništavanje koza.
Istraživanja „zelenog terora“ nad seljacima u Slavoniji pokazuju da su represije
bile „etnički čiste“: Hrvate su maltretirali Hrvati, a Srbe Srbi. Znatno blaže represije
sprovedene su u Sloveniji.
U našim pričanjima i ispovedanjima „kulaka“ i „aktivista“ videće se da je,
stvarno, „dole rađeno svašta“. Počev od noćnog uznemiravanja, preko batinanja,
čupanja brkova, gušenja u pregrejanim prostorijama (ključaonice su zaptivali voskom
da ne uđe ni dah kiseonika), držanja ljudi golih u ledenim podrumima… sve do
prženja „kulačkih“ vratova vrelim gvožđem i davljenja u bunarima. Na robiju je išlo
istovremeno i po troje iz kuće. Dosta „kulaka“ nije izašlo živo iz ruku Udbe, a skoro
niko neoštećenog zdravlja. Oni koji su umrli u robijašnicama, tamo su i ostali, a da im
se najčešće ni grob ne zna.
Prema jednom podatku, samo kroz KPD Zabelu prošlo je, do sredine 1951.
godine, 86.000 „žitara“. Odatle su oni raspoređivani na razna kazneno-popravna
gradilišta: Kostolac, Dečane, Peć, Novi Beograd, Slavkovicu, Buljkes, Knićanin…
Dovođeni su čak u Slavonski Brod, na izgradnju autoputa „Bratstvo i jedinstvo“. A
gde su KPD Niš i Sremska Mitrovica, i sijaset „sitnih“ logora, koje će pominjati naši
sagovornici!
U Moravcima,
juna 1991. D. Božić
Pasje Gorblje.
https://www.youtube.com/watch?v=PFd6Q_zpw2A
Druze Tito gdje je nase Zito?
http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/03/article-09.html
Има ли у том филму да је по одобрењу ДМ његов командант Јово Шкава 17. новембра 1941.г. предао немцима на превару заробљено 261 партизана у Ваљеву. (И ако су до тада још увек били у заједничким акцијама против Немаца, Богатић, Лозница…) Има ли да је у децембру Дража почео легализацију својих одреда код Недића, а постепено и код Немаца. У једном извештају командујућег генерала Србије Бадера, од 20. јануара 1942. записано да је Недићева жандармерија са немачким одобрењем снабдела 72 официра и 7693 четника са 77 пушкомитраљеза, 196 пиштоља и 1867 бомби.Део Дражини одреда се легализује. Одред поручника Предрага Рајковића је у Чачку са Немцима и поред Немца Фрикеа, комадант Чачка. Дража одаје Ранковићу признање и на његов извештај бележи: „Одличан рад“ . Током 1942 и 1943. године легализација четника у Црној Гори и Далмацији је код Италијана узела велике размере. У битци на Неретви четници добијају од Италијана “ храну и џебану“ , чак и падобранима из авиона им бацају храну и муницију, превоз четника окупаторским камионима. Генерал Лер обавештава вишу команду да је “ дао четницима 30 000 метака.“ а Дражин комадант Војислав Лукачевић обавештава да су му Немци дали 12 сандука муниције….У тој операцији четници су у истом строју са Немцима и Италијанима. У јесен 1943. године Немци и четници склапају велики број споразума о сарадњи и заједничким борбама против Народноослободилачке војске међу којима су комаданти бригада и одреда четници: пуковник Јеврем Симић мајор Војислав Лукачевић, Љубо Јовановић, Никола Калабић пуковник Драгутин Кесеровић, ппук. Јанко Митровић, капетан Милан Чачић. Сви ти споразуми су предвиђали заједничке борбе, снабдевање четника од стране Немаца муницијом и храном, лековима и лечењем рањеника. Од новембра 1941.до септембра 1944.г. закључено је 19 споразума и сви су имали одредницу „трајности“ Немци и четници су водили преко 128 здружених операција против НОВ Југославије. Све те споразуме Дража је одобравао. Примера ради, наводим податак да је командант Лимских четничких одреда мајор Војислав Лукачевић, у позну јесен 1943.године добио писмену похвалницу немачког пуковника Ремолдс за успешну борбену сарадњу. Ту немачку похвалницу Лукачевић је имао у џепу кад је био један од Дражиних делегата на венчању краља Петра другог,априла 1944.у Лондону…У априлу 1944. генерал Фелбер немачки командант Србије у својој наредби даје задатке четничким корпусима. Сем преговора са Немцима 11.новембра 1941.у Дивцима, Дража се састао са мајором Рудолфом Штеркером, емисаром Хермана Нојбахера, представником Министарства спољних послова Рајха у Србији.: Први пут у с.Рошцима код Чачка, заједно са америчким пуковником , и обавештајцем Мак Дулом: други пут у с. Драгинцу код Лознице; трећи пут у Средњем.новембра 1944. и четврти пут у Вучјаку у Источној Босни, априла 1945.. Аутор овог коментара 50 година је проучавао четнички покрет. Мало ли је. Али ово је само делић тога .Ово у филму нема јер га је писала историја.
Аутор овог коментара је комуњара која промовише титоизам за шта је добио огроман новац од титоистичке државе. Ниједна једина реч ових глупости није тачна. Ниједна.
Ima sve ima,kao je Tito sredjivao Davorjanku a vi cekali da delegacija udje kod njega pa ga nijeste smjeli prekidati dok ne zavrsi posao ka ujedinjenju.
Ima tu sve posteno sto se radilo,od placke do seksa i ubistva istih djevojaka posle toga seksa ako su ostale trudne.
Drzava na krvi Srba dobijana 1918, a na kurcu zaradjena 1945,pa je i zavrsila u kurvanju sviju kako je bilo za ocekivati!
Potpukovnik Miloš Radojlović je maja 1944. godine pisao komandantu smederevskog korpusa da je narod naplašen i bega od četnika, te je od njega tražio izjašnjenje u vezi sa klanjem i terorisanjem naroda u smederevskom kraju.
„Na osnovu izloženog dostavite mi izjašnjenje u sledećem:
1. — Zašto je noću 3/4 maja t.g. zaklan seljak Pantić iz sela Seone od strane odreda p.poručnika g. Pavlovića bez sudske presude?
2. — Zašto je 3 maja t.g. tučena Živana Pantić stara 50 godina od strane jedne dvojke p.poručnika g. Pavlovića?
3. — Zašto je 3 maja t.g. tučena Zagorka Pantić iz sela Seone od strane jedne dvojke, tako da i danas ima modrice po celom telu što sam se lično uverio?
4. — Zašto je zaklana od strane odreda p.poručnika g. Pavlovića žena Rosa unuka Jevrema Milica iz Seone noću 3/4 maja t.g. bez presude prekog suda?
5. — Zašto je Ljuba Milić invalid bez desne ruke iz sela Seone 3 ovog meseca pre podne batinan na njivi gde je radio, od strane jedne trojke, a zatim kada je doteran kod p.poručnika g. Pavlovića Žike batinom su mu provalili lobanju, previli i pustili kući?
6. — Zašto je opljačkan od strane vojnika p.poručnika Pavlovića Žike seljak Ljuba Milić iz sela Seone 3 ovog meseca sa sledećim stvarima: 3 anterije, 3 fermena, deset košulja, i 3 konbinezona ženska, koji su docnije vraćeni?
7. — Zašto krađene anterije nose vaši komandanti brigada, kao na primer komandant 9 brigade, to narod vidi i kaže da smo Dražini pljačkaši, na taj se način ruši ugled organizacije?
8. — Dostaviti spisak lica kome su dodeljene anterije i košulje?
9. — Zašto je komandant 9 brigade pretio ukućanima Ljube Milica, da će ih sve poklati ako što pričaju o odnetim stvarima. Zar se tako ponašaju Vaši komandanti Brigada?“
(Miloš Radojlović)
Нема у филму зато што си заслепљен комунистичком идеологијом користио комунистичку архиву и изворе,све што си написао је оптужница са монтираног суђења ђенералу.
vječan je Draža i Ravnogorski pokret
Vječan, ali na smetlištu istorije.