Централна банка у Кијеву не зна где су испариле полуге након обарања режима Виктора Јануковича. – Богата налазишта у Донбасу
У трезору Централне банке Украјине више да готово и нема злата, открила је прошлог петка у интервјуу ТВ станици Харкив украјинска гувернерка Валерија Гонтарева, додајући да при томе није јасно гдjе је злато отишло. „У сваком случају, остало је нешто полуга, које представљају око један одсто државних резерви.”
Шта се десило са украјинским златом после обарања режима Виктора Јануковича 22. фебруара ове године? Према подацима ММФ-а и Светског савjета за злато, Украјина је у фебруару ове године располагала са 42,3 тоне злата, што је представљало осам одсто укупних државних резерви. Додуше, бивши гувернер Централне банке Украјине Сергеј Арбузов тврдио је у то вријеме да земља има 21 тону злата резерви.
Према ММФ-у, Украјина је у октобру располагала са 26,1 тоном злата.Ако је вјеровати информацијама ММФ-а, поставља се питање шта се од фебруара до октобра ове године десило са 16,2 тоне украјинских полуга и колико заправо Украјина сада има злата.
Расположиве информације о судбини жутих полуга Кијева током ове године контрадикторне су.
Почетком марта украјински портал „Искра” извјестио је о мистериозном ноћном маневру на аеродрому Бориспољ.
„Ноћас око два сата иза поноћи, нерегистровани транспортни авион одлетео је са аеродрома Бориспољ. Према званичницима аеродрома, пре полетања авиона, четири камиона и два карго-минибуса без таблица стигли су у ваздушну луку. Из њих је изашло петнаест људи у маскирним црним униформама и панцирима, понеки међу њима наоружани машинкама. Ти људи укрцали су у авион више од 40 тешких сандука”…
Ако је вијест „Искре” и била тачна, она није подигла прашину. Тек, у понеким дјеловима глобалног медијског простора од зимус бујају спекулације о томе шта је могло бити у дотичним сандуцима и куда је „то” могло да отпутује.
„Једна од теорија јесте да је Украјина одлучила да измјести златне резерве у САД убрзо након државног удара, а након сусрета премијера Арсенија Јацењука са америчким лидером Бараком Обамом”, извијестила је ових дана Раша тудеј.
Друга теорија о судбини двадесетак тона злата јесте да је Кијев јесенас – у вријеме рекордно ниске цијене злата (најниже од октобра 2008. године) –дискретно продао дио полуга.
„Земљи је требала готовина”, лаконски објашњава за агенцију Блумберг Брајан Лејси, професор Тринити колеџа у Даблину.
Колико у априлу ММФ је најавио да ће Украјини у следеће две године ставити на располагање кредитну линију од 17 милијарди долара. У мају је претходни гувернер Централне банке Украјине Степан Кубив најавио да ће Кијев од прве транше кредита ММФ-а купити злато, да ојача резерве.
Украјина је данас на ивици финансијске катастрофе. У земљи стањених златних резерви, пресахлог буџета, са великим ратним и социјалним издацима, национална валута гривнадевалвирала је од љетос 100 одсто. Гувернерка Гонтарева подсјетила је ових дана да је суноврат гривне убрзан након ескалације оружаних сукоба у Доњецком басену.
Сукоби у Донбасу и уопште на истоку Украјине можда и нису повезани само са питањем самоопредељења тамошњег становништва.
„Украјински геолошки комитет процјењује да у земљи постоји најмање 200 налазишта злата, поједина међу њима имају и преко 100 тона жутог метала. У области Карпата Украјина располаже са око 400 тона златних резерви, док је у Доњецку око 500 тона злата. Сматра се да одређене резерве злата постоје на Криму и Дњепропетровској области”, наводе руски извори.
Колико лане Украјина је била на листи 50 држава са највећим златним резервама на свијету. Ове јесени Централна банка у Кијеву и не зна гдје је дио државних резерви. Што се рудника злата у Доњецку тиче, њих данас мало ко спомиње.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
