Где нестаде реч?!
Михаило Меденица
Пишњ: Михаило Меденица
Где нестаде реч?!
Куд се деде?!
Све је била реч и реч је била све!
Србин је био реч, најтврђа!
Глава се давала за реч.
По речи смо се познавали.
Вредели смо колико је вредела реч.
Ниси имао у њивама и ливадама, но у речи!
Богат си био колико ти је била ваљана реч.
Реч је била Србину претходница.
Планине си могао да повијеш ко откосе том речју.
Да уставиш реке.
Да разданиш пре сванућа.
<
Могао си о реч Србинову да упрегнеш волове и ореш камењаре.
Векови су се гнездили у њој.
Векови су ко птићи стасавали у речи Србиновој, бре!
Кад Србин да реч- дао је све, и не жали!
Међу хиљадама незнаних гробова могао си по речи познати Србинов- ко поносита удовица је ћутке стајала над њим.
Без јаука и лелека- за човеком од речи се не тугује но га славиш, јер за ким остала је реч- остало је све!
Дао је главу да не погази реч! По речи ће га, а не по глави, Господ и познати и призвати.
Еее, шта је била реч у Србина, могао си сено сађенуту о њу; надгласати гром; натпевати ветрове; надиграти звездано коло…
Србин је на реч подигао Дечане, а данас једва гузицу, ако баш мора.
Реч се даје у најам, под кирију, у надницу, у робље…
Даш реч- ко да си пар подраних гаћа дао…
А, били смо реч, и реч била је Србин.
Куд се данас деде?!
Колико вредимо ако су нам гузице највеће задужбине?
Два у један
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
