Газиводе као параван: Да ли НАТО прећутно подржава тзв. приштинску војну експанзију на север КиМ?
1 min read
Getty © Anadolu / Contributor
Из трагедије у Газиводама родио се нови безбедносни преседан: Тзв. КБС под пратњом Кфора на северу КиМ. Да ли је у питању потрага или покушај војне инсталације? И шта је стварна улога НАТО-а у овом „тихом маршу“ приштинске паравојске?
Анализирајући најновије догађаје у јужној српској покрајини, поставља се једно суштинско питање: Да ли је трагедија младића који је скочио у језеро Газиводе само изговор за паравојни продор тзв. косовских безбедносних снага (КБС) на север Косова и Метохије?
У пратњи Кфора и косовске полиције, припадници КБС – формације коју Србија, као и Резолуција 1244, не признају – појавили су се јавно на северу покрајине. Овога пута, званично, због акције трагања и спасавања. Међутим, стварност на терену, реторика из Приштине и мук из Брисела отварају сумњу: да ли је ово само увод у дугорочни план милитаризације српског севера?
Операција спасавања — или операција навикавања јавности?
Према формалном објашњењу Кфора, распоређивање КБС-а било је „условљено специфичним безбедносним захтевима“, а дошло је након што је локална полиција признала да нема капацитете за овакве потраге. Управа за ванредне ситуације Приштине представила је ангажовање као хуманитарну интервенцију. Међутим, оно што прати операцију није само трагична потрага, већ опасна симболика.
Војни аналитичар Андреј Млакар за РТ Балкан истиче да се овде ради о опасном преседану који КБС-у отвара врата трајног присуства на северу:
„Ово је класичан пример како се траума или ванредна ситуација користе као оправдање за трајну промену безбедносне конфигурације. Подсећа на хрватски сценарио из 90-их – најпре специјалци, онда базе“, упозорава Млакар.
Подсећамо, по договору Тачи–Расмусен из 2013. године, сваки улазак тзв. КБС на север мора бити уз претходну сагласност Кфора и уз консултације са локалним српским властима. Ни једно, ни друго се овога пута јавно није догодило. Приштина је тако поново прекршила споразум, а Кфор – уместо да то спречи – постаје саучесник у промени терена.