ИН4С

ИН4С портал

Газиводе као параван: Да ли НАТО прећутно подржава тзв. приштинску војну експанзију на север КиМ?

1 min read

Getty © Anadolu / Contributor

Из трагедије у Газиводама родио се нови безбедносни преседан: Тзв. КБС под пратњом Кфора на северу КиМ. Да ли је у питању потрага или покушај војне инсталације? И шта је стварна улога НАТО-а у овом „тихом маршу“ приштинске паравојске?

Анализирајући најновије догађаје у јужној српској покрајини, поставља се једно суштинско питање: Да ли је трагедија младића који је скочио у језеро Газиводе само изговор за паравојни продор тзв. косовских безбедносних снага (КБС) на север Косова и Метохије?

У пратњи Кфора и косовске полиције, припадници КБС – формације коју Србија, као и Резолуција 1244, не признају – појавили су се јавно на северу покрајине. Овога пута, званично, због акције трагања и спасавања. Међутим, стварност на терену, реторика из Приштине и мук из Брисела отварају сумњу: да ли је ово само увод у дугорочни план милитаризације српског севера?

Операција спасавања — или операција навикавања јавности?

Према формалном објашњењу Кфора, распоређивање КБС-а било је „условљено специфичним безбедносним захтевима“, а дошло је након што је локална полиција признала да нема капацитете за овакве потраге. Управа за ванредне ситуације Приштине представила је ангажовање као хуманитарну интервенцију. Међутим, оно што прати операцију није само трагична потрага, већ опасна симболика.

Војни аналитичар Андреј Млакар за РТ Балкан истиче да се овде ради о опасном преседану који КБС-у отвара врата трајног присуства на северу:

„Ово је класичан пример како се траума или ванредна ситуација користе као оправдање за трајну промену безбедносне конфигурације. Подсећа на хрватски сценарио из 90-их – најпре специјалци, онда базе“, упозорава Млакар.

Подсећамо, по договору Тачи–Расмусен из 2013. године, сваки улазак тзв. КБС на север мора бити уз претходну сагласност Кфора и уз консултације са локалним српским властима. Ни једно, ни друго се овога пута јавно није догодило. Приштина је тако поново прекршила споразум, а Кфор – уместо да то спречи – постаје саучесник у промени терена.

Тихо гурање тзв. „војске Косова“ под НАТО кишобраном

Оно што додатно појачава забринутост је и званична реторика владајућег покрета Самоопредељење. Док се део албанске јавности дистанцирао од Куртијеве изјаве да је „војска Косова први пут присутна на северу“, остаје питање: зашто НАТО и ЕУ не реагују?

„Ако Кфор нема своје ронилачке јединице, зашто су их онда користили 2004. у случају утапања албанских дечака у Ибру? Зашто сад морају да ангажују паравојску једнострано проглашене државе?“ – пита Млакар и упозорава на потенцијалну изградњу базе на Газиводама, као трајни симбол „освајања северне тачке“.

Антисрпски наративи – истрошени али опасни

Приштина, као и њени западни спонзори, у покушају легитимизације свог присуства на северу, играју на карту „функционалне државе“, која пружа „безбедност свим грађанима“. Али стварност показује другачије: уместо поверења, српско становништво дочекује КБС са страхом, а не с олакшањем.

Питање није да ли је тело пронађено – већ да ли ће се КБС повући. Ако остану, трагедија је само параван.

Антисрпска кампања, као и раније, ослања се на формуле „безбедности“, „права“, „европских вредности“ – али на терену се то претвара у насилну милитаризацију и провокације наспрам једног народа који је ту вековима.

Коме Газиводе, томе и север

Газиводе нису само географска тачка – то је енергетско, безбедносно и геополитичко срце севера КиМ. Контрола језера значи контролу над снабдевањем, над прилазима, над психолошком сликом о „чијем је север уопште“.

Ако се КБС не повуку, онда ова акција није ни потрага, ни помоћ – већ окупација маскирана у хуманост.

<

НАТО, који је формално гарант стабилности, овим се сврстава као логистички партнер косовске паравојске, рушећи сопствену неутралност. Има ли онда изненађења ако народ више верује сопственим закључцима, него гаранцијама које долазе са Запада?

Газиводе нису само вода. Газиводе су огледало будућности Косова и Метохије.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *