Не можете очекивати да продајемо гас за џабе, упозорио је Алексеј Милер, након објаве да Гаспром Украјини повећава цену гаса за 44 одсто.
И док је званични Кијев трпељиво одреаговао на ову драматичну вест из Гаспрома, Брисел се истим поводом подигао на ноге, док је Вашингтон упозорио да „енергенти не треба да се користе као оружје“.
Украјина, која је енергетски апсолутно зависна од Русије, прије новембарске кризе је гас из сусједства плаћала око 400 америчких долара за 1.000 кубних метара.
Гаспром је након одлуке Јануковича да не потпише трговински споразум са ЕУ оборио цијену гаса на 268,5 долара, с тим да се овај договор квартално преиспитује, пише Политика.
Најновија одлука Гаспрома уследила је након препоруке ММФ-а Кијеву да – у циљу добијања између 14 и 18 милијарди долара кредита од Бретон Вудс институције – од 1. маја подигне цијену гаса у јавној потрошњи за 50 одсто.
„Нова цијена гаса од 385,5 долара је потпуно очекивана“, оцијенио је Андреј Коболев, нови шеф Нафтогаза, државне енергетске компаније Украјине, која – према подацима америчке ЦИА – иначе троши око 53,16 милијарди кубних метара природног гаса годишње. И, док се Коболев спрема на пут у Москву ради преговора о даљем снабдијевању руским гасом, представници Европске уније већ су се у Бриселу сусрели са шефом Гаспрома.
Гинтер Етингер, европски комесар за енергетику, и Франк-Валтер Штајнмајер, њемачки министар иностраних послова, по хитном поступку угостили су Милера, коме је до прије неки дан из Брисела пријећено да ће се наћи на листи „санкционисаних особа” због припајања Крима Русији. „Велики број питања која се тичу билатералне сарадње“, званично је насловљен дневни ред састанка, за који Ројтерс истиче да није прецизирано када се тачно десио.
Иза саопштења да су обје стране изразиле жељу за задржавањем „узајамно добрих односа“, вођен је у ствари опсежан разговор о „питању безбједности испорука руског гаса у Европу“.
Интерес Европљана за журни разговор са Милером, као и њихова забринутост, у контексту нове цијене гаса за Украјину очигледни су. Са једне стране, ЕУ из Русије набавља трећину гаса на домаћем тржишту – половина од те количине допрема се преко Украјине, гдје је у међувремену за 10 одсто подигнута цијена транзита стратешке сировине.
Са друге стране, датум објаве одлуке Гаспрома о рекордном повећању цијене гаса Украјини више је него симболичан.
Наиме, 1. април је по правилу термин када у Украјини почиње пуњење подземних складишта гасом. Убризгавање гаса у та складишта у Украјини већ годинама је деликатна тема, истичу агенције.
Континуирани транзит руског гаса ка Европи зависи, наиме, од нивоа сировине похрањене у украјинским складиштима, што је 18 чланица ЕУ осјетило на својој кожи 2009. године због ондашњег спора Москве и Кијева око висине „енергетског дуга”.
Европљане овог прољећа не брине толико што је руски премијер Дмитриј Медведев запријетио да ће од Кијева тражити повраћај свих досадашњих субвенција.
Брисел више стријепи од чињенице да је Гаспром још раније утврдио да количина руског гаса у подземним складиштима у Украјини треба да буде 19 милијарди кубних метара да би се обезбиједио континуирани транзит сировине за испоруке Европи.
Авај, тренутно се у украјинским складиштима налази само 7,2 милијарде кубних метара гаса! Транзит руског гаса Европи преко Украјине у овом тренутку више је него под знаком питања. Наиме, уз важеће цијене руског гаса за Украјину за пуњење складишта у тој земљи биће потребно обезбиједити између 3,6 и 4,6 милијарди америчких долара, преносе руске агенције.
Ко ће тај новац обезбедити и одакле?
Амерички државни секретар Џон Кери апеловао је, на састанку Савјета за енергетику САД и ЕУ, да „енергенти не треба да се користе као оружје”. Керијев апел услиједио је након што је Гаспром осјетно подигао цијену гаса за Украјину, а амерички Конгрес усвојио закон о милијарду долара помоћи Кијеву.
Прва транша кредита ММФ-а Кијеву, у очекиваној висини од око три милијарде долара, би, према најавама, могла да буде исплаћена током априла.
Најновијим потезом Гаспрома, даље пуњење украјинских складишта руским гасом и непрекинути транзит те сировине за Европу зависиће од прагматичности друге стране.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
