Галијашевић: Једина оријентација на Западу је – тоталитаризмом на пандемију

Пише: Џевад Галијашевић

Мало ко није гледао филм Горана Марковића „Вариола вера“ и кроз културни а партијски дискурс, овог култног филма, могао понешто научити о епидемији.

Прича почиње прије пола вијека, у доба, када Предсједник СФРЈ Јосип Броз Тито договара са кацеларом Њемачке Вили Брантом, претварање ратне одштете, у нуклеарну електрану Кршко коју ће градити америчка компанија Вестингхаус, на граници Словеније и Хрватске. И успут, се проглашава епидемија богиња која је годину раније харала Европом.

Према званичном документу, СЗО, насловљеном „Епидемиолошки аспекти малих богиња у Југославији“, који потписују С. Литвињенко, Б. Арсић и С. Борјановић, тврди се да је ту неку, велику или малу болест, на простор Југославије донио са хаџилука из Меке Хоти Ибрахим из Дањана код Призрена.

Посјетио је Хоти, са још 24. хаџије, и исламска мјеста у близини Басре и Багдада, гдје су тада примијећни случајеви заразе. Вратио се кући 15. фебруара 1972. и разболио, иако је у децембру 1971. био уредно вакцинисан.

Већ сутрадан је „Глас Америке“ објавио вјест да ће Титова Југославија читаву наредну недељу, све до 22. марта, бити у карантину.

„Опасна“ болест заразила је, тек, 175 људи у цијелој СФРЈ, а 35 их је умрло.

Тада су у СФРЈ завладали страх, паника и редови за вакцину међу становништвом, па је од 22 милиона Југословена, вакцинисано њих 18 милиона.

Епидемија је званично трајала до 30. априла и „декретом“ је проглашен њен престанак да би се прославио „рођендан Друга Тита“, 25. маја и спасила туристичка сезона.

Вирус великих богиња је искоријењен у људској популацији 1977. године али је сачуван у лабораторији.

Иако је вакцина откривена још 1796. године, била је то задња тзв. епидемија великих богиња у Европи. Истовремено, партијски врх, никада није образложио своју одлуку о проглашењу епидемије, у којој је само 175 људи заражено, али – држава је била таква.

У њој политичке одлуке није требало правдати.

Паралелно са значајем имунизације и револуционарном улогом вакцине у искоријењивању великих, опасних и смртоносних зараза, развијала се фармацеутска индустрија. Профит је био све већи и значајнији, док није постао важнији од самог здравља, коме је наводно, морала служити фармакологија.

Осамдесетих година, док је земља социјалистичког самоуправног социјализма, Југославија, проводила мјере за сузбијање „епидемије“, у Сједињеним Америчким Државама се почео развијати гигант фармацеутске индустрије Фајзер (Pfizer) који ће својим „ледено“ брзом, нестабилном и недовршеном вакцином, обиљежити период дириговане имунизације у доба актуелне епидемије Корона вируса.

Упркос доказаној склоности корупцији, подмићивању, лобирању за сумњиве и штетне лијекове властите производње, побједио је у међународној утрци за промоцију и продају вакцине.

Рејтинг је идентификован са величином корпорације и пропагандну лаж о доприносу здрављу људи није угрозило ни оно што је давно утврђено – Компанија Фајзер је десет година, од 1997. до 2007, подмиćивала, лекаре и високопозициониране здравствене званичнике у Хрватској, Русији, Србији, Чешкој, Италији, Кини… – на мито je даo милионе долара.

Пријаву против фармацеутске компаније поднијела је Комисија за вредносне папире САД, у доба када је она остваривала годишњи приход од 48 милијарди долара.

Случај, који је покренут још 2004. године, окончан је рјешењем из 2009. године у коме је констатовано да ова америчка фармацеутска компанија има устаљену праксу превара, подмићивања и обмањивања. Утврђена је обавеза Фајзера да плати рекордних 2,3 милијарде долара одштете због, како је објавио Пословни дневник Хрватске, подмићивања и прикривања нуспојава и пропагирања 13 изузетно штетних производа.

Компаније које су представљале Фајзер, добро су познате и данас: Bristol-Myers из Њујорка и Glaxo и AstraZeneca из Лондона. Све три компаније су сарађивале са властима САД у истрази.

Истрага је закључена признањима кривице двојице Фајзерових директора за продају и завршена је нагодбом.

Фајзер је стављен под петогодишњи надзор и контролу пословања и поступања. али су већ послије само три године (2012.) направили исте, криминалне активности.

Августа 2012. године Фајзер прихвата нагодбу и плаћање 60 милиона долара казне, због подмићивања љекара у неколико земаља, како би лијекови те компаније били привилеговани и лажно представљени као ефикасни и нешкодљиви.

Од 2003. SARS-KOV епидемије до 2012. и MERS-KOV, пропале пандемије, трајала је борба Фајзера за простор на коме ће под кринком имунизације остваривати енормни профит, корумпирати и ширити лажи.

Уплашени људи, са наметнутом сумњом у способност властитог, урођеног имунитета, журили су у прве редове за вакцинацију.

Наравно, у таквом сукобу, здравља и болести, све би требало да буде јасно.

Сваки догађај би у начелу морао бити јасан – његово разумијевање неупитно а одговор логичан и сврсисходан. Ипак, није то тако једноставно.

Сорошева медијска индустрија уз помоћ друштвених мрежа, окупила је лажне новинаре, људе без калибра и морала, осредњег знања, који ће објаснити природу нове стварности, грабећи мрвице на корпоративном буњишту.

Оно што обиљежава тај квази новинарски дискурс никада није била методологија, анализа, синтеза или реторичка дедукција, него лаж у гомили међусобно неповезаних цитата и фуснота, које могу подржати или осудити, било коју појаву, ма колико она била јасна.

Све књиге које умни људи имају и знање које су кроз живот сакупили, као подлогу стварном знању, ма како оно утемељено било, тек на телевизији дјелује увјерљиво и научно.

Предсједник Турске Реџеп Ердоган ту појаву назива – дигитални фашизам!

То површно, неаргументовано стајалиште, које се крије иза хрпе „важних радова“ и „снажних цитата“, како би потенцијалног конзумента затрпало мишљењем десетине аутора, и увјерило да је то што види као лични суд сељачића у новинарској униформи вишеструко и озбиљно, провјерен и потврђен став.

Право знање је потцијењено и нестало са видика, јер то што се данас сматра позорницом знања постало је компјутер, телевизор и врло мало штампа. Има то и наводни људски лик и понеко људско презиме, познато као: Сорош-Гејтс-Закерберг или Рокфелер-Ротшилд-Безос-Маск…

Стварна дилема није питање: или корпоративни профит или филантропија – него, како енормну пљачку и добит, сакрити испод лажног човјекољубља.

Људски род дугује Кјеркегору расуђивање о стрепњи, страху и премоћи зла а народној и епској свијести: храброст и спремност на суочавање.

Америчком предсједнику Џозефу Бајдену људи дугују много због иновативне идеје објављене на инаугурацији.

Идеја скривања лица од болести, најавила је нови концепт заштите здравља: “Сто дана под маскама“.

Политика закључавања друштва и дехуманизација – и у наредном периоду, тоталитаризмом против озбиљне болести, остаје једина оријентација на Западу.

Ко вјерује да зна истину о томе шта се дешава у научним лабораторијама корпорацијских антропоида и до које тачке је наука дошла, тај не може глобалне пљачкаше и моћнике, познатих имена, замислити и третирати као нормалне људе. Тема је привидно с ону страну здравља а у бити је с ону страну људског разума који постаје небитан и упитан у ери озбиљне болести.

Ријеч је о пандемији, о „корони“ и Операцији Ковид-19.

Говорили су у томе микробиолози, епидемиолози; јављали се генетичари и љекари са звањима, угледом и са нобеловим наградама за допринос на пољу медицине… И ништа – више их нема у јавности, њихов глас је угушен.

Добили су етикете, брутално су извређани, а о њима, све са фуснотама, пишу и раскринкавају их: Семир Мујкић, Сенад Авдић, Емир Зулејхић, Стеван Дојчиновић, Тијана Цвјетичанин, Мелиса Скендер… пљују их по разним медијским мрежама војно-пропагандних назива:Крик, Раскринкавање, Фактограф, Истиномјер, БИРН, али и на пијаним порталима „Комшићеве дрогиране Босне“, бившег недељника Државне безбједности .

Кад је ријеч о корона вирусу, тешко би се могло додати нешто што се већ не зна. То и није циљ. Прави повод писању ове анализе, лежи у чињеници да први пут, наше владајуће структуре у цијелом региону, нису трчале међу првима у ровове, овог диригованог друштвеног инжењеринга, па наши народи нису настрадали и нису жртвовани за идеју велике, глобалне операције.

Практично, само оно што се морале урадити – то се и урадило. Не више од тога.

О правилном односу власти која одбацује „прилику“ и алиби глобалне акције, да дисциплинује и мучи властити народ, свједоче и пресуде Уставног суда БиХ које буде вјеру у снагу друштвеног уговора и државног закона.

Уставни суд БиХ још је у априлу 2020. године донио одлуку којом проглашава неуставним налоге кризних штабова, код првог таласа пандемије којим се забрањује кретање особама старијим од 65. и млађима од 18. година.

А затим, Уставни суд БиХ је у предмету број АП-3683/20, на сједници одржаној 22. 12. 2020. године, утврдио и кршење права на „приватни живот“ из члана II/3.f) Устава БиХ и члана 8. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, те права на слободу кретања из члана II/3.m) Устава БиХ и члана 2. Протокола број 4. уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.

Уставни суд је пресудио да мјера ограничења кретања у ноћним сатима (на снази у Федерацији БиХ), те обавеза ношења заштитних маски, у затвореним просторима као и на отвореном (на снази у оба ентитета), представљају мијешање у основна људска права и слободе гарантоване Уставом.

Уведене мјере значе кршење права на приватни живот и на слободу кретања тим прије јер су мјере уведене од стране уског круга политичара, кризних штабова министарстава здравља, без судјеловања или одобрења највиших тијела законодавне и извршне власти у држави.

Чињеница да је три дана касније, у рубрици „политика“, ова пресуда критикована и протумачена као контрадикторна, на страницама глобалног а њемачког – Сорошевог микрофона, наводно угледног медија Deutsche Welle, открива важност оваквих, усамљених приступа и одлука.

Када трагично шуте уцјењене велике уставне демократије и када постоји мало разлога за похвале политичког система и власти у земљи, тада овај изузетак мора бити уочен и похваљен, ма колико то било тешко.

Зато захвалност и подршка: и даље, само тако… Без журбе… и полако.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: