Син некадашњег либијског лидера, Моамера Гадафија, пуштен је из затвора у Либану у којем је, пуних десет година, држан као талац у процесу рјешавања случаја који се догодио док је имао свега двије године.
Ханибал Гадафи је пуштен пошто је положио кауцију од 900.000 долара. Судбина Мусе Садра, имама из Либана који је прије пола вијека нестао док је чекао састанак са тадашњим либијским лидером, и даље је непозната.
Ханибал Гадафи, син некадашњег либијског лидера, нашао се ван затворских врата пуних десет година пошто га је једна од либанских фракција отела у сусједној Сирији и заточила надајући се да би његов живот могао представљати адут у истрази о нестанку имама Мусе Садра 1978. године.
– Ханибал је слободан и има пуно право да одлучи гдје ће наставити живот – рекао је неименовани либански званичник агенцији Асошијетед прес. Неколико дана раније, либанске власти одлучиле су да кауцију са 11 милиона смање на 900.000 долара и укину забране путовања за Ханибала Гадафија.
Кауцију су платили представници владе у Триполију на чијем се челу налази Абдулхамед Дбеиба.
Отмица и заточеништво Ханибала Гадафија
Група Либанаца отела је Ханибала Гадафија недалеко од сиријске границе, надајући се да би могли доћи до каквих ваљаних информација у вези са Садровим нестанком.
Ханибал Гадафи је, послије пада режима који је предводио његов отац, побјегао из Либије и добио азил у Сирији.
У тренутку када је Садр нестао, Ханибал Гадафи је имао једва двије године.
Истражитељи Хјуман рајтс воча су у неколико наврата тражили његово хитно ослобађање, наводећи да га либанске власти годинама држе у подземној ћелији без прозора, те да је током година заточеништва био изложен озбиљној психолошкој тортури.
Дипломатски притисци на либанске власти да ослободе Ханибала Гадафија загубили су се, некако, у сложеном замешетељству подјеле власти између бројних фракција у тој држави, у којој извјестан утицај има и покрет Амал, чији је Муса Садр био оснивач.
Нестанак Мусе Садра
Муса Садр је у Триполи допутовао шест дана прије него што је нестао, како би замолио тадашњег либијског лидера да искористи свој утицај и заштити шиитско становништво у Либану усред хаоса грађанског рата.
Посљедњи пут виђен је како улази у аутомобил либијске владе, од када му се, бар званично, губи сваки траг. Власти у Триполију су неколико дана касније саопштиле да је Садр из Триполија отпутовао за Рим, што је Италија одлучно демантовала.
У то вријеме, Муса Садр је већ био стријељан у једном од либијских тајних затвора.
О стријељању Садра је, одмах послије пада Гадафијевог режима, свједочио пуковник Абдел Монем ел Хуни, који је магазину Тајм 2012. године рекао да је шиитски лидер стријељан по директном наређењу либијског лидера.
Потомак је дуге лозе либанских свештеника који су, послије побуне против Отоманске империје, побјегли у Иран, гдје се Муса Садр и родио. Крајем педесетих Муса се – вратио“ у Либан гдје је учествовао у мобилизацији до тада прилично маргинализоване шиитске заједнице, што је на концу резултирало оснивањем покрета Амал, чији је лидер Набих Бери тренутно предсједавајући парламента те државе.
– Имам Садр пробудио је успаваног џина либанских шиита – говорио је касније Акил Хамија, који је током грађанског рата осамдесетих година био војни командант покрета Амал.
За свега неколико година, махом и због чињенице да је са лакоћом газио међувјерске границе, држећи повремено проповиједи и у хришћанским богомољама, стекао је углед међу припадницима свих конфесија и постао једна од најутицајнијих личности у тој злосрећној земљи.
Истовремено, често се сукобљавао са представницима палестинских организација, које су, преузимајући контролу над југом Либана, покретале нападе на Израел.
Садрова судбина, о којој је Гадафи годинама арогантно избјегавао да говори, изазвала је праву вјерску хистерију у Либану, гдје су у слиједу догађаја препознали детаље приче о – скривеном имаму – који је, према предању, нестао у деветом вијеку и чији ће повратак означити крај свијета и њихово спасење.
Од нестанка, прича о Муси Садру представљала је изузетно надахнуће за либанске шиите, због чега је, невољно, много година касније постао и један од симбола Хезболаха и покрета Амал, највеће шиитске политичке снаге у тој држави.
ДАН
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
