ИН4С

ИН4С портал

Француски адмирал 1876: Црногорци су српско племе, а Црна Гора херојско уточиште српског народа

1 min read
Црногорци су српско племе. Једва раздвојене уским појасом земље Србија и Црна Гора биле су некад дјелови једне државе. Држава Душана Силног простирала се од обала Јадрана до граница Тракије и од обала Дунава и све до границе Грчке, написао је у књизи Станица Левант истакнути француски адмирал Жан Пјер Журијан де ла Гравијер 1876. године.

Свети Петар Цетињски / Жан Пјер Журијан де ла Гравијер (Фото: wikipedia)

Црногорци су српско племе. Једва раздвојене уским појасом земље Србија и Црна Гора биле су некад дјелови једне државе. Држава Душана Силног простирала се од обала Јадрана до граница Тракије и од обала Дунава и све до границе Грчке, написао је у књизи Станица Левант истакнути француски адмирал Жан Пјер Журијан де ла Гравијер 1876. године.

Адмирал француске ратне морнарице истицао је истрајност српског народа, наводећи да их нису могли сломити напади непријатеља, па чак ни Османлија. Истиче да је 1389. година и даље рана за све Србе, али да их ни то није могло бацити у ропство.

И поред свих најезда Мађара, и навала Бугара, Срби су били господари Босне, Албаније и Македоније, кад ђеновски бродови искрцаше Муратову војску у Европу: нападнута од ових нових непријатеља, војска кнеза Лазара би готово уништена на Косову Пољу, 15. јуна 1389. Косовска битка остала је за сав народ српски велика корота, па ипак то није могло бацити у ропство овај народ, пише у књизи.

,,La Station du Levant“

Гравијер појашњава да је српска територија – Црна Гора била лишена сваког приступа мору и одвојена турском територијом од цијелог свијета, али да је ипак спашена од пропасти.

Посебан осврт даје династији Петровића, а владику Петра Првог назива великим наглашавајући да је ,,до ногу потукао“ турску војску.

,,La Station du Levant“

Династија Петровић дугује свој уплив, управо своју легитимност, једном великом владици (Петру Првом), који је педесет година управљао Црном Гором и који је, пошто је до ногу потукао Курсама Кара-Махмутову војску…, пише у дјелу.

Аутор је закључио ријечима којим поручује да је Црна Гора херојско уточисте српског народа.

,,La Station du Levant“

Жан Пјер Журијан де ла Гравијер (Jean Pierre Edmond Jurien de La Gravière) (1812-1892) био је истакнути адмирал француске ратне морнарице. Приступио је морнарици 1828. године, a 1859. постављен је за команданта ескадриле на Јадрану. Аутор је опсежних радова о историји и биографији морнарице.

Извор: La Station du Levant, Jean Pierre Edmond Jurien de La Gravière, E. Plon et cie, 1876

Прочитајте још:

Англикански свештеник 1862: Црна Гора припада српској раси која ће поново оживјети своју славу и моћ

Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

8 thoughts on “Француски адмирал 1876: Црногорци су српско племе, а Црна Гора херојско уточиште српског народа

  1. Имају Француз изгледа као да је имао ванбрачно дијете у црну нам гору…личи ми на једнога лопова и наркомана…
    СЛОГА БИЋЕ ПОРАЗ ВРАГУ!!!

    4
    10
  2. Samo mi nije jasno odkud vas u Staroj Hercegovini jeli Milogorci? Kako jadni mozemo biti izdajnici na svome? Pa vi tacno niste normalni.

    9
    12
  3. Morate naći nešto bolje, negatori. Slabo je to. Taj francuz je samo obavljao prljave poslove svoje vlade. Znamo kakav je odnos bio Francuske i ko je podržao nestanak crnogorske države.

    15
    19
  4. Veliki ljudi govore velike istine .ovaj general je bijo komandat na jadranu ,svjedok je petrovicke crne gore i nacionalnog opredeljenja crnogorskog naroda treba nastaviti objavljivati dokumenta o vjekovnom prisustvu srpskog naroda u crnoj gori.

    30
    21
  5. Od kada je, početkom septembra, objavljena, knjiga istoričara Dejana Ristića „Mitovi srpske istorije“, u izdanju „Vukotić media“, ne prestaje da privlači veliku pažnju kako u Srbiji, tako i u regionu i dijaspori.

    Evo jednig vlaskog autora koji razoblicuje stanje krezubog naroda sto ga lozase matija,dobrica i ekipa…

    19
    20

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *