Фрагменти о изазовима Европског простора
1 min read
Тероризам се бори са досадашњим поимањем јавног простора…
Процес контролисања јавног простора на кога би могао погубно дјеловати тероризам, мора рачунати на то да олако може прерасти у сȃм простор терора контроле која ће га сводити на безбједно двориште или терен по пропорцијама објектива камере.
Напросто, Европа се мора одупријети терористичком таласу који на менталном плану, њен јавни простор путем операције тоталног застрашкивања, полако претвара у пусти полигон над којим још једино лебди невидљиво присуство контроле. Дакле, без слободног простора, шта Европа уистину представља? Простор полицијског часа? Премрежени музеј који се може доживјети једино са провјерене дистанце?! Уз то, егзистирање јавног простора претпоставља да је тај простор слободан. У том смислу, тероризам је својеврсни покушај да се завлада поимањем јавног простора као таквог.
Тероризам на Западном тлу дјелује искључиво на оним про сторима које, рецимо тако, конзумирају туристи (универзални субјект): популарна шеталишта, мостови, тргови резервисани за масовна окупљања…
Европу доживљавамо као отворени простор понуде разних култура које изискују проучавање у – еманципованом, разложеном ходу. Класични европљанин представља енциплопедисту у шетњи! На тај начин, његово апсорбовање духа Европе одвија се путем перципирања јавног простора као организације која изњедрава биће мултикултуролошког.
У Европи, готово да је цјелокупни простор сажет у јавни простор који нуди културна добрȃ која у себи разлажу комбинаторику брзог пресјека ствари: Дантеова адреса, кафе башта коју су дадаисти промовисали, вјерски објекти који објављују дах религије и историје старе стољећима… Управо због тога, у случају да Европа од страха који изазива собом непредвидиви (дивље организовани) тероризам, свој јавни простор сведе на тачку неумољиве контроле, утолико ће апсолутно измијенити поимање простора као центра удружене слободе разлика.
Контрола јавни простор прекраја или га, с друге стране логистичког захвата, претвара у пустињу безнадежног. (Америка је у том случају засад сигурна, из простог разлога што је највећим дијелом празан простор налик оном скруженом око Лас Вегаса.)
Европа је, у првим редовима, идеја концентрације јавног простора који као такав презентује културу изблиза.
Доживјети Булевар као један од музејских ходника!
Неопходно је што прије повести дебату о заштити Европског јавног простора који ће се извести на онај начин да исти простор не изгуби ништа од своје слободне отворености.
Више се не води рат како би се простор освојио, већ како би се над њиме успоставила трајна контрола. Тако, у савременом освајању стратешких простора, добијамо владавину путем полиције, и владавину изведену из страха од тероризма која се објављује у лику непрестано-невидљивог-теористичког-напада.
У борби против тероризма, Европском јавном простору пријети да се трансформише у – брз, прелазан, па и празан простор контроле, какви су они на аеродромима, жељезничким станицама и граничним прелазима.
Европски простор је израз мјешавине културних простора који се кроз град урбаном делтом уливају у тачку која образује центар-плац!
Тероризам дјелује из предграђа и простор културног епицентра настоји преточити у предграђе које, заиста, не нуди квалитет поређења.
Након што неки од јавних простора бива погођен терористичким актом (као што је то, нажалост, недавно био случај са Барселоном), тај се простор на специфичан начин изолује да би био насељен медијском пажњом која га региструје као крајње критичну тачку и жариште сукоба између Хришћанског просветитељаства и Исламског фундаментализма.
Међутим, шта ако већ живимо будућност у којој је терористички акт информација par excellence, док је јавни простор услед заштите од тероризма прерастао у простор терора контроле?!
…
(Слобода за Чађа!)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Бриљантан текст.
У ствари, текст који, пипут научног, објашњава појмове културе, цивилизације, и токова умјетности. Отуда је улица исти што и ходник. У Европским градовима живи се на улици једнако колико и у кући. Зато је Париз Париз. Живи се у Београду. Још нисмо чули да неко живи у стану, у Беодраду, итд….
Зар Ајфелов торањ није, истовремено и играчка и привезак, нешто што су некада, војници, правили од дрваца шибице. Дакле, она је већ препасла свој симбол. И Европа је прераска све своје границе.Европа је и свијест и подсвијест свијета. Зато се, прво, Европа мора ослободити, пистати слободна, да би била слободна и од терориста. Тероризам је цунами који је неко други изазвао, али његови таласи се разбијају о обале Европе.
И зато је баш она, Европа, та која мора кренути у неку „револуцију“, у „ренесансу“, обнову и мисли, и културе, и уоште.
Питање које попут баука кружи над Европом јесте, да ли ће Европа све те насртаје издржати, сво зло које је нахрупуло на њу. Хоће, одговор је, хоће, ако буде била свјесна зала које је сама писејала.