Фон Крамон Таубадел: Србија има исте еколошке обавезе као чланице Уније

Технички, за Србију као државу кандидата, овај нови закон намеће исте обавезе као за чланице Европске уније.

Основни принцип приступних преговора јесте да државе морају да потпуно пренесу и усвоје правила ЕУ до времена придруживања, каже за Данас Виола фон Крамон Таубадел, посланица немачких Зелених у Европском парламенту, упитана да ли се недавно усвојена одлука Уније да до 2030. смањи емисије штетних гасова за најмање 55 одсто у односу на нивое из деведесетих година на било који начин односи и на нашу земљу.

Европосланица напомиње да „ипак, прелазне мере и прелазни периоди могу да буду одређени под извесним условима и током ограниченог времена – нарочито у доменима где су неопходне крупне инвестиције“.

– За неопходно спровођење мера ЕУ обезбеђује финансијску подршку, на пример, путем претприступне помоћи. У прошлости, непрестано сам наглашавала у различитим приликама, укључујући прошле године у Србији, да амбициозни циљеви на нивоу ЕУ могу да буду остварени уколико активно укључимо наше суседство, и, наравно, поготово државе кандидате. То се такође односи на мере заштите климе, указује Фон Крамон Таубадел.

Говорећи на исту тему, Наташа Ђерег, координаторка Радне групе за Поглавље 27 (животна средина и климатске промене) Националног конвента о ЕУ, истиче за Данас да је нови циљ ЕУ да смањи емисије ГХГ (гасови са ефектом стаклене баште, прим. новинарке) за макар 55 одсто до 2030. године, у поређењу са нивоима из деведесетих година 20. века, „како је поручила председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, циљ који се односи и за земље Западног Балкана, јер је овај регион део Европе“.

– Од Србије, која је кандидат за чланство у ЕУ се нарочито очекује да у своје националне планове угради тај циљ, као што су Национални климатски и енергетски план, који је тренутно у изради и ажурирани национално намеравани допринос према Париском споразуму. То ће бити један од кључних показатеља привржености будућности у ЕУ. Србија, подсетимо се, тренутно има циљ смањења штетних гасова за 9,8 одсто до 2030, што никако није довољно амбициозно, а с обзиром на карбонску таксу која нас очекује, ово мора бити озбиљно упозорење доносиоцима одлука да су даља улагања у угаљ потпуно у супротности са климатским циљевима, са веома високим будућим трошковима како за карбонску таксу тако и за скривене трошкове за здравље становништва, наглашава Ђерег.

Портал Еуроњуз на енглеском језику пренео је да су лидери ЕУ и Европски парламент постигли споразум о „карбон неутралној Унији“ до 2050. и поменутом смањењу емисије штетних гасова до 2030.

Тим поводом Жоао Педро Матос Фернандес, министар екологије Португала, државе која председава ЕУ, изјавио је:“Веома смо срећни због провизорног уговора који смо постигли“. Како је истакао, „европски климатски закон је закон свих закона“, који успоставља оквир за климатска правила ЕУ у наредних 30 година.

Централно место владавине права

Владавина права и принципи основних људских права имају централно место у заштити животне средине и одрживог развоја, јер обезбеђују основе за унапређење еколошке политике, поручили су учесници овонедељне онлајн дебате „Екологија и владавина права“. Тај скуп организовали су Фондација Хајнрих Бел и београдска Канцеларија Савета Европе.

„Мере, након што буду усвојене, морају да буду примењене, а потом поштоване, како би се остварили жељени резултати, што је у складу са владавином права… Међународне конвенције, директиве и правила ЕУ, национални закони, регулативе и остала правила јесу најважнији инструменти за претварање начела у дело. Акције имају смисла само ако су ефикасне“, оценила је на дискусији Ана Бареира Лопез, директорка и правница из мадридског Међународног института за право и животну средину.

Извор: данас.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: