Фински угао: НАТО нас неће штитити у случају напада Русије

Како се наводи, ради се о томе да Финска није чланица блока, а истовремено, сарадња Русије са Алијансом свакако може да послужи као фактор обуздавања Москве.

Већ скоро три године Финска и Шведска су у саставу Уједињених експедиционих снага. Ова група за брзо реаговање под вођством Велике Британије осмишљена је да убрза и поједностави узајамну сарадње у кризним ситуацијама.

Међутим, пише Спутњик, ако Русија нападне Финску биће ријечи о сукобу великих размјера у ком би НАТО усмјерио своје ресурсе тамо гдје су најпотребнији.

„По логици ствари, НАТО би прво заштитио своје чланице, а Финска није једна од њих”, становиште је аналитичара Међународног центра за одбрану и безбједност у Талину Мартина Хурта.

Иста логика важи и кад су у питању Уједињене експедиционе снаге.

„Само по себи то је политичка одлука страна које су одлучиле да подрже НАТО, док је Финска одлучила да не приступи тој организацији, па земље које нису чланице блока немају иста права као сталне чланице”, објашњава ову тезу Хурт.

Што се тиче могућег сукоба Москве и Хелсинкија естонски аналитичар сматра да ту нема никаквих планова. Ако за заштиту Финске буде постојала политичка воља, за фактичку реализацију тог задатка би се нашли војни ресурси.

Фински политичари и представници војске су јасно ставили до знања да НАТО није обећао да ће штитити Хелсинки. Ипак, како наводе, у оквиру сарадње са Уједињеним експедиционим снагама постоји одређени фактор обуздавања.

„Показали смо да се можемо заједно борити. Сада је само потребна политичка одлука која се може донијети у року од једног сата”, сматра истраживач Института за спољну политику Чарли Салонијус-Пастернак.

„То води томе да ће потенцијални непријатељ у кризној ситуацији морати да мисли о томе да ли ће му се супротставити само финска авијација? Или и финска и шведска? Или ће се борити и против Финске, Шведске, као и целе авијације Уједињених експедиционих снага?”, сматра он.

Истовремено, Финска нема никакве политичке обавезе према Уједињеним експедиционим снагама, ако се занемари то да Хелсинки учествује у вјежбама и дискусијама.

Међутим, каква је ситуација с помоћи САД у случају да Русија нападне Финску? Одговор на ово питање зависи од политичке климе у Вашингтону, па чак и од тога, које ресурсе ће Американци одлучити да активирају у Европи.

„Подразумијева се да је Америка највећа војна сила на свијету, иако Вашингтон нема ресурса да помогне свим европским земљама истовремено”, наглашава Хурт.

Што се тиче мишљења да је Финска у јако добрим односима са НАТО колико је то могуће без ступања у блок, оно умногоме зависи од тачке гледишта.

„Одлуке доносе управо чланице одбрамбеног блока, а оне могу одлучити да не дозволе приступ земљама ван тог блока. Истовремено, ни Шведска ни Финска немају право гласа приликом одлучивања”, закључио је Хурт.

Прочитајте још:

Песков о Украјини: Ништа се није промијенило одласком Порошенка