Филозофски факултет обиљежава 115 година проучавања Византијског царства
1 min read
фото: Небојша Марјановић
Међународном конференцијом о студијама Византије Филозофски факултет Универзитета у Београду обележиће у понедељак и уторак 115 година Катедре и Семинара за византологију, треће по старости те врсте на свету. Како је најавила за наш лист др Јелена Ердељан, редовни професор Историје уметности и продекан за науку поменутог факултета, овај догађај окупиће 27 научника из Србије, Грчке, Кипра, Бугарске, Хрватске, Немачке, Русије, САД и Велике Британије. Поред проф. др Владе Станковића, са Одељења за историју и садашњег шефа Катедре и Семинара за византологију, на њему ће, између осталих, говорити професори Албрехт Бергер, с Универзитета у Минхену, и Марина Лукаки, с Универзитета у Атини.
Назив конференције је „Јединство у различитости: Аспекти централности и регионализма у византијском свету”, који ће бити представљени кроз текстове, визуелну културу тог периода, идеологију и идентитет. Догађај организује Филозофски факултет, али је његов домаћин Европски универзитет у Кипру, који је уступио платформу путем које ће бити успостављена видео-веза између учесника. Линкови са снимком сесија конференције биће постављени на веб-страницама Европског универзитета на Кипру и Филозофског факултета у Београду, а зборници конференције биће објављени у посебном тому, преноси Политика
Пре београдске, катедра за византологију основана је у Минхену 1892, када је и и покренут часопис за византологију чији је садашњи уредник др Бергер, а у уредништву је и наш проф. Станковић. Друга катедра, у Паризу, основана је 1899. на Сорбони, а ни једна од те две није била посвећена искључиво византологији по оснивању, већ су имале шири опсег, док се београдска катедра може подичити чињеницом да је од првог дана византолошка. Њу је на БУ 1905. године основао професор Драгутин Анастасијевић, а од оснивања је била седиште научника светског гласа, укључујући Георгија Острогорског.
Проф. Влада Станковић у књизи „Путовање кроз Византију” наглашава да је „веће и садржајније интересовање за различите аспекте византијске цивилизације међу оним народима и културама који су припадали њеном сјајном кругу у давно минулим временима, као што је случај са широким просторима Балкана”.
– У нашој средини, која је суштински обележена дубоким утицајима несталог Византијског царства, интересовање за византијску историју и њено проучавање добило је свој институционални оквир, још пре више од сто година, када су 1905. године, заједно с оснивањем Универзитета у Београду, основани и Катедра и Семинар за византологију, који су опстали све до данас, упркос трагичној склоности ка рушењу традиција и правих вредности, којима новија српска историја обилује – наводи проф. Станковић.
Прочитајте ЈОШ:
114 година од смрти Милене Павловић Барили: Уснула дјевојка са птицом
Влада Станковић је у србомрзачком клану Николе Самарџића и Дубравке Стојановић, који тужака по судовима и прогони др Милоша Ковића.
А јесу ли обиљежили годишњицу проучавања српске државности и која би то годишњица била, знају ли то и желе ли да знају србопрогонитељи са Филозофског факултета у Београду? Или нам најављују да Срби више у новој бајденовској ери неће имати право чак ни на своју праву историју, само на ону претумачену у јединственом духу свих наших душмана? http://www.nspm.rs/hronika/tako-je-govorio-dzo-bajden-to-nije-totalna-pobeda-koju-ja-zelim.-govorio-sam-da-treba-da-odemo-u-beograd-i-da-okupiramo-tu-zemlju-u-japansko-nemackom-stilu.-i-da-organizujemo-javna-sudjenja-kao-u-nirnbergu.html