ИН4С

ИН4С портал

Филм за време празника

1 min read
Српски народ који се упорно борио за своју слободу, у филму је представљен као руља коју може да подстакне на протесте сваки лукави радикални демагог
branislav-nusic, Spomenik,Nušićа

Бранислав Нушић

Пише: Саша Недељковић

У недељу 2.маја 2020. на РТС у ударном термину после 20 часова и 45 минута гледаоци су могли да виде филм „Пре рата” из 1966. Филм је рађен по мотивима из Нушићевих комедија „Покојник” и „Ожалошћена породица”. У филму је послератна власт искористила Нушића да би карикирала предратни живот под “ненародним” режимом краља Александра. Млађим генерацијама је представљен живот лопова, прељубница и фалсификатора из високог друштва. Брак је представљен као робија. Старији гледаоци су познавали предратни живот, али нису много говорили, бојећи се Удбе (Удба твоја судба). Млађи гледаоци који су тада познавали само послератни живот, нису имали са чим да пореде сцене из филма. У филму је представљен брадати улични демагог који је подсећао на Николу Пашића.

Он је користио сваку прилику да изазове протесте, али кад би стигла полиција представљао је друге као изазиваче нереда, са којима он како је тврдио, није имао никакве везе. Тај демагог је јахао на коњу, што ме је подсетило да је приликом протеста против Анексије Босне и Херцеговине 1908. Нушић јахао на коњу предводећи протесте. Српски народ који се упорно борио за своју слободу, у филму је представљен као руља коју може да подстакне на протесте сваки лукави радикални демагог. Уз филм „Општинско дете” из 1953. исто по мотивима из романа Бранислава Нушића у коме су исмејана тадашња хуманитарна друштва представљали су мрачну слику предратног живота у Београду и Србији. Насупрот таквим црно-белим филмовима снимљен је филм у боји „Дилижанса снова” из 1960. о животу у Војводини под Аустро-Угарском. Тадашња публика је гледајући филмове и упоређујући могла да дође до уверења да је живот био много лепши и раскошнији у Војводини под страном влашћу него у слободној Србији.

Индоктринација филмовима се наставила цело време у Титовој Југославији. У филму „Валтер брани Сарајево” нема ниједног усташе, иако је Сарајево тада било у саставу НДХ. У филму „Окупација у 26 слика” нигде се спомињу Срби католици, иако је филм рађен по мотивима књиге „Дубровник 1941” Мате Јакшића. Он је у својој књизи спомињао Србе у Дубровнику. Колико памтим на телевизији Београд је за време Тита о усташким логорима приказан само филм „Девети круг” о страдању Јевреја у усташком логору.

Данас живот у Србији личи на онај из филма „Пре рата” са лоповима, спонзорушама и плагијаторима. Српском народу требају филмови који би га осоколили да истраје под туђим притиском. Сем тога српски народ у Црној Гори изложен је упорној пропаганди да прихвати црногорски идентитет као свој. Томе се супростављају српска друштва у Црној Гори. Телевизија у Црној Гори приказује старе филмове из Кинотеке о Црној Гори да би подстакла промену идентитета. Да би српски народ спознао своју прошлост и тиме се припремио за садашњост и будућност требало би на РТС приказати уз филмове из Титовог доба и документарне, мали број играних филмова и кратке филмове у боји из времена Краљевине Југославије који се чувају у Кинотеци. Па нека гледаоци сами упореде.

Филмови Краљевине Југославије се приказују само у салама Кинотеке за мали број гледалаца. Оснивач Соколства Тирш истицао је : „Што сав народ не зна нико не зна”.

Аутор је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Прочитајте ЈОШ:

Мој дјед Михо Дежуловић – Србин католик

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *