Филип Вишњић: Најљепши стихови српског Хомера
1 min read
Филип Вишњић и српске гусле
На данашњи дан, 29. децембра 1835. године умро је Филип Вишњић, слијепи пјесник-гуслар, Србин из Босне, који је опјевао све значајније догађаје из Првог српског устанка
Рођен је 1765. године, у селу Горња Трнова код Угљевика. Као дијете је ослијепео од великих богиња, а касније је постао професионални пјевач. Са гуслама је путовао по босанском пашалуку. Пјевао је по селима и на манастирским саборима. Имао је два различита репертоара, за муслиманске и за српске слушаоце. У манастиру Шишатовцу 1815. године срео се са Вуком Караџићем, који је записао 17 његових пјесама. Слушао је приче војника који су се враћали из борбе и затим стварао своју поезију.
“Усред зиме кад му време није, Сину муња на часне вериге.” (Почетак буне против дахија)
“Ту смо били, очима гледали, Кад се двије ударише војске, У Мишару, пољу широкоме, Једно српска, а друго је турска.” (Бој на Мишару)
“Рани сина, пак шаљи у војску, Србија се умирит не може.” (Бој на Мишару)
“Потурицо, Мехмед-капетане, Обазри се да се погледамо, Да видимо чија је сад Мачва. Ил’ је моја, ил’ ће бити твоја.” (Бој на Салашу)
