ИН4С

ИН4С портал

Фигаро о Косову*: Толеришемо апартхејд у срцу Европе…

1 min read
Париз, Берлин и Вашингтон похитали су, каже, да признају ту независност, за разлику од Москве, Пекинга и још много земаља Европске уније као што су Шпанија или Грчка
kosmet naučni skup

НАТО бомбардовање

Двадесет година од НАТО интервенције на тадашњу СРЈ и 11 година од једнострано проглашене косовске независности, којом и данас управљају бивши припадници ОВК, Косово* није постало држава онаква какву су замишљали они који су похитали да је признају попут Париза, Берлина и Вашингтона, пише француски магазин Фигаро.

Замјеник директора тог магазина, Жан-Кристоф Бисон, указује да то потврђује и недавни извјештај америчког Министарства спољних послова, које је иначе ријетко изражавало своје сумње што се тиче принципијелне агресивности косовске владе, а које је управо објавило просветљујући извјештај од више десетина страна о тренутној локалној ситуацији и констатује насиља, крађе, штете нанесене имовини и опструкција судских поступака.

У поменутом извјештају се констатују, пише Бисон, и „институционалне дискриминације које се тичу запослења, социјалних служби“, па чак и „слободи покрета, праву живљења у свом дому“, застрашивањима како би им забранили да проповиједају хришћанску вјеру.

Бисон истиче да је таква данас свакодневница 100.000-120.000 чланова српске мањине (пет одсто популације) која живи на Косову.

Указује и да у неким селима, окруженим бодљикавом жицом да би се одбранили од албанске агресије, понекад живи само једно дијете. Принуђено да одраста само, без пријатеља, без школе.

Све се то, истиче, догађа усред Европе, у земљи која се географски налази између Мађарске и Грчке, те пита: „Како можемо да толеришемо да се близу нас догађа нешто што личи на апартхејд“.

Чак, дефакто, и на етничко чишћење: хиљаде српских избјеглица које су побјегле са Косова 1999. и 2004. године током ужасних погрома (10 мртвих, 35 цркава и 700 спаљених кућа) спријечени су да се врате на своја огњишта“, наводи замјеник директора магазина Фигаро.

Као на још горе од тога, Бисон указује да су СПЦ и хуманитарне организације које долазе да помогну последњим Србима који живе на овој њима светој земљи (она представља центар настајања српског православља у средњем вијеку, што јој даје име „српски Јерусалим“) редовно подвргнути контролама или пак покушавају да их обесхрабре или забране њихове активности.

Бисон подсјећа да је у септембру прошле године предсједнику удружења Солидарност за Косово, Французу Арноу Гујону, забрањено да борави на Косову* гдје дјелује већ више од 15 година.

Један међу многим скандалима у земљи која је рођена да искоријени неправду и у којој је једна неправда замијењена другом. Уз грешни благослов Запада“, констатује Бисон.

Иначе, аутор у опширном тексту подсјећа на догађаје од тог 24. марта 1999. када су, на челу коалиције више земаља НАТО-а, Сједињене Америчке Државе почеле да бомбардују српску територију као остатак од Југославије послије Дејтонског споразума (1995).

Бисон истиче да је тада почела војна интервенција без дозволе УН, ван оквира дефинисаног међународним правом, који гарантује суверенитет нација, али коју су оправдали „правом хуманитарне ингеренције“.

Званично се радило о спашавању цивилног становништва које је бјежало са територије Косова*, гдје је војска Југославије спроводила велику операцију успостављања реда и мира, којима су локални албански сецесионисти били пријетња.

Упркос члану 35 Устава Пете републике, који обавезује владу да тражи сагласност од Парламента када жели да ангажује своје војне трупе у неком сукобу, Француска је ипак учествовала у операцији „Савезничка сила“, пише Бисон и додаје да је интервенција трајала 78 дана.

Подсјећа и да је 2008. Косово је једнострано прогласило независност.

Париз, Берлин и Вашингтон похитали су, каже, да признају ту независност, за разлику од Москве, Пекинга и још много земаља Европске уније као што су Шпанија или Грчка (што је и даље случај).

Сматрало се, истиче, да је новонастала држава, којом су управљали бивши шефови ОВК, одједном била способна да сама управља својим становништвом од два милиона грађана и да им гарантује сигурност, благостање и слободу“.

„Да ли је и даље тако у 2019. години? Није“, закључио је Буисон.

Прочитајте још:

Карта „велике Албаније“ на зиду Харадинаја: Црна Гора остаје без трећине своје територије

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *