ИН4С

ИН4С портал

Фељтон: Кад су вакат каљали инсани – некад и сад (XVII дио)

vraneskadolina

Како су купована имања у Вранешу послије 1924. године?

Послије става, у реферату на јавној трибини, да је „послије покоља остало само једно муслиманско домаћинство које је прешло у православље“, односно, у предговору „неколико муслиманских домаћинстава од којих је дио прешао у православље“, историчар Растодер подиже оптужбе и према становништву које се, купујући имања, досељавало у Вранешку долину послије 1924. године, а и према онима који су ту живјели прије, а долазили су у посјед имања послије несрећног вранешког догађаја.

Растодер закључује: „Муслимани из тих крајева почели су махом да селе у Турску, продајући имања будзашто.“

Не износимо, дакле, став који ће тврдити да тога, могуће, да није било, нити да, можда, нека имања нису, чак, купљена ни „будзашто“. Остављамо могућом и претпоставку да нека имања никада нису ни плаћена. Али, ако чињенице о том питању нису утврђене, не може се изрећи оптужба упућена свом становништву Вранеша које је ту живјело послије 1924. године, а и данас ту живи.

Међутим, да се у студији историчара Растодера нашло поглавље о становништву муслиманске вјероисповијести у Вранешу послије 1924. године и њиховом исељавању и те би се чињенице, наравно, кроз документа, утврдиле.

Управо због тога даћемо, као прилог, два документа, настала на основу званичног купопродајног уговора, везана за Растодерову тврдњу „муслимани из тих крајева почели су махом да селе у Турску, продајући имања будзашто“.

Ова два документа су, између осталих, одабрана јер су датирана, први на 9. децембар 1924. године, дакле, само мјесец дана послије догађаја у Вранешу, а други на 24. децембар исте године.

У документима се ради о купопродаји имања између Хаџа и Масе Хасанбеговић и барјактара Рада Шестовића.

obaveza

Први документ насловљен је са „Обавеза“ и гласи:
„Ја Раде Шестовић са браћом за доље наведено куписмо имање Хаџа и Масе Наја Хасанбеговића за динара 75000 словима седамдесет пет хиљада динара.
На ове рокове, сада готово 9000 динара, до 25. 12. 1924. године 6000 динара, до Савиндана 1925. године 15000 динара.

Од марта до Ђурђевдана када буде Хаџу и Маси воља да им дамо 50 оваца са јагњадима и 2 вола из шест волова да изаберу и 1 коња из два па којега хоће.
На даље из Муфтијевства и Аграра дужан је Хаџо са Масом издати потребита увјерења а други трошкови који буду потребити спадају на браћу Шестовиће.“

Поред датума 9. децембар 1924. године на документу се налазе потписи свједока: Осман Дидаревић, Васо Д. Грујичић, Бешир (презиме нечитко) и Рагиб Струјић под А. Диздаревић.
Са десне стране и на дну су потписи купаца и продаваца земље.

priznanica

Други документ је признаница о исплати новца 24. децембра 1924. године, односно исплата следеће рате прије договореног датума.

Да ли је одржива оптужба историчара Растодера да су преци данашњег становништва Вранешке долине до имања долазили „будзашто“, из оваквих и сличних докумената се може утврђивати.

Послије таквог поступка, односно, кроз њихово сагледање и анализу, закључак се тек тада може извести.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

8 thoughts on “Фељтон: Кад су вакат каљали инсани – некад и сад (XVII дио)

  1. muslimani treba da prestanu saradjivati sa okupatorima, neka se sjete da zive sa srbima, ne njemcima i amerikancima.

    ja mislim da ce im svakog puta biti gore jer su dokazani izdajnici.

    1. A ti si, Srbine, dokazani muslimanski „prijatelj“!!! Da te pitam, ako ne sarađuješ sa neprijateljem jel se to zove izdaja? Istina je da muslimani žive pored Srba koji ih dokazano žele „etnički“ sredit i treba da budu budale pa da im bezrezervno vjeruju.Razumije se da ima poštenih Srba ali takvi kao ti su primjerak Srbina kojem ne bih smio povjerit ni kučku na čuvanje a kamo li život.

  2. „Ја Раде Шестовић са браћом за доље наведено куписмо имање Хаџа и Масе Наја Хасанбеговића за динара 75000 словима седамдесет пет хиљада динара. – Kupovali su ljudi i krvavo plaćali!

    1. „Rastoder…piše i truje“!? Očigledno ti iz Prijeloga si za to da se tih nekoliko stotina pobijenih „muva“ zaboravi jer ih ne vrijedi pamtiti! Međutim, pamtiće ih ko i treba da ih pamti jer ko zaboravi svoju istoriju ponoviće mu se u još gorem obliku! Dokaz za to su ogromni još veći zločini 1943. u Pljevljima i 1995.u Srebrenici od strane velikosrba!

  3. Растодер закључује: „Муслимани из тих крајева почели су махом да селе у Турску, продајући имања будзашто.“ – Лаж! Ево сад Шербу прилике да се кандидује са предсједника Санџака са сједитем у Пљевљима… нека му срце буде на мјесту! БРУКА!!!!

    1. Neka neko iz sela Prijeloga raspita se kod starijih mjestana da li znaju kada je 1943.godine zarobljen jedan muslimanski civil i najvjerovatnije ubijen,posto se isti nikada nije vratio u obliznje selo sa desne strane lima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *