ИН4С

ИН4С портал

Фељтон: Кад су вакат каљали инсани – некад и сад (IX дио)

1 min read

Sahovici_1_danasnje_Tomasevo

Изречена је тешка оптужба – геноцид

Јавне трибине нису, дакле, обавезујуће. На њима може бити много шта изречено на основу претпоставке, сазнања, разних информација итд. Оне су иницијатива да се отвори разговор на одређену тему, у овом случају историјски догађај, и покрену научни механизми како би се тема кроз научно-истраживачки поступак сагледала, а затим доносили закључци и судови.

Тако је и јавна трибина о догађају у Вранешу, која је одржана у Бијелом Пољу, била први скуп који је отворио питања шта се, како и зашто дешавало 1924. године.
На овој трибини догађај у Вранешу од већине излагача дефинисан је као геноцид.
Најтежа оптужба и највећа мрља у историји једног народа је носити терет геноцида.
По својим сазнањима, дакле, већина излагача, закључује, да се у Вранешкој долини 1924. догодио геноцид над муслиманским становништвом.

Јавна трибина је тиме и отворила питање историчарима истраживачима да дају свој суд. Наравно, кроз ваљан и научан истраживачки поступак који ће се темељити на документима и доказима. После закључка јавне трибине мора слиједити закључак научника који ће, ако подржавају исти став, образложити и доказати на основу историјских извора и чињеница.

Проблем, дакле, није у трибини и излагачима. Они су покренули иницијативу. Изнијели су своје мишљење и сазнања као и на основу тога – закључак.
Историчар Растодер, умјесто да у својој студији приступи, уз дозу научног опреза, па кроз цјеловита истраживања докаже или оповргне ту тезу, тј. да ли се у Вранешу 1924. догодио геноцид, ни мање ни више прво поглавље своје студије посвећује управо излагањима са јавне трибине дајући им самим тим легитимитет. Иако нису у питању научни радови. Иако није у питању научни скуп. Иако историјски догађај о коме се говори није расвијeтљен. Иако се све базира на сазнањима и претпоставкама о том догађају.

str. 39 - slika1

Оно што се тада поуздано зна јесте да се догађај у Вранешу десио. Да су страдали недужни припадници муслиманске вјероисповијести. Да је непосредни повод било убиство Бошка Бошковића.

Међутим, све оно што би довело до квалификације – геноцид, није утврђено нити поткријепљено документима. Овдје, уз довољну дозу опреза, не тврдимо нити да је био, нити да није био геноцид.

Вјерујемо да ће историографија у потпуности расвијетлити тај догађај и донијети исправан суд, а потом, остаје обавеза свих у Црној Гори да се носе са тим теретом, ма какав и ма колики био.

Из тих разлога сматрамо да Растодеров приступ овој теми, односно, посвећивање првог, ударног, дијела своје студије излагањима јавне трибине која, понављамо, немају научни карактер, јер се не ради о научном скупу, није ваљан.
Осим тога у првом дијелу студије налази се још неколико текстова сличног утемељења.

Вјероватно ни једном историчару неће бити јасно зашто се у једној научној студији која сагледава један историјски догађај, и то у њеном првом дијелу, налази текст извјесног Миливоја Булатовића.

О аутору се из фуснота сазнаје да је рођен 22 године послије догађаја у Вранешу и да „је унук попа Станка Булатовића (који је стао у заштиту становништва Шаховића и неколико породица спасио сигурне смрти). Мајка Миливоја Булатовића је кћерка Јефта Булатовића, брата попа Станка Булатовића. Јефто је погинуо на Тарабошу приликом освајања Скадра, 1912. године. Перо Радовић је унук попа Станка Булатовића од кћерке Љубице. Поп Станко Булатовић је 1919. године доселио из Колашина у Лековину. Умро је 1946? године. Укопан је на гробљу код цркве у Лековини. Поп Станко је имао сина Крста, а овај сина Станка, који сада живи у Лековини.“

Уз све уважавање и поштовање према набројаној породици Булатовић није нам јасно које су квалификације Миливоја Булатовића да би се његов текст нашао у једној научној студији, јер једино што нам је познато је да се не ради о историчару, а као што се види рођен је преко двије деценије послије догађаја у Вранешу. Ипак, без обзира на то Миливоје Булатовић описује историјат догађаја из 1924. године уз, наравно, не бројне, него углавном, погрешне податке, а чак се у једном дијелу његов текст прекида и преноси у фусноту коју ћемо цитирати:

„У наставку казивања Миливоје Булатовић веома неуспјешно и нетачно улази у историју, мијешајући године и догађаје, тражећи тамо оправдање за злочин, али због коректности према аутору и записивачу интегрално преносимо и тај дио: …1643. године Вранешку долину је потурчио Травнички везир Ћуприлић (поријеклом из града Коприла? У Албанији) и том приликом од Пљеваља до Лима порушио и спалио 17 цркава, најмање 500 људи убио, највећи дио потурчио, а одрасле момке послао као аскер у битку за Багдад. То би могао бити основ исконске мржње према Турцима (муслиманима) Вранешке долине и са кољена на кољено преношена идеја о освети…“

Иначе, казивање Миливоја Булатовића је забиљежио Кемал Франца 16. 12. 2009. године у просторијама ЦКБ – Филијала Бијело Поље, 14:15 ч – 14:40 ч.

Ово се, дакле, налази у једној научној студији, и то у њеном првом дијелу.
А што је најбитније студија је о историјском догађају гдје се једном народу ставља тешка и страшна оптужба – геноцид.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

16 thoughts on “Фељтон: Кад су вакат каљали инсани – некад и сад (IX дио)

  1. Ti „Cetinje“ si psihijatrijski slučaj i van bolnice za umobolesne nebi smio da se nalaziš. Ovakve zbrke u mislima u ovim tvojim ko bajagi komentarima do sad nijesam nailazio.Da neko napiše dva komentara a da baš ništa razumljivo ne kaže…?! Džaba ja ovo pišem, tebe ni Bog ne može pomoć jer si skroz naskroz van normalnih ljudi. Tvoji komentari se mogu opisati samo jednom riječju: odvratno!

  2. A sto se tice porijekla ,ko je sa Cetinja a ko nije brzo cu vam dokazati,iako se nijesam rodio na Cetinje a svi moji preci jesu,mogu vam i hohu pokazati dokumentaciju ko se to iselio 45,46, 47 , 48, a ko se doselio kada se otovrila Bojana Tara i Obod.
    Imam nesto podataka i iz doba okupacije,ali i nakon toga,mozda se prepoznate,mozda neko vas bude na tim dokumentima,nebih se ja toliko zorio,otvaraju se arhivi i u Italiji i u Beogradu,vase mozete paliti ili prepravljati,vama ni vasi ukucani vise nevjeruju ako nedonesete za to potvrdu,novac zbog kojega sve ovo radite.
    Mozda stvarno iamte nesto pod miskom ali medju nogama nemate,to se odavno zna

  3. Nad Crnom Gorom se tesko vuku crne oblacine iz kojih blijeste munje i gruvaju gromovi,ali nije to dugo trajalo,pojavise se Danovci ,koji su rodonacelnici onih crnih iskolacenih oci .pokusavaju cijelu Crnu Goru predstaviti kao jedno grotlo iz koga se puse i visoko u atmosferu dizu otrovni zagusljivi gasovi.isto kako iz zemlje tako i iz ljudi sikljaju gejziri zla i u duhu
    vitlaju samoumi bijede i jada.
    Po njima logika svijeta je negativni princip,ali se natom negativnom principu moze zaradjuvati,nazalost to se i potvrdjuje iz ove knjige koju Serbo napisa,a njegovi sledbenici biju poslednju bitku ,bitku svih bitaka ,preziveti, u ovom danasnjem vremenu ,pa iako se necasno i lazno pise podlo i providno,oni su uporni,iako je upornost odlika magarca,oni se toga nimalo ne stide ,jer sve je na prodaji ,a istna ponajmanje kod njih,iako su uzeli sebi u zadatak da je oni zastupaju,ni manje ni vise ,usuidjuju se reci cak i pred Bogom.

  4. E dargo mi je da se Nolicica javio,nemga ajvan izdrzati vidje da je procitan pa odluci bezbeli iksan da se javi ,e neka si im Nole reka,neka se vidi kako se „pravi“ crnogorci na djelu pokazuju,pisu knjige i istoriju u prodavnicama mesa,iz koje crpe svoje !istoriske podatke,dobro im rece Nomski sto ne pitase njegovu babu ,pismena je koliko Bualtovic a kredit joj nije trebao,tako bi ustedjeli novac za jos jedno ovakvo „djelo“.

    1. E jel ti „Nomski“ pogodio po meraku, mrčo iz Cetinja? Progovori ti lično nešto čojski ako znaš šta znači ta riječ? No ti znaš samo i isključivo da se raduješ nečemu što je protiv Crne Gore a plemenitosti i ljudskosti nemaš ni da se pod mikroskop može viđet! I, što je najgore, predstavljaš se kao da si sa Cetinja! Ja, koliko znam, takve sorte ljudi na Cetinju nema! Ovaj Nomski ti je po intelektu brat blizanac. Komentariše otrovno i samo otrovno bez ikakvog poštovanja prema onima s kojima se ne slaže. Imao sam osjećaj gađenja dok sam, čitao njegov otrovni komentar o svom komšiji Milivoju Bulatoviću. Ako se ne slaže s Milivojem neka to iznese pa da vidimo jeli u pravu! Nomski je samo jedan od onih koji bi da se Šahovićki genocid zaboravi jer su tu stradali oni koje i on Nomski iz korijena mrzi. Ja ne mogu drukčije da protumačim ovaj njegov otrovni komentar.

  5. „У наставку казивања Миливоје Булатовић веома неуспјешно и нетачно улази у историју, мијешајући године и догађаје, тражећи тамо оправдање за злочин, али због коректности према аутору и записивачу интегрално преносимо и тај дио: …1643. године Вранешку долину је потурчио Травнички везир Ћуприлић (поријеклом из града Коприла? У Албанији) и том приликом од Пљеваља до Лима порушио и спалио 17 цркава, најмање 500 људи убио, највећи дио потурчио, а одрасле момке послао као аскер у битку за Багдад. То би могао бити основ исконске мржње према Турцима (муслиманима) Вранешке долине и са кољена на кољено преношена идеја о освети…“

    Иначе, казивање Миливоја Булатовића је забиљежио Кемал Франца 16. 12. 2009. године у просторијама ЦКБ – Филијала Бијело Поље, 14:15 ч – 14:40 ч.

    Meni bi bilo zanimljivo da znam da li je Milivoje Bulatović, znam ga lično, komšija mi je, poljoprivredni proizvođač, jedan od najvećih proizvođača krompira u rovačkom kraju, na koncu dobio kredit za sjeme. On je kod France pošao po kredit i Franca izvadio olovku i papir i zapisao svjedočenje mučenika koji nije htio da se zamjeri, jer od kredita ne bi ništa. Šerbo, aferim ti bilo, tako sam i ja moga dvije tri knjige, naučne, napisati. Moja pokojna baba, a nije manje školovana od Milivoja, a pamti taman koliko i on bi mogla reći dvije, a ne treba joj sjeme za krompir.

  6. U dzenet idu nevini.Neki hoce a neke ce i alah sutnuti. A ti ne prizivaj zlo jer ces ga naci. I ne pricaj te mi vi o nesojluku.Svemu ste nam uzor bili.Sve smo od vas naucili.

    1. Gospodo iz Redakcije Portala in4s,

      Vas odgovor mi nije jasan. Iz vise razloga. Stovise, cudan je u potpunosti. Ja se izvinjavam citaocima zbog stamparskih gresaka u prethodnom mom komentaru, tu sam pogrijesio jer sam trebao ucinjeti adekvatnu korekturu i lekturu teksta, ali to ne mijenja smisao. Najprije, red je bilo da se u vasem feljtonu, kojim bezuspjesno pokusavate osporiti cinjenice i argumente iz knjige dr Serba Rastodera (koji je akademik DANU, CANU i BANU) potpise, i time legitimise, autor feljtona, tako da bi onda moglo vase reagovanje imati smisla. Ovako, ispalo je apsurdno to sto ste ucinjeli. Vi kontinuirano selektivno i pristrasno govorite o pomenutom Rastoderovom djelu, stvari izvlacite iz konteksta, prenebregavate svjedocenje ucesnika genocidnog masakra u Sahovicima, dato generalu Danilu Jaukovicu, koje je akademiku Rastoderu ustupio na koristenje njegov sin dr Novak Jaukovic, iz kojega se saznje da su istrijebljeni u Sahovicima nevini muslimani/Bosnjaci, samo zato sto su pripadnici druge vjere i etnosa, a pod laznom optuzbom da je odmetnik, komita iz Grncareva Jusuf Mehonjic, ubio poznatog kabadahiju i siledziju Boska Boskovica. Zna se da su Boska Boskovica ubili zelenaski komiti braca Rados i Drago Bulatovic iz Smailagica Polja iz osvete zbog Boskovog ucesca u paljenju Rovaca i ubijanju Rovcana 1919-1921, te iz osvete zbog ubistva Petra i Mihaila Dulovica, rodjenog brata Todora Dulovica i uopšte ybog sistematskog terora, kojeg je provodio nad onima koji nijesu bili pristalice rezima, ciji je on bio batinas. O Boskovicevim zlodjelima raspravljalo se i u jugoslovesnkoj skupštini, a o tome postoje mnogobrojni istorijski izvori. O tome su pored ostaloga pisali i dr Jovan R. Bojovic, dr Dimo Vujovic i mnogi drugi. Sustina je da je stradalo nevino muslimansko/bosnjacko stanovnistvo u Sahovicima, zato sto su batinasi rezima pozvali na njihovo ubijanje i unistenje, a Kraljevina SHS nikad nije zbog tog zlocina pozvala na odgovornost njenove planere, organizatore, podstrekace i izvrsioce. I umjesto da Vi o tome pisete, Vi se bavite hajkom na dr Rastodera, potpuno ideoloski i politicki ostrasceni i stalno podmecete prezvakanu stvar oko neke fotografije u listu Vijesti, iako je dr Rastoder demantovao da je on dao tu fotografiju da se objavi u njegov tekst, jer kao sto znate tehnicka oprema teksta je uvijek redakcijska, novinska, a ne autora teksta. Vijesti su odgovorne za odjavljivanje neadekvatne fotografije i to sa Serbom Rastoderom nema nikakve veze.
      Sto se mene tice, pisite sto hocete, vase je pravo, ali valjda znate da postoji Zakon o medijima i da postoji novinarski kodeks. Sve sto nije u skladu sa time zasluzuje osudu. U novinarstvu ili na internet portalima nije dopustena anarhija, vec je zakon obavezujuci za sve. Pravo prestaje tamo dje pocinje njegova zloupotreba, rekao je Hegel.
      Uvijek sam, evo pune 23 godine pisao da su Crnogorci poseban narod, koji ima svoju zasebnu visevjekovnu istoriju, unutar koje se formirala crnogorska nacija. Tvrdio sam i tvrdim da Crnogorci nijesu srpskog porijekla i da nijesu dio srpskog naroda, vec da su narod sa vlastitim identitetom, kulturnim, državotvornim, jezickim, tradicijskim, obicajnim, socio-psiholoskim i drugim specificnostima, koje su imanentne svima nacijama. Crnogorci su nasljednici etnickih Dukljana, odnosno, Polabskih Slovena, te Ilira, Kelta, Romana, Vlaha i drugih starosjedilaca koji su tokom vjekova kolonizirani od strane Dukljanskih Slovena. Naravno, misljenja sam da su danasnji crnogorci uglavnom potomci starih Ilira, ali i navedenih etnickih skupina. Tvrdio sam i tvrdim da su preci Crnogoraca nekada bili katolici u Duklji i da je Nemanja osvojio ognjem i macem Dukljansku drzavu itd i ne vidim sto je tu sporno. Naravno, ljudi imaju pravo na drugacija stanovista, ali niko nema pravo da zbog svojih stavova biva neprimjereno napadan.
      Genocid u Sahovicima je karakteru masovnog zlocina, po svojoj prirodi genocid, jer ispunjava sve elemente djela koje je medjunarodno-pravno kodifikovano kao genocid. I Serbo Rastoder je to u knjizi dokazao. Ja sam na promocijama i u prikazima te Rastoderove knjige rekao da su ideolozi tog zlocina bjelasi, u vecini slucajeva poslanici neustavne i nelegitimne Podgoricke skupstine iz 1918. godine. I to je tacno.
      Ostali dio Vaseg teksta cast i ponos mi ne dopusta da ga komentarisem.
      Novak Adzic

      1. Има пуно тога увесељавајућег у Вашем исказу, а нарочито онај дио гдје врло „прецизно“ објашњавате чега су све данашњи Црногорци мјешавина. Изоставили сте Сасе, Готе, Хуне и Викинге. Наравно, има и њих у траговима негдје до битке на Крусима, зар не? Потом остају само мјешавина Дукљана, Влаха, Романа, Келта и оф корс Илира. А онда се тај „генетички материјал“ непогрешиво проширио до Јабуке изнад Пљеваља, до Опутних Рудина у близини Билеће, и разастро се мање-више по Боки, Васојевићима, трасом ауто-пута Бар-Бољаре изнад Бијелог Поља итд. Та фина генетичка мјешавина је остала обуздана топографијом, картографијом, одлукама Берлинског конгреса, споразумима Србије и ЦГ и наравно одлукама АВНОЈА. У једном тренутку, постојала је опасност да се путем Зетске бановине расточи та маса, али је срећом то АВНОЈ ставио у своје „природне“ оквире.
        Дакле, то смо баш фино објаснили.
        Да, неко рече да сте ви у ствари (Кар)Аџићи, дошли из Пиве у Ријечку нахију, тако да сте у неком математичком исказу заправо Илир кроз Келт пута богумил, минус Србин. А то је јако близу нуле.
        Ово око „академика“ Растодера је очигледно за Вас врло потресно. Господине Аџићу, да ли можете од уваженог г. Растодера да добијете документ у ком се он са Зувдијом Хоџић и неким Башићем одриче чланства у НВО „ДАНУ“? Да, извјесно је Растодер дио НВО БАНУ и то му нико не може узети. А могао би, како ствари стоје са историјом у његовој изведби, бити и члан Фризерске академије „Зоран“. Надоградња, фарбање, шишање и „ладна трајна“ као историјско-фризерски поступци.

        На крају, да ли бисте били љубазни да нам објасните оно што смо Вас већ питали – да објасните феномен Вашег аутохтоно-аутентично-самосвојно-изворно-суигенерис-непоновљивог акцента?

  7. Uredniku ovog portala, g. Gojku Raicevicu i vlasniku g. Bozovicu, porucujem, da ste hrabrosti imali vas dvojica biste ste potpisali ispod ovakovog ogavnog i nemoralnog teksta, a ne ste kukavicki krili ispod autorstva in4s. To nije ni ljudski, ni cojski, ni crnogorski ni srpski, jer, vazda sam postovao prave Srbe, iako se sa njima slagao nijesam, kojima je bastalo da se potpisu, pa da odgovaraju za izgovorenu i napisanu rijec etnicki, pred sudom javnosti i politicki, i nadasve, ako elemenata, i krivicno-pravno i gradjansko-pravno i na svaki drugi legalni nacin. Kvelecete kademika Rastoera, vrijedjate istinu o velikosrpskom genocidu de facto nad miuslimanima, Bosnjacima u Sahovicima 1924, kojeg pocinjese kohotre i pristalice Aleksandra I Palikuce, te nijeste smogli snage da progovorite o tome zlocinu, na osnovu isorijskih izvora i literature, nego hocete promijeniti nasilno, medijskim putem proslost, a to nije moguguce i tu je vas totalni poraz. Akemik prof dr Serbo Rastoderr je napisao posteno studiju o masovnom zlocinu u Sahovicima 1924 i to, ako nemate cinjenice i dokaze a contrario, ovom srbo-nacistickom hajkom i lazima osporiti ne mozete, jer vi se ne bavite naukom, vec dnevnom do gadluka odvratnom politikom., sto i nije politika, vec vulgarni ulicarski vokabular. i kad akademika Rastodera bez osnova napadate potpissite se ljudski da se zna ko stoji iza svojih rijeci i djela. Bio sam pocastvovan sto sam strucno i referentno o knjizi Sahovbic 1924 govorio na njenim promocijama u Bijelom Polju, te u Tuzli u oraganizaciji Filozofskog i Pravnog falukleta, u Brckom zajedno s mojim prijateljom akademikom prof. dr Muhamedom Filipovicem, prof dr akademikom Serbom Rasroderom i drugim profesorima sa sarajevskog i tuzlanstskog Univerziteta, kao sto sam bio ponosam sto sam, na poziv mog prijatelelja i renomiranog istoricara dr Serba Rastodera, tokom 2012 godine govorio n o ovoj knjizi na njenoj promociji u Luksemburgu i u Istanbulu.
    Ako necete cinjenica da osporavate ekspoziciju istrazivanja dr Rastodera, okanite se prljavog, a coravog, medijskogf posla. Jer, sto petparacka prica petparackog portala moze napisati, to prva kisa lako moze sprati. To niko ozbiljan shvatiti ne moze.

    Novak ADZIC

    1. Господине Аџићу, ви сте уникатан одливак једне посебне свијести и стога смо увијек посебно обрадовани Вашим присуством на „петпарачком“ порталу. Као и прије, и сад сре врло инспиративни. Рецимо, прошлог пута сте нас заинтересовали теоријом по ком се дукљанско-монтенегрински генетски, етнички материјал ширио, скупљао, нестајао и настајао у складу са одлукама Берлинског конгреса. Да би се сличан процес збио након Балканских ратова. И тако редом… Да, било би врло интересантно поновити наш одговор на ту Вашу збиља храбру и ориганалну тезу. Вјероватно ћемо то ових дана учинити, надамо се и на Ваше задовољство.

      Опсједнути сте рогобатним кованицама, које Вам очигледно служе као димна завјеса за недостајући садржај и смисао. На примјер:
      „i napisanu rijec etnicki, pred sudom javnosti i politicki, i nadasve, ako elemenata, i krivicno-pravno i gradjansko-pravno i na svaki drugi legalni nacin.“
      Могли сте овдје много тога да изоставите, само ако сте сигурни у то што говорите. Али, „етнички“ нисте. Не можете ни бити, јер би коначно нешто и урадили.

      Уважени господин Растодер је оклеветао себе. И то врло тешко, трагично. Њега нико не „напада“ јер се само наводи оно што је писао у поменутој књизи, а онда дају објашњења шта је г. Растодер узео као „релевантне“ изворе. (Не спрдајте се са ријечју „академик“, Растодер је чак и у НВО на коју мислите дао својевремено оставку, па је касније „заборавио“ кад је помислио да ће држава силом утјерати чланове НВО у ЦАНУ. Да се разумијемо, није ЦАНУ много одскочила од поменуте НВО, али ово је врло важан детаљ за разумијевање моралног профила г. Растодера. Такав је очигледно и Ваш стандард ријечи „поштено“. )

      Узимајући у обзир белетристику, виђење неких „свједока“ који су се родили знатно касније у односу на „Шеховиће“, неке који су своје „виђење“ дали власнику месне индустрије, па на крају доводоећи и Вас као потпору читавом подухвату, Растодер је самопотврдио ранију фалсификаторску матрицу свог рада. Поред свих осталих, овај последњи „детаљ“ је био потпуно погубан за његов кредибилитет.

      На крају, онај који је писао фељтон је сматрао да су чињенице које наводи сасвим довољне, те да пружање прилике разним удбашким увеоцима за „ад хоминем“ напад само склања из фокуса основну ствар. А то је у конкретном случају фалсификат г. Растодера, а и Ваша подршка истом. То да је аутор био у праву, најбоље потврђује овај Ваш пост у ком управо то демонстрирате – покушавате да се свађате са неким људима, а не покушавате да оповргнете ниједан аргумент из текста.

      Као што рекосмо, драго нам је што читате наш портал, а што се „кише“ тиче, хвала Богу има је довољно у ових пет година. И раније сте нам негдје (имамо забиљежено, да се не бринете :)) сличну ствар најављивали, а није се ништа десило сем што сте мало подбулији и тромији. У сваком подгледу.

      И на крају, да ли нам можете рећи како сте „извајали“ онај специфични, аутохтони (ту ријеч сигурно волите) акценат? Питали смо велики број Цетињана да нам помогну, а они кажу да се ради о несналажењу, усиљености и недостатку талента. Сматрају да је то природно карикатурализован покушај да звучите „аутохтоно“ цетињски. Ето, то је и жеља наших читалаца да чују из прве руке, па ако бисте били љубазни да нам то објасните.

    1. Pa probaj, Igore, junače. Samo gledaj da nekoga iznenadiš nespremnog da ti nebi pozlilo.I onako sve belaje i nesojluke ste oprobali jedino nijeste oprobali nikad čojstvo! Znaš li ,Igore, šta je to?

  8. Allah da im podari lijep dzennet insaALLAH.
    dusa da te zaboli kad pomislim sta su nasi sve izdrzali od strane srba i crnogorca.. te ljudi su bez duse i srca ni moral ni karakter ni obraz ni cast PROKLETI BILI ZAUVJEK…
    uzasno i zalosno da nema memorial gdje bi mogli nove generacije da obidju mezar da se zna sta se deliso i da se oprostu sa el fatihu…
    Allah da nam podari sabur i snagu da budemo jaci i slozni da nam se nikad ne ponovi oni zlocin…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *