Фељтон, 140 година од рођења патријарха СПЦ др Гаврила Дожића: Водио Србе у вријеме великих искушења (17)!
1 min read
Патријарх Гаврило Дожић
Пише: Миљан Станишић
ЗАТВОРСКИ ДАНИ ПАТРИЈАРХА ГАВРИЛА
Неколико дана по премјештању патријарха Гаврила у манастир Раковицу, њега је 8. маја посјетио митрополит Скопски Јосиф Цвијовић, који о томе пише, сјутрадан 9. маја: “Сусрет је био за све нас врло дирљив а за мене, чини ми се, највише. Њ. Светости се дубоко поклонисмо, а он се с нама срдачно поздрави и целива. Соба која му је била дата и у коју нас је примио јесте најобичнија монашка ћелија са столом прекривеним извешталим и поцепаним застирачем: столица са седиштем прекривеним парчетом ћилима, поцепаним и канабе све раслиматано. Једном речју беда. Суседна спаваћа соба са монашким креветом и сточићем; нешто је боља и пристојнија, али не више него за обичног монаха. Сам Патријарх, и ако се у лицу доста изменио, омршао, и са видним траговима мука и патњи, ипак је изгледао ‘солидне физиономије’: очигледно је био озарен радошћу што види своју браћу, пријатеље и сроднике. Од одела је имао на себи: црну камилавку са кретом, доњу мантију и поврх ове пиџаме до испод кукова, напрсни крст и панагију“. (Митрополит скопски Јосиф, Мемоари, приредио јереј Велибор Џомић, Цетиње, 2006, стр. 144-149)
Главна тема разговора патријарха Дожића и митрополита Јосифа је била како колико-толико повратити живот и рад СПЦ и др. Након тога је патријарх Гаврило писао епископу Арсенију 12. маја да му више не долазе у посјету, из разлога које смо већ навели.
Као што смо навели, интервенцијом код Њемаца Милана Аћимовића, шефа Комесарске управе, положај патријарха Гаврила је побољшан, због чега му је митрополит Јосиф упутио захвалност: „У име Његове Светости, у име Преосвећене Господе Епископа Викара имам част да благодарим лично Вама Господине Министре, и свима представницима власти на овој предусретљивости и молећи Вас и даље за благонаклоност према Српској православној цркви, њезином поглавару и њезиним представницима, уверавајући Вас поново да ће Српска православна црква заједно са свима нашим властима лојално радити на стварању реда и поретка у нашој земљи“. (Р. Радић, н.дј., стр. 370)
Митрополит Јосиф тражи од Комесара да се заложи како би се патријарху омогућило да води црквене послове, као и обавештава га да је патријарх њега овластио да га замјењује када није у могућности то да чини: „Да би Српска православна црква могла у овом правцу успешно деловати а и редовно своје послове обављати, молим Вас учтиво Господине Комесаре, да се заузмете да се Његовој Светости Патријарху Српском Гаврилу омогући активно учествовање у вођењу црквених послова ради очувања правилног канонског поретка у Српској православној цркви, те Вам уједно стављам до знања, да је Његова Светост Патријарх Српски Господин Гаврило лично овластио мене, да у име његово и до могућности да сам руководи пословима Српске православне цркве, ове послове ја руководим“.
Расписом Синода СПЦ од 2. јуна 1941. године обавијештени су сви архијереји да је најстарији архијереј и члан замјеник Синода, „а у договору са Његовом Светости Високопреосвештеним Гаврилом“ митрополит Јосиф преузео бригу да руководи пословима цркве Међутим, овдје се могло радити само о вербалној подршци, али не и о давању писменог овлашћења да патријарха Гаврила замјењује митрополит Јосиф, али је он ту дужност обављао до краја рата.
