• Колумне
• Поглед

Фарса у једном чину

1 min read

8 година ‎ Сибин

(Подне. Парк. Град: Мојковац. На десној клупи Грађанин 1. На лијевој клупи Грађанин 2)

ГРАЂАНИН 1: (окреће се према ГРАЂАНИНУ 2.): Боље је било јуче. Јуче си био сигуран да имаш данас. Данас ниси сигуран да имаш сјутра…

ГРАЂАНИН 2: Ако мене питаш, идеално би било достићи сјутра а заобићи данас. Видиш ли ти што се чини данас! Данас као да није од јуче, и још мање иде према сјутра. Не иде ово на добро.

ГРАЂАНИН 1: (за тренутак пресавије „Побједу“ у трубу, прекрсти ноге, па се замисли): Не треба живјети у јуче, поручују њу ејџ инструктори духовности. Ко је вазда за јуче, никад није за данас. А, да није данас, не би било јуче, не би се могло према сјутра.

ГРАЂАНИН 2: (загледне се према Бјеласици, па се окрене према ГРАЂАНИНУ 1, и као сваки тврдокорни атеист који ниушта не вјерује чврсто стојећи на земљи, пљуцне устрану па вели): Боље је било јуче, тада си знао да долази неко боље данас. Данас, пак, знаш да ти неће доћи никакво сјутра. Погледај мало боље у ту ђаољу новинчину (мисли на пензионерску „Побједу“!), и све ће ти одмах бити јасно: демократија ти краде данас у име неког фиктивног сјутра, све прескачући да обајсни шта је било јуче, док су сви пионири брозове школе, да се одмах разумијемо….

ГРАЂАНИН 1: Колико се понешто и ја разумијем, јуче постоји због данас, мада, нема ни јуче ни сјутра, већ једно вјечно данас.

ГРАЂАНИН 2: Не знам јеси ли на Фејсбуку читао Горанову пјесму (антологијску), под насловом „Сјутра“. Показао ми унук, Урош. Е, ту ти је све објашњено. То је, у првом реду – календарска пјесма! Разумијеш? Слободан стих, али не о пуком дневљу у седмици. Не можеш се погубити ниукаквој свечаној поетици, одмах ти је јасно јуче, данас, сјутра, накосјутра, итд…

ГРАЂАНИН 1: Практичније би било да се Горан мање бавио поезијом и Ћаки успутном есејистиком, да су, то оћу рећи, засукали рукаве и више се наодили по терену, него што се окушавају у лингвистици и метапоетици, ако се тако каже. У ствари, искрено: од првог ми дана уопште није јасна „политика“ Демоса… Више их је било на друштвеним мрежама него у стварности!!! Ј**** ти ја такав однос према народу. Није свако информатички писмен и докон да се занима Гогијевом енд Ћакијевом уобразиљом. Ма, уобразили се, ето, да ти поједноставим по нардоски.

ГРАЂАНИН 2: (Удахне свјеже арије, па се опружи колико је само дуг преко клупе, поносан што му цио град може стати у поглед.) Ух, како је овдје квалитетан ваздух. Чо’ек да се надише до миле воље! Ми брђани баш смо у предности; брале, мозак нам удише стопроцентно чист кисеоник! Аха-ха-ха-ха…

ГРАЂАНИН 1: Јес’, поред овакве арије, шта ће ти који матрак превазиђена политика и још приземнија поетика… Ајде, муч’! Но да нећемо код Милинка на по једно ‘ладно зидарско, измори ме овај разговор о поезији, демократији, о јуче, данас, сјутра… Да сам знао какво ће ми бити данас, више бих се Богу молио јуче.

ГРАЂАНИН 2: Ајмо на по једно, па дома, да се нешто руча. (Кад устаде, ГРАЂАНИН 2 се окрену и у прву зелену канту за ђубре хитну „Побједу“! За тренутак се замисли: не разумијем ову Горанову пјесму; можда хоће рећи да Демос постоји јуче за сјутра без данас… Јебаји га, не разумијем слободан стих…)

(На једном зиду мојковачке зграде графит: СЛОБОДА ЗА ЧАЂА!)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: