„Fabelmanovi” i u Kairskoj operi
Bliskoistočnom premijerom novog filma Stivena Spilberga „Fabelmanovi” u Kairskoj operi, tik uz obalu Nila, svečano je pre neko veče počeo međunarodni 44. Kairo festival na kojem se za „Zlatnu piramidu” takmiči 14 filmova, čije vrednosti ocenjuje žiri na čelu sa japanskom rediteljkom Naomi Kavase.
Na samom početku predsednik festivala, slavni egipatski glumac Husein Fahmi uručio je „Zlatnu piramidu” za životno delo kultnom mađarskom reditelju Beli Taru, isto odličje namenjeno je i legendarnoj egipatskoj glumici Leblebi, koja je dostigla slavu još sedamdesetih godina prošlog veka, a nagrada koja nosi naziv „Faten Hamama” biće uručena reditelju Kamli Abu Zekriju. Fahmi, koji je na predsedničkoj funkciji od 44. izdanja kaže: „Ovo je godina ambicija i izazova i od samog početka sebi i svom timu postavio sam pitanje kuda idemo odavde, od ove tačke i kako festival može da napravi nove korake u svetlu umetničke scene kojom dominira bauk rata koji je promenio globalni ekonomski pejzaž i direktno uticao na nas lokalno. Otuda i osnovni koncept našeg kursa film kao most između kultura. Rat i politika razdvajaju, ali umetnost ipak leči rane nastale sukobom i na kraju postaje jezik sa pismom koji pripada svima…”
I Kairo festival, sa statusom jedinog festivala A kategorije u ovom delu sveta, na sopstvenoj je koži osetio pritisak ekonomske krize, ali nije odustao ni od broja filmova (97 iz 52 zemlje sveta), ni od broja gostiju koji ih predstavljaju, niti od svoje publike koja je ovde tradicionalno prisutna u ogromnom broju. Pažnja je podjednako usmerena i na međunarodne programe i na programe arapskih filmova, od kojih mnogi ovde imaju svoju svetsku premijeru. Naravno, najveću pažnju uvek privlače takmičarski filmovi (čak pet premijera), a među njima su prema izboru umetničkog direktora Endrua Mohsena, između ostalih i: „Brana” libanskog autora Alija Šerija (koprodukcija sa Srbijom), „Hleb i so” Poljaka Damjana Kucura, „Astronaut” Francuza Nikolasa Žiroa, „19B” Egipćanina Ahmada Abdale, „Ostrvo oproštaja” Tunižanina Ride Behija, „Preeksponirano” makedonske rediteljke Eleonore Veninove (takođe koprodukcija sa Srbijom), „Vizija leptira” Ukrajinca Maksima Nakonečnog i „Alam” palestinskog debitanta Firasa Hurija.
Uočljivo je da glavnim takmičarskim programom dominiraju evropski filmovi (čak devet) od kojih će dva imati ovde svetsku premijeru. Evropske produkcije i koprodukcije zastupljene su i u paralelnim takmičarskim selekcijama poput „Horizonta arapskog filma” ili „Nedelja kritike”, što je realnost opstanka kinematografija van dominantne američke struje. Evropskih koprodukcija ima i među filmovima glavnog programa izvan konkurencije. Tu su, recimo, i berlinski pobednik „Alkaras” španske autorke Karle Simon, „Blisko” u Kanu nagrađenog Belgijanca Lukasa Donta, „E.O.” poljskog veterana Jiržija Skolimovskog, „Nostalgija” italijanskog reditelja Marija Martonea, „Magnetna rezonanca” Rumuna Kristijana Munđijua, a svi oni biće uskoro prikazani i na 28. Festivalu autorskog filma u Beogradu.
Što se industrijskog dela 44. Kairo festivala tiče, i na tom planu se svake godine vide pomaci. Ove godine održava se peto izdanje Dana industrije, koji sadrži i majstorske radionice, panel diskusije, ali i prezentaciju 15 filmskih projekata u različitim fazama razvoja iz 10 zemalja regiona Bliskog istoka i Severne Afrike. Mnogi od ovih projekata imaće šansu da baš ovde u Kairu tokom festivala pronađu producentske i koproducentske partnere…
Izvor: Politika
