„Европски експерт“ ухапшен због преваре

Будимир Булатовић је ухапшен у уторак на међународном граничном прелазу Рача, а на основу потјернице расписане од стране ЦЈБ Бањалука због пословне преваре и фалсификовања исправе. Како сазнајемо, њега терете да је као извршни координатор Европске експертске групе (ЕЕГ) ошетио Градску управу града Бањалука за 391.166 марака.

Према ранијим писањима“Независних“, ЕЕГ је с градом Бањалука потписао 2007. године уговор о сарадњи, према којем је требало да помогне у вези са аплицирањем према европским фондовима за четири пројекта укупне вриједности 19 милиона евра.

Према уговору, град им је требало да уплати укупно 760.000 евра од којих им је исплаћено 200.000 евра и то преко Јавног предузећа ДЕП-ОТ, које је 62 одсто у вриједности града. Овај уговор је био штетан по град Бањалука, јер се истрагом испоставило да фамозни ЕЕГ не постоји, односно да се ради о пословној превари.

Булатовић је преварио и предузеће „Целекс“, тако што је фалсификовањем исправа присвојио 172.113,04 КМ.

Раније смо писали да су од стране ЕЕГ-а преварени и фирма „Интеграл инжењерингу“, компанија „М:тел“ и Рафинерија нафте у Броду.

Све је ишло на начин да обично на приједлог неког високопозиционираног званичника РС Булатовић дође на разговор са директором или руководиоцем институције и понуди им сарадњу и помоћ при привлачењу новца из европских фондова.

Даље, фирма или институција кандидује своје пројекте и њихову вриједност и достави их ЕЕГ-у, који, наводно, у име њих аплицира према фондовима ЕУ у Бриселу. У уговорима о сарадњи обично се дефинише начин плаћања и обавезе фирме или институције према ЕЕГ-у, а да би били што увјерљивији у уговору су стављали да је фирма или институција дужна платити два одсто од укупне вриједности пројекта тек послије обавјештења из Европске комисије да им је пројекат одобрен.

Такође, у уговор је стављано да осталих два одсто предузеће или фирма плаћа по добијеним средствима, до чега, наравно, никада није дошло. Исто тако ЕЕГ се уговором обавезује да ће Европској комисији уплатити котизацију, а након тога ту „савршено фалсификовану, чак оригиналну“ уплатницу њемачке банке шаљу фирми или институцији као доказ да су они у име њих извршили уплату.

Након тога ЕЕГ добија обавјештење од Европске комисије у којем их обавјештавају да су одобрена средства за која су они у име институције или предузећа аплицирали, а ЕЕГ то обавјештење шаље партнерима са којима су имали уговор и тражи да им буде исплаћено два одсто. Обавјештење је у свим случајевима стизало на фалсификованом меморандуму са печатом Европске комисије и потписом Николауса ван дер Хуна, за којега је касније утврђено да никада није постојао.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: