Послије одлагања од седам мјесеци, Европска комисија је одлучила да Србији уплати прва средстава из Плана раста у износу од 57 милиона еура, сазнаје РТС у Бриселу.
Одобрена средства односе се на реформе спроведене у другој половини 2024. године. Ова одлука ће бити званично саопштена 15. јануара током дебате о Плану раста у Европском парламенту.
Од седам корака колико је предвидјела Реформска агенда за тај период, Европска комисија је процијенила да је Србија остварила три корака, па ће умјесто пуног износа од 112 милиона Србији бити уплаћено 57 милиона евра, или око 50 одсто.
Комисија је оцијенила да Србија у предвиђеном року није спровела кораке везане за измјену медијских закона, ревизију бирачког списка у складу са препорукама ОДИХР-а, избор новог савјета РЕМ-а и друге.
Неке од ових мјера усвојене су накнадно и биће укључене у наредну евалуацију.
Оцијењено је да је Србија спровела кораке у области енергетике и дигитализације, усвајањем мјера за јачање сигурности 5Г мреже у складу са европским стандардима, као и да се Београд ускладио са визном политиком ЕУ, увођењем визног режима за четири земље.
Србија је у јуну прошле године по аутоматизму добила „предфинансирање“ од око 111 милиона евра, што је седам одсто укупних средстава издвојених за Србију.
По оцјени Европске комисије, Србија је од предвиђених 18 реформских корака у 2024. и првој половини 2025. године спровела три корака. На основу тога, од могућих 269 милиона еура, Београду ће бити исплаћено 57 милиона, или око 21 одсто.
Овај износ ће вјероватно бити увећан када буде завршена процјена реформи из прве половине 2025. године.
У истом периоду Албанија је спровела 21 од могућег 41 корака и повукла 44 одсто расположивих средстава, Црна Гора је спровела 12 од 25 корака и искористила 38 одсто средстава, док је Сјеверна Македонија повукла 29 одсто средстава, наводи се у интерном документу Европске комисије о спровођењу Плана раста за Западни Балкан.
Док су Црна Гора и Сјеверна Македонија прве исплате добиле у јулу 2025, одлука за Србију донијета је тек почетком ове године. У међувремену, Подгорици и Скопљу исплаћена је и друга транша, а прву уплату из плана раста у октобру је добила и Албанија.
У случају Србије, Европска комисија је кашњење своје оцјене правдала потребом да „додатно размотри спровођење реформи“. За реформе спроведене у првој половини 2025 године, та процјена је и даље у току, иако је у случају других земаља завршена још у октобру.
Исплата средстава из Плана раста функционише по принципу: прво реформе, па онда новац. Два пута годишње Европска комисија на основу извештаја земаља региона процјење да ли су договорене мјере спроведене у предвиђеном року и на основу тога врши исплате.
Правила плана дозвољавају максимално кашњење од двије године за примјену мјера из 2024. године и годину дана кашњења за реформе од 2025. до 2027. године. Средства која не буду повучена у том периоду могла би да буду трајно изгубљена или преусмјерена на друге земље.
Да би повукла опредијељени новац од укупно милијарду и 588 милиона евра, Србија ће морати да спроведе 98 мјера наведених у Реформској агенди у четири кључне области: пословно окружење и развој приватног сектора, зелена и дигитална транзиција, људски капитал и владавина права.
За 2025. годину, Србија би теоретски могла да повуче 428 милиона евра, од тога 122 милиона бесповратно. У 2026. је предвиђено 516 милиона еура, а у 2027. години Србија може да рачуна на 529 милиона из плана раста, наводи се у документима реформске агенде Србије.
Међу предусловима за коришћење фондова је поштовање демократских механизама и принцип владавине права.
У случају Београда и Приштине, додатни предуслов је и „конструктивни ангажман“ у дијалогу о нормализацији односа.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
