Европа тражи од Србије да одустане од себе, па ће јој дати — кластере

Амандман, предложеном од две најјаче групе европосланика, социјалиста и демократа, требало је да буде уврштен у Нацрт нове стратегије ЕУ о процесу проширења.

Дубравка Филиповска из Одбора за евроинтеграције за Спутник каже да је ово нови притиск на Србију због новонасталих околности у дешавањима у Украјини, али напомиње и да било која резолуција Европског парламента није политички обавезујућа ни за кога, ма шта у њој писало.

„Србија није дужна да своју политику усклади са европском до самог пријема у ЕУ. И друго, то усклађивање је договорено да се дешава постепено. То је сад политика условљавања. Очито да Европска комисија Србију не разуме на прави начин и зато процес европских интеграција траје тако дуго. Није само реч о томе да ми нисмо само ускладили нашу спољну политику са њиховом већ има промена и код њих, јер они нису за проширење, бар не све земље ЕУ“, истиче Филиповска.

Нови вид условљавања

Она подсећа да је Србија прошла пут од отварања поглавља па до отварања кластера и цела та политика о приступању се одуговлачи а сада због новонастале ситуације долазе и нова условљавања.

„Сигурно је да ће и наш парламент и државни врх да поведе рачуна и да размотри уопште ситуацију па ћемо видети, јер ја не могу неке одлуке да прејудицирам пре заседања парламента,“ истиче наша саговорница.

Како каже, неки у Европи имају своје жеље и намере, без обзира што ми имамо жељу да наставимо пут ка ЕУ по плану али у сваком случају ми морамо да гледамо своје интересе, иако је тешко сачувати своје националне циљеве у измењеним геополитичким околностима.

Драгиша Мијачић, координатор радне групе за Поглавље 35 Националног конвента о Европској унији, напомиње да Европски парламент нема одлучујућу улогу у обустављању преговора са Србијом.

„Али свакако има значаја и саветодавну улогу сама чињеница да ће ти амандмани бити стављени на гласање у новембру што је пре заседања Европског савета у децембру када се буде одлучивало о даљим интеграцијама Србије, у смислу отварања нових кластера,“ каже он.

„Црвене лампице“ за интеграцију у ЕУ

Према речима Мијачића, ово је „црвена лампица“, која може да утиче на интеграције Србије у ЕУ у неком тренутку у будућности у смислу обустављања преговора.

„Може доћи до тога и да Србија не отвори нове кластере али до новембра има још доста времена. Када се формира влада Србије видећемо каква ће став имати по питању европских интеграција и на који начин ће Србија успети да изглади све ове ставове и ситуације у наредном периоду,“ додаје он.

У амандманима предложеним у од групе европарламентараца остала је формулација да треба дати приоритет за приступање ЕУ земљама –приступницама које су ускладиле спољну и безбедносну политику са ЕУ. Такође се у амандману истиче да ЕУ треба да „преиспита сва средства ЕУ за Србију, посебно све пројекте који се финансирају у оквиру Економског и инвестиционог плана за Западни Балкан, како би се осигурало да су сви расходи ЕУ у потпуности у складу са стратешким циљевима и интересима ЕУ“.

Такође је остала и препорука да би „требало појачати конструктиван ангажман ЕУ с властима и Србије и Косова како би се постигао свеобухватан правно обавезујући споразум о нормализацији, заснован на узајамном признању две земље у оквиру дијалога Београда и Приштине, што је кључно да би обе земље могле да напредују на европском путу и да допринесу регионалној стабилности“.

О предлогу извештаја о проширењу очекује се гласање 13. октобра у Комитету за спољне послове ЕП.

Извор: Спутник

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: