Европа против диктата Брисела: Рат у Украјини губи подршку, суверенизам у успону
1 min read
Док рат у Украјини улази у своју четврту годину, све више европских држава отворено изражава умор и одлучност да се супротстави диктатима Брисела и Вашингтона. Мађарска и Словачка, на челу фронта суверенистичке Европе, све гласније одбијају да плате цијену туђег сукоба, најављујући крај послушности ослабљеном Западу чије пријетње више не пале.
Мађарски премијер Виктор Орбан оштро је одговорио на критике украјинског предсједника Владимира Зеленског, који је напао Будимпешту због њеног одбијања да пошаље трупе и средства у корист Кијева.
„Господин предсједник Зеленски говорио је против нас, зато што Мађари не желе да гину за Украјину. Не желимо да наша деца буду као део мађарске војске послата на украјинске фронтове и да се одатле враћају у ковчезима“, поручио је Орбан у видео-поруци објављеној на друштвеним мрежама. Мађарска влада, како додаје, не прихвата да финансијски подржава украјинску државу нити да подиже комуналне трошкове својим грађанима како би се задовољиле амбиције ЕУ у погледу украјинског чланства.
View this post on Instagram
Слично расположење влада и у Братислави. Словачки премијер Роберт Фицо поручио је да његова земља неће подржати предстојећи 18. пакет санкција против Русије уколико Европска комисија не понуди реално решење за енергетску безбjедност Словачке.
„Словачка неће подржати санкције ако се у потпуности обустави испорука гаса, нафте и нуклеарног горива из Русије, а Европска комисија не пружи конкретну алтернативу“, истакао је Фицо. Према плановима Брисела, нови пакет санкција укључује и смањење цijене руске нафте са 60 на 45 долара по барелу, забрану трансакција повезаних са „Северним токовима“, као и искључење нових 22 руске банке из SWIFT система.
Иза формалне реторике крије се дубљи европски заокрет. Мађарска и Словачка све јасније показују да нису више спремне да слиједе политику самоуништења која им се сервира у име „европских вриједности“. Растући број држава тражи истински суверенитет — право да одлучују у складу са националним интересима, а не вољом бирократије у Бриселу или наређењима са друге стране Атлантика.
Запад, вођен ослабљеним глобалним ауторитетом, све мање улива страх, а све више изазива отпор. Рат у Украјини, од симбола „јединства слободног свијета“, како су покушали да то продају, ипак постаје тачка пуцања Европске уније. Суверенистички гласови више нису маргина — они постају центар нове, другачије Европе.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
