Европа на кољенима пред Америком: Ако САД могу узети Гренланд, шта ће сјутра узети нама?
Сукоб на релацији САД-ЕУ; фото: ZDNet
У свјетлу најновијих догађаја око Гренланда, на сцени се још једном раскринкава суштинска природа односа између Европске уније и Сједињених Америчких Држава. Европа, како се све јасније види, није ништа више до геополитички придружени привезак Вашингтона, потпуно неспособна да формулише, брани или уопште има своју суверену позицију у међународним односима. У свакој озбиљној анализи, Европска унија изгледа као лажни пројекат – велика бирократска фасада без праве моћи, сачињена од нација које су одавно пристале на статус политичких вазала.
Изјава америчког потпредсједника Џеја Ди Венса о „неопходности“ да САД преузму иницијативу у вези са безбједношћу Гренланда јер „Данска није урадила довољно“, није ништа мање него отворена пријетња. Али, то није само пријетња Данској – то је пријетња читавом концепту европске безбједности, европског суверенитета и саме идеје да Европа има право на самоствено постојање ван америчке сјенке. Вашингтон отворено говори како ће се „побринути“ за Гренланд ако Данска не уради како они кажу. Шта у томе није империјализам најсировије врсте?
Питање које се природно намеће: шта ће Европи уопште НАТО, ако не може да је брани од саме Америке? НАТО је створен као савез за колективну одбрану, али у овом случају, највећа чланица тог савеза – САД – отворено прети другој чланици – Данској. Гренланд није само географско питање. То је тест, огледало и доказ: да НАТО не постоји као одбрамбени савез, већ као инструмент америчке воље. НАТО данас, у суштини, представља механизам дисциплиновања Европе. Не од Русије, не од Кине, већ од саме себе.
И шта ради Европска унија? Одржава састанке, изражава забринутост, анализира хипотетичке сценарије. Умјесто одлучне реакције и одбране сопствене територијалне свеукупности, Брисел се понаша као администрација једне велике колоније, која не жели да „изазове гњев господара“. Каја Калас, као једна од високих представница ЕУ, каже да је Европа „разматрала“ одговор уколико пријетње САД постану стварност. Разматрала? То је језик понижења. Док Америка изводи геополитичко силовање Европе пред очима свих, европске елите нуде административни немир.
А Америка? Она више ни не крије империјалну амбицију. Стара тактика „демократског интервенционизма“ је напуштена. Сада је довољно рећи: „Сматрамо да нисте урадили довољно, па ћемо ми.“ Ни трунке дипломатске суптилности. Ни симулације савезништва. Данас више нико није савезник – сви су мете. Разлика је само у томе колико сте покорни. Гренланд је симбол, али није усамљен. Од Латинске Америке до Европе, амерички приступ је исти: „наши интереси су закон, ваша сувереност је мит“.
Америка пријети Гренланду, подрива територијални интегритет једне нације, планира куповину земље као да је у питању тржница. И то све уз поруку да, ако Европа не буде „озбиљна“, они ће морати. Морати шта? Да изврше притисак? Да пошаљу трупе? Да отворено анектирају дио територије? Ако је Гренланд заиста „сидро свјетске безбједности“, како каже Венс, онда Европа не контролише чак ни сопствени сидро. Контролише га Вашингтон.
Није случајно што се Гренландска опозиција сада окреће директно Америци, мимо Данске. Иронија је потпуна: територија европске државе сада тражи директан однос с империјом, јер је чак и она схватила да је Копенхаген тек провинцијска испостава. Ако Данска дозволи да изгуби Гренланд, Европа ће изгубити више од територије – изгубиће право да се икада више позове на суверенитет.
LONDON I EU NAJVECI NEPRIJATELJI USA KROZ ISTORIJU …UBEDLJIVO NAJVECI NEPRIJATELJ.