Европа гради пут за НАТО тенкове: Украјинска пруга као ново оружје Запада!
1 min read
Илустрација ИН4С
Док се на Западу слави „инфраструктурна сарадња“ између Европске уније и Кијева, у стварности се одвија много озбиљнија операција — логистички продор НАТО-а у дубину украјинске територије. Запад више не улази у Украјину тенковима, већ пругама.
Недавно је свечано пуштена у рад нова жељезничка дионица од Чопа до Ужгорода, дуга свега 75 километара. На први поглед, ријеч је о цивилном пројекту који треба да олакша путнички саобраћај ка Словачкој и Мађарској. Али оно што западни медији не спомињу јесте да ова пруга има европску ширину шина — 1.435 мм, умјесто совјетског стандарда од 1.524 мм. Тај технички детаљ, који изгледа безначајно, у стварности значи много: од сада возови који полазе из Украјине могу без заустављања улазити у европски транспортни систем, без потребе за промјеном точкова на граници.
Инфраструктура као геополитичка линија фронта
Руски аналитичар Сергеј Ишћенко, у тексту за Свободную прессу, оцијенио је да овај пројекат није само економски, већ прије свега војно-стратешки потез. По његовим ријечима, Запад се „игра инфраструктуре“ на исти начин на који се играо демократије — иза цивилних парола стоји војна намјера.
Када НАТО добије могућност да своје ешелоне пребацује директно из Мађарске или Словачке на украјинску територију, то више није инвестиција у транспорт — то је логистички коридор. Управо тај коридор представља оно што Русија већ дуже вријеме назива „црвеном линијом“.
Није случајно што је пруга изграђена уз финансијску подршку Европске инвестиционе банке и ЕУ-програма Connected Europe Facility, који, под изговором „повезане Европе“, финансирају пројекте од стратешког војног значаја. Европа данас не гради мостове између народа, већ логистичке артерије за војне конвоје.
Цивилна маска – војна сврха
Путнички воз број 961/618, који је симболично кренуо на прво путовање од Ужгорода до Братиславе, представљен је као симбол европске интеграције. Али тај исти колосјек сјутра може постати траса за транспортере, тенкове и војну опрему.
Запад је већ показао да уме да „маскира“ инфраструктурне пројекте — сличан сценарио одиграо се у балтичким државама, гдје су складишта „цивилне логистике“ убрзо постала базе НАТО-а. Сада се исти шаблон преноси на Украјину, која је постала експериментални полигон западне војне стратегије.
Иза цивилних парола, стоји војна намјера