• Насловна
• Топ 0

Ево ко су били лауреати Тринаестојулске награде по мјери мафиократског режима Мила Ђукановића!

1 min read

1 месец ‎ ИН4С

Мило Ђукановић

Хистерија ђукановићевих плаћеника из медија и невладиног сектора не јењава због чињенице да је Бећир Вуковић овогодишњи добитник Тринаестојулске награде.

Тим поводом, јуче су из тзв. Стратегије за европску и грађанску Црну Гору – СТЕГА позвали на протестно окупљање поводом додјеле овогодишње Тринаестојулске награде.

Окупљање је планирано за уторак у 8 сати испред улаза у Вилу Горица.

„Са поруком Но пасаран! сачувајмо достојанство Награде 13.јул“, наводи се у позиву.

СТЕГА ће данас, 7. јула, одржати прес конференцију са почетком у 10 часова на улазу у Вилу Горица.

Рекло би се – савршена прилика да подсјетимо јавност који су то пожељни лауреати, или ти ко је то по мјери ДПС-а за ову престижну државну награду.

Одавно су лауреати награде која у свом имену носи снажну симболику свенародног отпора фашистичком завојевачу постали стјециште појединаца који, мање-више, баштине идентичан противсрпски национални доживљај.

Однос према тадашњим литијама, српском националном питању, историји Црне Горе и друго – представљају лакмус папир њиховог дјеловања.

Литије као вјечита опсјена лауреата

Бивши министар културе у Влади Црне Горе, ванредни члан ЦАНУ-а, носилац бројних функција како у Црној Гори, тако и у иностранству, Павле Горановић, добитник је ове награде.

Овај црногорски књижевник је за литије рекао следеће:

– Креирање узавреле атмосфере и разуђени, а опет оркестрирани, протести против легитимног усвајања једног закона представљају посљедњу, очајничку побуну против 21. маја 2006. године. Но, једнако забрињава да је по сриједи антицивилизацијски марш против црногорске стварности, али и против извјесно европске будућности Црне Горе. Утолико су ови догађаји, заправо, непримјерени удари и на грађанско, мултикутурно биће Црне Горе, на њене тежње ка припадности модерном свијету… Коначно, и захтјеве за повлачењем Закона, треба тумачити као захтјеве за повлачењем референдумске одлуке и свих оних одлука које Црну Гору чине независном и слободном.

Пут до Награде (2016) пронашао је и истакнути неодукљански идеолог, Милорад Поповић.

– Шетње ће трајати док се шетачи не уморе. Успут ће покушати да изазову инцидент како би силом срушили власт. Јер литије су, у то нема сумње, припрема за насиље… Наводно протестујући против недавно усвојеног Закона о слободи вјероисповијести, СПЦ је по црногорским градовима недавно започела ‘молебан револуцију’, чији су политички циљеви отворено антицрногорски, идентични оним из времена ‘догађања народа’ и ‘антибирократске револуције’. Мета СПЦ није Закон; мета им је држава Црна Гора… „отац“ Гојко Перовић, који је у “протесним литијама” добио улогу Амфилохијева Шолевића, пошто не може придобити Цетињане сировим светосављем, користи породичне трагедије, болести, чак и женску неплодност, да би их завео, и окренуо према српској цркви, која је у Цетињу непопуларна… Мисија СПЦ је да уништи све што у Црној Гори није српско, панславистичко и православно, и од тога неће одустати док не буду изгубили сваку реалну шансу за стварање замишљеног православног калифата.

Рајко Тодоровић, као ликовни умјетник, члан ДАНУ-а и ПЕН центра, добио је Награду 2009. године.

Литије су, по њему, манипулативног и завјереничког карактера.

– Националистичко шовинистичка струја има дугу традицију у Србији. И ово је кулминација тога. Ово је њихова посљедња велика игра. Ја се надам да ће у Србији кад-тад доћи неки нормални људи, којих има јер то је велики и бројни народ, који је дао велике и значајне људе па ће се и ти људи појавити и успоставити нормалне односе. У кампањи у којој су учестовавали и српски али и неки медији који послују у Црној Гори, ширењем бројних дезинформација, или како је премијер Душко Марковић казао у хибридном рату, било је подршке и из од појединих наше земље… Гледам те домаће, наше, ја морам их назват издајницима, јер ићи у Београд и лајати за Црну Гору свашта, ја не могу да схватим. Знаш, неко је рекао неђе давно од издајника ништа не остаје… Црногорске заставе не пале и раскубају малољетници и малоумници – они су само трагични извршитељи налога парамилитарне шовинистичке паланке, која себе назива Српском црквом, затим српска власт са руским шпијунским кордонима и све то потпомогнуто домаћом пестокупљевином и башибозлуком окупљених у неколико профашистичких партија.

Уочи референдума (2005) Тринаестојулску награду је добио и један од најпроминентнијих књижевника званичне Црне Горе Зувдија Хоџић, члан ЦАНУ-а и први човјек СУБНОР-а.

– Ко се буни? Коме смета Закон о слободи вјероисповијести? Само Српској православној цркви, која је због непостојања таквог закона, узурпирала државну имовину, продавала земљу, узимала новац од вјерског туризма и рентијерства, стварајући огромну економску моћ…Економску моћ и огроман новац Српска православна црква је користила и користи за идеолошко-политичко дјеловање на штету Црне Горе, за посрбљавање црногорског народа…Амфилохије је умијећем и беспризорношћу постао економска сила. Наравно, Српска православна црква ће то богатство, а не вјеру, бранити свим што јој буде доступно и дозвољено… Амфилохије који упорно дјелује са клерофашистичких и клеронационалистичких позиција, настојећи да рехабилитује четништво, идеологију каме и кокарде, истицао је Хоџић.

Антисрпско дјеловање – модус операнди лауреата

Међу добитницима Тринаестојулске награде, налазе се и личности попут Аднана Чиргића и Шерба Растодера – својеврсних утемељивача антисрпског просвјетног система постреферендумског Montenegra.

Ту су и крајње необична концептуална умјетница Марина Абрамовић чији су перформанси оцијењени као далеко више од провокативних умјетничких изражаја; први човјек пропагандистичке комунистичке кинематографије и творац филмског наратива о постојању “српских усташа” Вељко Булајић; сада већ покојни Радослав Ротковић – неуморни настојатељ идентитетског преображаја традиционалне Црне Горе, али и многи други.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: